Prikaz horor trilera „Đavolski dobar bluz“ Ivana Nešića

Iskušenja vrebaju čoveka u horor trileru ,,Đavolski dobar bluz” Ivana Nešića. Džimi Dikson je povučeni tinejdžer, dete samohrane majke koja radi dva posla. Pored toga je i odbačen, ismejavan i ponižavan od strane vršnjaka. Dali su mu nadimak Hromirani, jer je ćopav zbog loše zarasle rane iz detinjstva. Dok je bio u bolnici, otkrio je strast prema muzici. Tada je dobio gitaru i našao je prijatelja u tamnoputom domaru Džeromu, koji ga je podučio sviranju bluza.  Džimijevu monotonu svakodnevnicu remeti pojava tajanstvenog Iluzioniste. Čovek obučen u crno, koji mu je…

Književni osvrt na delo „Morbus Kitahara“ K. Ransmajera

Osvrt, ‘’Morbus Kitahara’’, Kristof Ransmajer Izdavač: ‘’Geopoetika’’ Beograd 1999. Preveo: Zlatko Krasni O posledicama Drugog svetskog rata na ljude koji govore nemački pisali si brojni autori, Ginter Gras, Hajnrih Bel, Ralf Rotman, Stig Dagerman, da pomenemo neke. Od nabrojanih svi su Nemci osim Dagermana. O Nemcima u Rumuniji, na jedan krajnje revizionistički način piše Herta Miler koja se uopšte ne bavi uzrocima koji su doveli do rata već piše samo o posledicama. Delo koje je pred nama napisao je jedan Austrijanac, Kristof Ransmajer i to na način koji predstavlja novinu…

Pre vremena čuda i posle vremena Pekića

Prikaz zbirke Pre vremena čuda (Beograd, 2020) U vreme kad je jedan virus paralisao čitavu planetu i kad se učinilo da će biti potrebna čudesa da svet ne bi propao poput Atlantide, proza Borislava Pekića (1930–1992), za koju se decenijama ionako ne smanjuje interesovanje kod najšire publike, kao da je postala još aktuelnija, tim pre što se u pravom svetlu sagledala i njena proročka dimenzija, što je oduvek znalo da uznemiri čitaoce. Iako je zbirka o kojoj će biti reči objavljena u godini za koju su mnogi poželeli da nestane…

Prikaz zbirke priča „Srce lutke“ Bobana Trifunovića

Čovek se susreće sa neobičnim, tajanstvenim i jezivim pojavama u zbirci ,,Srce lutke“. U deset horor priča nam se pripoveda o zlu koje ili slučajno zadesi pojedinca ili on to zlo čak i priziva.  Priče uglavnom imaju predvidljivu formu. Pripoveda se u prvom licu, tj. pratimo sećanja, misli i osećanja glavnih likova, koji su istovremeno naratori. Oni se obraćaju nama čitaocima. Čak i kada se ispovedaju drugome u razgovoru (recimo, svešteniku i bratu), ispovedaju se zapravo nama, jer ne čujemo glas njihovog sagovornika. Osećaju veliku potrebu da ispričaju ono što…

Prikaz romana „Sevale su munje“ Jelene Tasić

Najnoviji roman Jelene Tasić Sevale su munje u izdanju Pčelice , klasifikovan je kao knjiga za decu. U svojoj biti, ovo delo to svakako i jeste, no spisateljski manir Jelene Tasić poznat je po tome da poruke u svojim književnim delima sublimira kroz prizmu deteta kako bi što bolje bile utkane u svet odraslih. Na taj način, Jelena Tasić obuhvata ceo čitalački auditorijum. Sevale su munje je priča o odrastanju preko noći. Fabula je data kroz oči devojčice Maje, čije će bezbrižno detinjstvo prekinuti jedna od najbrutalnijih „igri“ odraslih –…

Društveno-politički trougao na primeru filma „U ime naroda“

Vlast, konfor, pobuna Kad se spomene ime reditelja Živka Nikolića (1941–2001), sigurno se najpre pomisli na film Lepota poroka (naslov je ekavski, premda se radnja od prvog do poslednjeg kadra dešava u Crnoj Gori, kao i radnja većine ostalih Nikolićevih ostvarenja) i na televizijsku seriju Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo, da bi se onda sami od sebe nizali naslovi filmova Čudo neviđeno, Iskušavanje đavola, Smrt gospodina Goluže, Jovana Lukina, Beštije. Nije mnogo onih koji će se setiti Nikolićeve televizijske serije Oriđinali (Radio-televizija Crne Gore, 1995), što…

Prljav đon, čist obraz

Povodom zbirke priča Isusove sandale Jasmine Malešević Ponekad nije baš zahvalno pisati o zbirci priča. Kako da se sažeto, uopšteno i kao jedna čvrsta celina predstavi knjiga koja se i sama sastoji iz više različitih tekstova, pa i više samosvojnih celina, koje često i nisu međusobno povezane, osim što zajedno čine dotičnu knjigu? Ovo se pitanje javlja gotovo pred svakom zbirkom, a pogotovu pred onom u kojoj se našao veći broj priča. Normalno je da se takvo pitanje postavi i pred zbirkom sastavljenom od preko trideset priča, a sve i…

Apolitična korekcija: Prikaz romana „Kad đavoli polete“

Nije zaljubljen u majku, živ mu je otac – a ipak u praksi doživljava teoretske posledice Edipovog kompleksa i kao da se svojevoljno primiče Hamletovoj smrti. Takvim bi se kontradiktornostima mogao ukratko opisati Kej, jedan od glavnih likova romana Kad đavoli polete. A može se Kej smatrati i jedinim glavnim likom navedenog romana – ako se zanemari pripovedač, pošto je Vladimir Kecmanović stvorio delo u kome pripovedanje kao da istovremeno teče i u prvom i u trećem licu. Iako vrlo brzo postaje jasno čiju ispovest čitalac ima pred sobom, opet…

Breme usuda iz romana „Mandat“

Jedan roman podstiče na razmišljanje.Da li će i kada stvaralaštvo pobediti usud u Srbiji?Da li je „osporavanje duhovnosti i kažnjavanje junaštva“u Srbiji „usud“ ?Ima li roman tu moć da uruši to, dva veka prisutno, breme?! U pogovoru romanu Mandat Đorđa D. Sibinovića, književni kritčar Petar Arbutina je upozorio da :„ Nad svima lebdi senka vojvode Petra Molera, u čijem su nadimku i sudbini naše istorijsko znamenje i prokletstvo. Hrabri vojvoda i intelektualac doživeo je tipičnu srpsku istorijsku sudbinu – duhovnost su mu osporavali, a junaštvo kažnjavali. To je usud koji…

Prikaz knjige „Kopenhaška trilogija“ Tove Ditlevsen

Puteva trista za bijeg iz djetinjstva Svi žurimo da odrastemo misleći da su nam svi snovi, želje i ambicije zarobljeni u okovima djetinjstva koje ne pruža dovoljno slobode odlučivanja da život krojimo isključivo po svojoj mjeri. Sa druge strane, proces prilagođavanja svijetu odraslih u kojem se odjednom nađemo, prilično je mučan i bolan, jer sa odlukama dolaze i odgovornosti, sa odgovornostima i posljedice. Neko se u tom vrtlogu snađe, sazri, preoblikuje i odlučno istraje u namjeri da uskladi vlastite potrebe i ciljeve sa surovošću života, dok drugi u silnoj želji…

O romanu „Mansarda“ Danila Kiša

Roman mladenačkih preispitivanja, interesovanja, eksperimenata. Želja da se opiše mansarda na kojoj je živeo sa drugom, prijateljem, koga naziva Jarcem Mudrijašem. Mansarda je tu da pokaže mladost, sposobnost da se ostane vedar, mudar, intelektualan, uprkos siromaštvu, gladi i bedi. Mladići su zaokupljeni sobom i raznoraznim metafizičkim, pa i književnim pitanjima, ali se ispostavlja da je glad ipak najbitniji, egzistencijalni problem. Zidovi mansarde propali su od vlage, na zidovima su slike godišnjih doba, latinske sentence ispisane noktima. Njihovim. Na prozorima stare novine i krpe, na podu slama. Knjige drže pod staklenim…