Poezija: Guta nas zemlja

Nemir vojnika na stražipodrhtava u prozirnoj magli.Čuva nas od izgubljenih ratovakoji će se desiti, kad nas više ne bude . Prelazim sa jedne na drugu stranu.Dvostruki špijun koji se pravdaženi za odsutnost,zaboravio je svoj identitet. Bezlična masa prazninecuri niz prašnjavu komodu.Usisavam ustajali vazduh iz trube,koji se nastanio bez dozvole.Zamišljam zvukove talasa u okeanu,dok slušam reku koja plovi. Ispod šešira, čoveka koji puzi,živi ptica,sakrila se od prirode koja je motri,dok nestaje u blatu. Karirana haljina žene, dok leprša,ispisuje njenu tugu u vazduhu.Plač deteta kome je ispao sladoledpostaje razvodnjena bara suza. Kamiondžija…

Poezija: Ljubav

Dva kostura zagrljenau jeftinom sanduku,u nekom grobu bez imena,na nekoj poljani punoj života. Dok razmišljam o tome,ona uzima kolač,u kafeu punom ljudi,nekog sunčanog danaljudi glasno pričaju,svoje isprazne priče,ispričane stotinu puta. Stavlja ga u usta,dok joj se bala razvlači do brade.Mljacka.Užasno me nervira kada mljacka.Nekad sam to voleo. Daje mi pola kolača i pola svoje bale.Gađam je njime.Odlazim.Brzo…Kao prekinute misli. Da li ćemo i mi biti zagrljeni u nekom grobu bez imena?Na nekoj poljani punoj života.Svi sada ćute.Tako je bolje. Autor: Bojan Lojković Foto: Pinterest

Poezija: Plazimo se

Plazim se hladnoći,žutom lišću na betonu,mojoj senci koju ne vidim.Poezija je moj emotivni ćošak.Muzika – pražnjenje.Ti si postala mekša od juče.Mekoća te čini zrelijom. Razlistavam svoje misli,iz njih izlazi zebnjaza budućnost oblaka,koji su svakog dana sve crnji. Preslistavam album…Žute mrlje na fotorgrafijamaobjašnjavju korozijunašeg zajedničkog života. Opstanak je poduhvat u koji smo se upustili.Safari park u kome su životinje mrtve.Zaleđeni put iz kog isparava magla. Plaziš mi se sa troseda, dok jedeš voćni kolač.Usta su ti umazana od šlaga.Bosa stopala hvataju ritam muzike sa radija.Ne dam noći da ugasi dan.Ovaj dan…

Proza: Rupa veličine klikera

Predveče je.Sumrak počinje svoj kratak život dok ne stigne noć.U polumraku, sklupčan ležim na klupi u parku.Samo tišina i ja.Buka je ostala na ulici,daleko od mene.Hladno je.Prija mi ta hladnoća.I samoća mi odgovara.Sve je kako treba.– Danas je baš hladno, zar ne?Čuje se glas, koji sam locirao iza klupe na kojoj ležim.– Da, slažem se. Zbunjeno se složih.Nisam se okrenuo, samo sam se naglo uspravio u sedeći položaj.– Sve je u redu, druže, nema potrebe da se plašiš.Nisam znao šta da odovorim na ovo, pa sam ostao nem.– Nego, je…

Poezija: Neznanac

Kada izađem iz tela,pobegnem od sebe trčećim korakom.Tražim neku drugu kožu da me primi,da se srodimo ipostanemo bliski.Jer ja sa sobom nisam dobar. Boli me telo,razum mi puca u glavu…To je trenutak kada svoje napete žileprikačim na žičaru,pa se vozim danima…Dok ta krtost ne pukne na pola.Jedan deo ulažem na piće,drugi na spavanje. Izlažem sebe kao tupi predmetna aukciji…Možda se neko zajebe,pa me kupi.Baci na otpad.Založi vatru…Da kao crni dim odem na nebo. U izlogu stare obućarske radnje,po kišnom danu,na mokrom staklu,ja vidim neznanca.Ne poznajem ga.Gledam i plačem.Ni sam ne…

Poezija: Svraka sa čiroki frizurom

Sanjaj veliko.Sijaj sjano.Hodaj uspravno,uzdignute glave,Časno.Ne gazi travu.Poštuj prirodu.Vijori zastavom po vetru.Neka to bude pečat tvoje slobode.Ti si naš barjaktar. Ptica te posmatra sa bandere, kao stražar ulice.Ta svraka sa čiroki frizurom prati svaki tvoj pokret.Nemoj da poklekneš.Takvi kao ti se ne predaju.Uzmi veliki kamen i pogodi tu svraku.Pomeri je sa svoje ugodne pozicije.Ispuni svoj cilj.Ne daj da te bilo šta omete.Danas je tvoj dan. Sanjaj veliko.Sijaj sjajno,uzdignute glave,Časno.Samo se to od tebe traži.Da budeš jedan od nas.Jedan od mnogih koji trpi.Slušaj glasove iza sebe,to smo mi.Tu smo za tebe, na…

Poezija: Ne voliš me

Rekla si: “Odlazi!Više te ne želim pored sebe!”Ja sam te poslušao.Seo sam u auto.Auto ostavlja uljani trag,samo ga prati i doći ćeš do mene.Ako budeš želela.Znam da nećeš.Samo kažem… onako.Makazama sam odsekao kosu.Pobacao sam je po putuda možeš lako da me nađeš.Ali ti ne želiš to.Skalpelom sam isekao svoje telo –stomak, ruke, noge…kako bi mogla da pratiš tragove krvi.Da me nađeš.Da me voliš.Ali ti ne želiš to.Plačem.Za sobom ostavljam mokre tragove.Prati ih i – doći ćeš do mene.Samo požuri da se ne osuše.Ali ti ne želiš to.Moja ušna školjka je…