Poezija: Blatnjavo srce

Ponosno koračamo svetom,dok upakovani opstajemo u kartonskoj kutiji.Mi smo ničiji, zato nam je vrat go. Vičemo na ulice,prenaseljene gradove ibesciljne države.Gledamo u bledi zračak sunca,sa spojenim šakama,molimo ga da zasija…Da nas obasja svetlušću vereu bolje sutra. Merdevinama se penjemo na Mesec.Tamo nas neće mrzeti.Bićemo novi izdanci poštenja.Praljudi bez predrasuda.Regruti pozitivnih misli. Na pločniku je osušena baraostavila oblik blatnjavog srca.Trenutak kasnije, bahati gospodin,u svečanom odelu,ostavio je trag svojih skupih kožnih cipela.Blatnjavo srce je postalo muljavi otisak.Ja sam ga video.Na kratko. Lepota je u oku. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Poezija: Mala moja nesigurnost

Kotrljam svoju nesigurnost po prašini.Izveo sam je u šetnju,da nakupi smrad.Možda joj to pomogne da se ostvari. Svaki put se nakostreši kad sretne odlučnost.Kad naleti na zatvorenost, ona je liže.Dobro se slaže i sa nezadovoljstvom,a na sigurnost reži.To je tako tipično za malu moju nesigurnost. Ona raste iz dana u dan.Vodim računa o njenom zdravlju.Hranim je samo zdravom sujetom.Zahvalana mi je za sve.Poslušna je i voli da se mazi.Samo nek ona živa, zdrava…i vesela bude. Autor: Bojan Lojković Foto: Pinterest

Poezija: Gumene bombone kiselog ukusa

Čovek bez odgovora koračapo gumenim bombonama kiselog ukusa.Slepi psi pevaju zaboravljene pesmeMačke zavijaju piskavim glasomskačući sa visoke zgrade, bez padobrana.Žele-zeka nosi bejzbol palicu radi sigurnostisvojih potomaka. Kada bih pomislio da drvo ne postojiza mene više ne bi bilo mesta u šumipunoj kišobrana. Sloboda stvaraoca je mikro-kosmosu džungli isprepletenih mislikoje prave kratke spojeve opasne po okolinua zdrave za ljudski um. Kako si?Odlično…Ma, sjajno sam.Kako si?Dobro sam…sve je kako treba.Kako si?Onako…nekako sam prazan,ravnodušan prema svemuKako si?Nisam dobro…upao sam u rupu iz koje se teško vadi…Još uvek padam. Autor: Bojan Lojković Foto: Pinterest

Poezija: Mrvice hleba

Disko kugla je ućutkanau mrklom mraku gustom kao smola.Moje noge polivene lavomne mogu ni napred – ni nazadU svojoj postelji Bog pravi mozaik svetaod mrvica hleba, dok jede čajnu kobasicu Odeven svojom nesigurnošću ja puzimka oslobođenju straha od neuspehaPravim beskonačne krugove u kružnom tokunezadovoljstvaStrela preživljavanja pogodila me je u leđa.Trnem od konstantnog bola Odsutan sam…Odlutao sam na neko bolje mestoTamo gde me primećujuGde mi ne treba dugme za uzbunu,ni pištolj ispod kreveta. Leševi mi pričaju o trijumfima prošlostiSavetuju me da je odustajanje jedina opcijaGrobno mesto je zauzetoNi tu ne mogu…

Poezija: Dobre žene se ljute

Čovek sa zida mi šapuće reči:Dobreženeseljute. Bez nje ja nemam miran san.Živim u njenim očima.Oduvala nas je noću spokojan san.Prstima prelazim kroz mrak.Izbačeni smo iz vakuum pakovanja.Izgužvani, u besanoj noći, mi lovimo prošlost. Voleo bih da sam tableta u tvojim ustima,da me rastopiš svojim nepcima i jezikom,da mogu da skliznem niz tobogan tvog grla.Želim da vidim tvoj mehanizam, izbliza.Kao špijun u kariranom odelu, sa lupom u ruci. Dok si iza zatvorenih vrata,osećam te u glavi.Ti si kao buva na lovačkom psukoji brzo nanjuši slabost. Čovek sa zida mi šapuće reči:Jednogdanaćešostatisam.…

Poezija: Vitamini

Crv je halapljivo ždrao list.Pojeo ga je do pola.List je pukao i pao na zemlju.I crv je pao na zemlju.Posledice:Unutrašnje krvarenje,naprsla rebra,polomljena noga,iscurelo oko. Kokoška je videla bespomoćnog jednookog crva.Tupo ga je pogledala i smazala u trenu.Dok se oblizivala,kokošku je pojela mačka.Iz njenih usta je virilo krvavo perje.Koka se još nije ni slegla u mačijem stomaku, a pas ju je pojurio.Mačka se popela na drvo.Pas je skočio na granu na kojoj je stajala mačkai sam u čudu što je skočio toliko visoko.Kao nikada u životu.Grana je pukla.Sada je mačka u…

Poezija: Kafana

Boga više nema.Zaboravio je na nas.To sam saznao jednog dana dok sam naslonjen na ogradu jeo jabuku.Zli ljudi su se pojavili,da sapletu poštenog čoveka i gurnu ga u jarak iz kog ne može da se izvuče.On puzeći pokušava da preživi. Počela je kiša.Pošten čovek se zaglavio u blatu…A ja sam se sklonio u kafanu koja je smrdela na zagorelo meso i svinjski prdež.U njoj sam zaboravio na Boga i poštenog čoveka,zagledan u ogromne dojke konobarice koja je došla da me usluži.Naručio sam rakiju, ne gledajuću joj u oči.Tražio sam da…

Poezija: Parče tebe

Ti imaš nešto naprslo u sebi,nešto što te izdvaja od drugih,što te čini jednostavnom,a tako koplikovanom.Čuvam te u šumi svojih maljavih grudi.Tu mirno spavaj, tu si bezbrižna.Urezujem te u sebe metalnom bušilicom,da deo tebe ostane u meni. Gledam tvoj odraz u reci, koji obasjava sunce.U toj tamnoj vodi, tvoje usne plešu tango.Moja sećanja su probuđena iz kome.Ukrštamo parče tebe i deo mene,ukrštamo naš zagrljaj i poljubce,ukrštamo ljubav i urlanje.Pravimo miks kafe i meda. Slažem delove tebe kao sličice u albumu.Ne uspevam da te vratim sa tvog putovanjaintenzivnih akrilnih boja.Problem je…

Poezija: Grad u čaši

Oguljena kolena na hladnom ispucalom betonu…Kao vene na starom telu.Tragovi biča urezani od tolikih udaraca.Čuju se točkovi starog kofera koji škripepo tom istom asfaltu.U tom koferu je ceo jedan život.Rastanak se morao desiti.Sve to teško pada čoveku na kolenima.Znao je da toga mora doći… Ptica ispušta svoj kreštavi glas,kao da kaže: Zbogom.Čak i čovekov plašt više ne radi.Posiveo je.Nosi taj svoj plašt na leđima,kao ranac pun kamenja…težinu svoje patnje. Njegov grad živi u čaši alkoholnog pića.Malo po malo, on ispija taj svoj grad,da ostane u njemu…da ga pamti,zauvek. “Gde su…

Poezija: Guta nas zemlja

Nemir vojnika na stražipodrhtava u prozirnoj magli.Čuva nas od izgubljenih ratovakoji će se desiti, kad nas više ne bude . Prelazim sa jedne na drugu stranu.Dvostruki špijun koji se pravdaženi za odsutnost,zaboravio je svoj identitet. Bezlična masa prazninecuri niz prašnjavu komodu.Usisavam ustajali vazduh iz trube,koji se nastanio bez dozvole.Zamišljam zvukove talasa u okeanu,dok slušam reku koja plovi. Ispod šešira, čoveka koji puzi,živi ptica,sakrila se od prirode koja je motri,dok nestaje u blatu. Karirana haljina žene, dok leprša,ispisuje njenu tugu u vazduhu.Plač deteta kome je ispao sladoledpostaje razvodnjena bara suza. Kamiondžija…

Poezija: Ljubav

Dva kostura zagrljenau jeftinom sanduku,u nekom grobu bez imena,na nekoj poljani punoj života. Dok razmišljam o tome,ona uzima kolač,u kafeu punom ljudi,nekog sunčanog danaljudi glasno pričaju,svoje isprazne priče,ispričane stotinu puta. Stavlja ga u usta,dok joj se bala razvlači do brade.Mljacka.Užasno me nervira kada mljacka.Nekad sam to voleo. Daje mi pola kolača i pola svoje bale.Gađam je njime.Odlazim.Brzo…Kao prekinute misli. Da li ćemo i mi biti zagrljeni u nekom grobu bez imena?Na nekoj poljani punoj života.Svi sada ćute.Tako je bolje. Autor: Bojan Lojković Foto: Pinterest