Proza: Dobro došli u Hedoniziju

Jedan džemkast čova srednjih godina, sa povelikm podbratkom u bordo plisanom odelu i leptir mašnom u istoj boji sa belim sitnim tufnicama, stajao je, uspravan ponosito, na ulaznoj kapiji od čistog zlata. Oči male, žmirkale su, prelećući čas na jednu čas na drugu stranu, tražeći potenicijalnog kandidata kome bi poželeo dobrodošlicu u carstvo prestiža i glamura. Stajao je tako ispred kapije, ravnodušno udarajući u doboš, uzvikujući, sa posve eklektičnim entuzijazmom, koji je bio u suprotnosti sa njegovom pojavom: „Dobro došli u zemlju Hedoniziju. Ovde ćete naći oduška za sva vaša…

Novi talas kao način življenja

Muzika menja percepciju sagledavanja Retroaktivno primljen poklon. Na predavanje se čekalo zbog strogih mera predostrožnosti. Moglo se desiti da do predaje poklona sačekamo do narednog rođendana, sledećeg decembra, a sve zbog ove savremene pošasti. Naprečac smo uhvatili vreme popuštanja i na obostrano zadovoljstvo usledila je radost davanja i primanja. Elem, prema svedočenju moje drugarice, čim ju je ugledala na policama, pomislila je na mene. Na taj način ova knjiga bila je odabrana. I zaista, čim sam pogledom obuhvatila njen meki hrbat, znala sam da ću, koliko istog trena, zaroniti međ’…

Turgenjev: Bard među bardovima

Ruski pisci, te književničke gromade, stoje u špaliru i sa spartanskom odlučnošću čikaju vas da odgovorite izazovu. Dostojevski, Tolstoj, Turgenjev, Gogolj, Solženjicin sa autoritetom vas posmatraju, pitajući se da li ste spremni da odgovorite izazovu. Lično, nekada mi je njihova „hrana“ izrazito teška za varenje. Morate doista biti u kondiciji i utrenirani kako biste ih svarili. Njihovi sastojci, namirnice i začini zaista su teški, poput belih prostranstava Sibira, bespregledni i nesagledivi. U njihovim delima sve je megalomansko, pritešnjeno velikim temama i prožeto širokim dijapazonom najrazličitijih likova. Pitanje kako se uhvatiti…

Prikaz romana „Mesec u kavezu“ Soe Valdes

Žena koja je jurila zvezde Miris mora golica moje nozdrve, vetar, ćarlijajući, mrsi mi kosu. Purpurno-plavo nebo, pulsira, najavljujući kišu nekakve nesaznate ljubavi sa meteorima čvrste strasti. Jastuci od šama pucketaju zvukom neke violine čija je melodija beskrajna. Ti vibrirajući zvuci gudala mešaju se sa gromoglasnim hukom mora. Tu i tamo promiče usklik belih, izgubljenih galebova. Kroz zatvorene očne kapke, prodire zaglušujuća svetlost Sunčevih zraka. Teraju me da pogledam. Naglo otvorih oči, po izričitoj komandi glavno-komandujućeg, zasenjujućeg Sunca. Gladnim očima gutam peščanu obalu. Perifernim vidom obuhvatam srpičasti Mesec. Namiguje mi…

I dalje zveče Momine reči

Kako sam krenula retroaktivno sa iščitavanjem knjiga, uskoro ću biti u društvu Toma Sojera i Haklberi Fina ili ću sa Robinzonom zaglaviti na kakvom pustom ostrvu, a društvo će mi praviti neki Petko. I eto između razne „teške literature“, Momo je počeo da iskače sa raznoraznih mesta. Iz izloga, u fizičkom obličju nekog, njemu sličnog, usputnog prolaznika. Nemojte pogrešno da protumačite, ovo nije nimalo laka materija. U njegovim knjigama, romanima, hronikama, provejava sama ogoljenost, čisto pulsiranje života. A tu je i njegovo oštro, pronicljivo oko, koje detektuje, razodevajući, šta se…

O Ernestu Hemingveju

Hemingvej Ernest Ko je bio Ernest Hemingvej? Da li posebno možemo posmatrati njega, kao pisca i njega kao čoveka, od krvi i mesa, sa svim potrebama i osećanjima, jednog običnog, ali, ipak, tako velikog čoveka. Skoro sam sigurna da je njegovo delo neodvojivo povezano sa Hemingvejem, kao čovekom. Svako delo na neki način poprima perspektivu svog stvaraoca. Gotovo svaki umetnik unosi i deo sebe, u svoja dela, bilo da je reč o nekoj kompoziciji, slici ili romanu. Umetnik u čoveku i sam čovek neraskidivo su povezani. Umetnik u čoveku iznalazi…

Dogodine u Havani: Prikaz knjige „Vidimo se u Havani“ Šanel Kliton

Sa nestrpljenjem i povelikom užurbanošću radoznalog, posve nestrpljivog deteta, otvorila sam paket pristigao iz „Vulkana“. Knjiga „Vidimo se u Havani“, izabrana je pretežno zbog primamljivog naslova i kvaziefemerne vrednosti same revolucije. Prvo sam posmatrala tu skupinu  nematerijalnog bogatstva, zatim sam ih prelistala, udišući taj škakljivi miris modernističkih štamparskih presa, usput milujući njihove šarenolike broširane hrbate. Ruka mi je nehotimice krenula, posezajući ka istoj, odabrana je „Vidimo se u Havani“, zbog gore spomenutih pojmova. I već tu na prvoj strani, knjiga me je omađijala, te se spontano prepustih užarenim vetrovima Havane…

Lupa kosmopolitskog „Bebita“ – prikaz romana „Bebit“ Luisa Sinklera

Sređujući kućnu biblioteku, uživala sam u tom društvu stranih i domaćih erudita, kao i u brojnoj kolekciji, koja je izašla iz pera mnogobrojnih ženskih predstavnika tog belosvetskog književničkog društva. Počastila sam ih novim policama sa kojih su mi se, udobno smeštene, ponosno osmehivale. No, iz prikrajka dozivala me je jedna, tražeći da ponovo zaronim u imaginarni svet Zenita i Luisovih Cvetnih visova. Nije to bila molba, već izričita naredba, da ponovo pročitam Sinklerovog „Bebita“. Tipično  prodornog vodolijskog intelekta, Sinkler Luis je svoj spisateljeski proboj doživeo, objavivši 1920. godine, svojevrsnu „kritiku“…

Prikaz romana „Đakon Bogorodičine crkve“ Isidore Sekulić

Još jedan povratak među knjige koje sam pročitala odavno. Mnogi kažu da svako naredno čitanje knjige dožive drugačije, svakako, složiću se sa tom konstatacijom. Zaista, svakim narednim čitanjem vi otkrivate neke nove nijanse, ono nešto između redova što je izmicalo vašoj spoznaji, neke nove slojeve koji vas upućuju, bez imalo pretencioznosti, na neka promišljanja, šireći vaše saznajne mogućnosti. Dok je napolju bilo tmurno, ja sam čitala, uživajući, jedini roman naše velike spisateljice, Isidore Sekulić. Ona, sa svojim nežnim perom može rame uz rame stajati sa Crnjanskim, Andrićem i Selimovićem. Na…

Prikaz prvog srpskog dokumentarnog trilera „Do viđenja!“ Ž. Petrovića

Priča o najbogatijoj Beograđanki svih vremena Ovo je bilo nešto sasvim osvežavajuće, nešto drugačije. Uzela sam knjigu koja je stajala na polici među onima koje bi valjalo pročitati. Udobno sam se zavalila u sofu, i umesto poslepodnevne dremke, koju ionako ne praktikujem, upustila sam se, predavajući se ovom posve uzbudljivom dokumentarnom trileru. Glavna junakinja je Draga Mitrićević, najbogatija Beograđanka svih vremena. Da, da, dobro ste čuli, Draga Mitrićević bila je najbogatija Beograđanka, kćerka Jovana Mitrićevića Dimitrijevića, višeg državnog službenika, bliskog dvoru, za kojom je pokrenuta istraga. Draga je nestala iz…

Čini se nedostižnim, ideal Džekove ličnosti

Londonov „Beli očnjak“ po automatizmu, vraća nas u detinjstvo, kad smo se prepuštali avanturama, instiktivno. No, Londonov opus je znatno sveobuhvatniji. Roman „Pre Adama“, koji se bavi praistorijskim čovekom, preko „Gvozdene pete“, koja predstavlja pomalo utopističko društvo iz budućnosti, „Martina Inda“, svojevrsnog autobiografskog romana, do „Kralja alkohola“ i „Zova divljine“, sve to, divlje su prerije jednog velikog umetnika. Celokupna njegova dela oslikavaju odista jednog genijalca oštrog književničkog dara. Pak i sam njegov život, njegov humanitarizam, njegova posvećensot, zarazan osmeh i ljubav prema životu, sami su po sebi odraz njegove autentične…