Autor: Administrator

Muzej popularnih i supkultura: Balkanska umetnička scena je polodno tlo za istraživanje i kreativno stvaralaštvo

Administrator

Kemp, pop-up, supkultura – ovi termini postali su veoma popularni krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. Premda bez razloga zaziremo od ovih pojmova, često se pitamo koja su njihova prava značenja i kako njihovo definisanje utiče na umetnost i kulturu u celini. Posmatrani kroz različite prizme, kemp i pop-up mogu biti raznoliko tumačeni – mogu imati negativan prizvuk, ali veoma pozitivan uticaj jer teže spajanju svega onoga što je kulturološki važno za čovečanstvo. U skladu sa time, naši sagovornici jestu predstavnici udruženja Muzej popularnih i supkultura koji su u…

Džim Morison: The last night at the stage

Administrator

Zloslutni uvod u temu: put na kraj noći i lagana kapitulacija Jim Morrison, američki poeta, buntovnik s razlogom, pevač benda ’’The Doors“ bio je istinski, bluzer čiste duše, čiji besmrtni bluz krici i stihovi poput Back door man, Roadhouse blues, Close to you, Who do you love, Little red rooster, Crawlin’ king snake, Been down so long ili Cars hiss by my window odzvanjaju kao večni kosmički eho i diraju isto tako čiste i nevine duše, čineći melem za mnoge neisceljene rane sluđenih i obespravljenih ljudi širom sveta, sveta koji…

Dogodine u Havani: Prikaz knjige „Vidimo se u Havani“ Šanel Kliton

Administrator

Sa nestrpljenjem i povelikom užurbanošću radoznalog, posve nestrpljivog deteta, otvorila sam paket pristigao iz „Vulkana“. Knjiga „Vidimo se u Havani“, izabrana je pretežno zbog primamljivog naslova i kvaziefemerne vrednosti same revolucije. Prvo sam posmatrala tu skupinu  nematerijalnog bogatstva, zatim sam ih prelistala, udišući taj škakljivi miris modernističkih štamparskih presa, usput milujući njihove šarenolike broširane hrbate. Ruka mi je nehotimice krenula, posezajući ka istoj, odabrana je „Vidimo se u Havani“, zbog gore spomenutih pojmova. I već tu na prvoj strani, knjiga me je omađijala, te se spontano prepustih užarenim vetrovima Havane…

Kad je Valter Služio đavola: Crnovalna jeres

Administrator

Objavivši 1969. u „Reflektoru“ (dodatku lista Borba) članak pod nazivom „’Crni talas’ u domaćem filmu“, pisac i društveno-politički radnik Vladimir Jovičić verovatno nije ni mogao naslutiti da je time kumovao jedinstvenom filmskom pravcu nastalom u jugoslovenskoj kinematografiji sredinom šezdesetih godina XX veka. Želeći da sveobuhvatnim, a pritom ne baš lepim terminom ukaže na filmska ostvarenja koja su oštro kritikovala zvaničnu državnu i društvenu politiku, Jovičić je, ustvari, doprineo da se dotični filmovi najpre grupišu u jedan poseban žanr, a zatim da se taj žanr proslavi baš pod tim nazivom. Sve…

Poezija: Pjesma

Administrator

Na uglu usana mi sjediš.Previše osmjeha može da te otjera.Na kućnom pragu pas nam reži,S riječima kreće i ljubav i potjera. Vinom se nekad tješim u noć,Kao da krv sve ne spira,Ne treba mi san ni pomoć,Treba mi jedna kafanska da zasvira. Nemoj da misliš da ne znam da pjevam.S tvojim imenom sve pjesme počinju.Kad nebom munje zasijevaju,Sjetim se tvojih ruku i tvojih očiju. Autorka: Aleksandra Lekić Vujisić Foto: Pinterest

Poezija: Treći tango

Administrator

Moja ćerka svira na trgu u gradskoj muzici neku skalameriju koja zamjenjuje klasični klavirsintisajzer ga zovu –kaže pogrdno moj tata kojeg ta buka užasno nervira Sinestezirano vrijeme udružuje sve zvuke i sva čula a ja se još nekako nadam da udružiće opet stare Slovene(stalno je molio boga da ne bude kao ja) – goli hirda ne udara na poene Ona svira valcer iz Prvog ešalona sovjetskog filma koji nisam stigla da odgledam ali pamtim neke rimejke domaće aluzijena tu temu Komsomolaca koji odlaze u kazahstanske stepes namjerom da se preko noći obogate Nisam ni morala da gledam(ta odživjela sam…

Poezija: Krug

Administrator

*Izbor iz zbirke pesama „Kalem“ čujem ga kako umoran dišena mom stomakuuspavljuje ga kapljica kišešum u mraku na mojoj koži toplina dahai miris julapo njemu hladna prašina strahaod mojih čula zna da slušam, ali ne čujemšta pjeva sanzna da diram, a ne milujemruke mu dlan neka spava na mom tijeludok dan svićekad mu sebe ne dam cijeluveć djeliće ja ću nebom zaplutatika istokui sa mišlju odlutatidrugom oku Autorka: Željka Vračević BIOGRAFIJA Željka Vračević je rođena 22. 9. 1991. godine u Prnjavoru. Osnovnu školu je pohađala u Gornjim Smrtićima, srednju Gimnaziju…

Poezija: Pjesma za dječaka

Administrator

I meni pjesmu napiši!Možeš o onom danuKad smo na kišiDizali nebu glave,Ti, olupana i sjetnaU ime prošle slaveVraćala sjećanjapod kapke,A ja, maleni željan Tvojih pričaPored tebe ćutaoI držao ti prste…Pričala si da se ljepoteU dječje oči tkaju,PretjerivalaOnako kako to samo majkeznaju.Sjećam se da siumjelaDa pogled pustiš u plavoI da maštaš.Za sve si imala lijepo slovoA sebi nisi mogla da praštašI još uvijek ne znamzašto?Napiši pjesmuO onom danuKad sam ti tražioDa nas operu kiše.Tada si tiho rekla,Ali nekako za nijansu tišeNego što obično radiš,Da sam maliI čistI da sa menenema šta…

Zašto smo rekli zbogom dužnom im poštovanju

Administrator

Da smo mi drugačiji kuće naših velikana ne bi propadale! U Srbiji se odnos prema kulturinim stvaraocima i istorijskim ličnostima nikad neće promeniti,kao što u Beogradu njegovi stanovnci nikad neće prihvatiti parvilo da se u gradski prevoz ulazi na prednja vrata.Da li nam to nešto govori?! Kada sam 1984 godine pronašao rukopis prve žene srpskog romansijera ,pronašao sam i njeg grob (čitaj korov u kome se nazire krst) i kuću.Kuća oronula,nekako još neko čudo je držalo tablu na kojoj je pisalo da je ovde živela i radila Draga Gavrilović učiteljica…

Poezija: Ljubav

Administrator

Dva kostura zagrljenau jeftinom sanduku,u nekom grobu bez imena,na nekoj poljani punoj života. Dok razmišljam o tome,ona uzima kolač,u kafeu punom ljudi,nekog sunčanog danaljudi glasno pričaju,svoje isprazne priče,ispričane stotinu puta. Stavlja ga u usta,dok joj se bala razvlači do brade.Mljacka.Užasno me nervira kada mljacka.Nekad sam to voleo. Daje mi pola kolača i pola svoje bale.Gađam je njime.Odlazim.Brzo…Kao prekinute misli. Da li ćemo i mi biti zagrljeni u nekom grobu bez imena?Na nekoj poljani punoj života.Svi sada ćute.Tako je bolje. Autor: Bojan Lojković Foto: Pinterest