Poezija: Plazimo se

Plazim se hladnoći,žutom lišću na betonu,mojoj senci koju ne vidim.Poezija je moj emotivni ćošak.Muzika – pražnjenje.Ti si postala mekša od juče.Mekoća te čini zrelijom. Razlistavam svoje misli,iz njih izlazi zebnjaza budućnost oblaka,koji su svakog dana sve crnji. Preslistavam album…Žute mrlje na fotorgrafijamaobjašnjavju korozijunašeg zajedničkog života. Opstanak je poduhvat u koji smo se upustili.Safari park u kome su životinje mrtve.Zaleđeni put iz kog isparava magla. Plaziš mi se sa troseda, dok jedeš voćni kolač.Usta su ti umazana od šlaga.Bosa stopala hvataju ritam muzike sa radija.Ne dam noći da ugasi dan.Ovaj dan…

Proza: Rupa veličine klikera

Predveče je.Sumrak počinje svoj kratak život dok ne stigne noć.U polumraku, sklupčan ležim na klupi u parku.Samo tišina i ja.Buka je ostala na ulici,daleko od mene.Hladno je.Prija mi ta hladnoća.I samoća mi odgovara.Sve je kako treba.– Danas je baš hladno, zar ne?Čuje se glas, koji sam locirao iza klupe na kojoj ležim.– Da, slažem se. Zbunjeno se složih.Nisam se okrenuo, samo sam se naglo uspravio u sedeći položaj.– Sve je u redu, druže, nema potrebe da se plašiš.Nisam znao šta da odovorim na ovo, pa sam ostao nem.– Nego, je…

Poezija: Neznanac

Kada izađem iz tela,pobegnem od sebe trčećim korakom.Tražim neku drugu kožu da me primi,da se srodimo ipostanemo bliski.Jer ja sa sobom nisam dobar. Boli me telo,razum mi puca u glavu…To je trenutak kada svoje napete žileprikačim na žičaru,pa se vozim danima…Dok ta krtost ne pukne na pola.Jedan deo ulažem na piće,drugi na spavanje. Izlažem sebe kao tupi predmetna aukciji…Možda se neko zajebe,pa me kupi.Baci na otpad.Založi vatru…Da kao crni dim odem na nebo. U izlogu stare obućarske radnje,po kišnom danu,na mokrom staklu,ja vidim neznanca.Ne poznajem ga.Gledam i plačem.Ni sam ne…

Poezija: Svraka sa čiroki frizurom

Sanjaj veliko.Sijaj sjano.Hodaj uspravno,uzdignute glave,Časno.Ne gazi travu.Poštuj prirodu.Vijori zastavom po vetru.Neka to bude pečat tvoje slobode.Ti si naš barjaktar. Ptica te posmatra sa bandere, kao stražar ulice.Ta svraka sa čiroki frizurom prati svaki tvoj pokret.Nemoj da poklekneš.Takvi kao ti se ne predaju.Uzmi veliki kamen i pogodi tu svraku.Pomeri je sa svoje ugodne pozicije.Ispuni svoj cilj.Ne daj da te bilo šta omete.Danas je tvoj dan. Sanjaj veliko.Sijaj sjajno,uzdignute glave,Časno.Samo se to od tebe traži.Da budeš jedan od nas.Jedan od mnogih koji trpi.Slušaj glasove iza sebe,to smo mi.Tu smo za tebe, na…

Poezija: Ne voliš me

Rekla si: “Odlazi!Više te ne želim pored sebe!”Ja sam te poslušao.Seo sam u auto.Auto ostavlja uljani trag,samo ga prati i doći ćeš do mene.Ako budeš želela.Znam da nećeš.Samo kažem… onako.Makazama sam odsekao kosu.Pobacao sam je po putuda možeš lako da me nađeš.Ali ti ne želiš to.Skalpelom sam isekao svoje telo –stomak, ruke, noge…kako bi mogla da pratiš tragove krvi.Da me nađeš.Da me voliš.Ali ti ne želiš to.Plačem.Za sobom ostavljam mokre tragove.Prati ih i – doći ćeš do mene.Samo požuri da se ne osuše.Ali ti ne želiš to.Moja ušna školjka je…

Poezija: Ringla

Na nebu sija zvezda.Sija narandžasto sunce.Na šporetu sija ringla.Sija oko, njeno.Kapljice iz oka prave potok.U potoku riba.Ribar upeca ribu.Ona se koprca u njegovoj ruci.Da li da je pojede, ili da je pusti? Verzija br. 1. On udara ribu o beton.Riba je mrtva.Stavlja je u kesu.Nosi je kući.Riba je u loncu.Kuva se.Čorba je ispala odlično.Ribar srče čorbu.Uživa u njoj.Jedna kost mu zastane u grlu.Drži se za vrat.Koprca se na podu svoje kuće,isto kao upecana riba u njegovoj ruci,čija se kost zaglavila u njegovom grlu.Sam je, nema ko da mu pomogne.Sve je…