Središnja pustinja i zvuk njene tišine

Može li se usred ničega pronaći nešto, i to baš ono za čime smo tragali? Zašto da ne može, jer ako se smisao može pronaći u ogromnoj pustinji zvanoj život i sastavljenoj od manjih pustinja i povremenih fatamorgana, onda ni pustinjski snovi ne moraju biti tako pusti kako se na prvi pogled čine. A šta se to – osim ničega – može pronaći u pustinji (ili pustinjama), pokušao je da odgonetne pisac Miomir Petrović, pa ako već svako u pustinji ima sopstveno priviđenje, on je svoje pretočio u knjigu Središnja…

Prikaz romana „Mesec u kavezu“ Soe Valdes

Žena koja je jurila zvezde Miris mora golica moje nozdrve, vetar, ćarlijajući, mrsi mi kosu. Purpurno-plavo nebo, pulsira, najavljujući kišu nekakve nesaznate ljubavi sa meteorima čvrste strasti. Jastuci od šama pucketaju zvukom neke violine čija je melodija beskrajna. Ti vibrirajući zvuci gudala mešaju se sa gromoglasnim hukom mora. Tu i tamo promiče usklik belih, izgubljenih galebova. Kroz zatvorene očne kapke, prodire zaglušujuća svetlost Sunčevih zraka. Teraju me da pogledam. Naglo otvorih oči, po izričitoj komandi glavno-komandujućeg, zasenjujućeg Sunca. Gladnim očima gutam peščanu obalu. Perifernim vidom obuhvatam srpičasti Mesec. Namiguje mi…

Medijum i mleko: Prikaz romana „Una“ Mome Kapora

Kad se navede podatak da je od prvog izdanja romana Una prošlo četiri decenije, moglo bi doći do jedne nedoumice: koju od dve kratke reči ubaciti u taj podatak ne bi li mu se dalo konkretno značenje – da li reći da je otada prošlo tek, ili već četrdeset godina? Ako treba istaći da se Una smatra delom koje se ne može zaobići kad se govori o stvaralaštvu srpskih pisaca tokom druge polovine dvadesetog veka, onda bi se reklo da je prošlo tek četiri decenije otkako je roman prvi put…

O romanu „Glad“ norveškog nobelovca Knuta Hamsuna

Tomas Man ga je nazvao ’’potomkom Fjodora Dostojevskog i Fridriha Ničea“, Čarls Bukovski ’’najvećim piscem koji je ikada živeo“, nobelovac Isak Baševis Singer ’’ocem savremene škole književnosti u svakom smislu“ od kojeg potiče ’’čitava moderna škola fikcije dvadesetog veka“. Svoju blistavu spisateljsku karijeru počeo je 1890. Reč je naravno o kultnom norveškom piscu Knutu Hamsunu (1859-1952), umetniku i beskompromisnom borcu za svoje ideale koji je svojim obimnim delom i kontroverznim životom (dugim više od 9 decenija) obeležio svet književnosti kraja 19. i prve polovine 20. veka, postavši još za burnog,…

Prikaz knjige „Plač mačke Božje“ Đorđa Sibinovića: Film može da promeni život

 (Đorđe D. Sibinović, Plač mačke Božije, Službeni glasnik, Beograd, 2021) Nova knjiga Plač mačke Božije Đorđa Sibinovića posvećena je nedavno preminulom reditelju, Goranu Paskaljeviću. Kao svojevrsna ukrštenica stvarnosti i fikcije, u ovom trenutku predstavlja jedno od najboljih i najznačajnijih dela Đorđa Sibinovića. U podnaslovu knjige stoji žanrovsko određenje bajka. Ovaj roman je utoliko bajka ukoliko je život sam po sebi bajka. On je utoliko i fikcija, ukoliko je život sam po sebi takav. Unutar knjige nalazimo nekoliko žanrovskih rešenja, različite formalističke pristupe tekstu (umetnuti delovi scenarija i bolničkih izveštaja) što sve ukupno…

Izvinjavam se Uvetu i Elzi: Prikaz romana Fredrika Bakmana

Riječ „bestseler“ označava najprodavaniju knjigu u određenom vremenskom periodu, iako bi termin sasvim sigurno trebalo da bude napisan u množini, jer se pod njim uglavnom nalazi cijela jedna lista literature. Činjenica je da će prosječan čitalac danas prije odabrati bestselere u odnosu na manje popularno djelo. Ipak, ono što je važno napomenuti jeste da se vrijednost knjige ne može izjednačiti sa prodajom, te da ako je nešto rangirano visoko na listama bestselera, to samo znači da je i najprodavanije, ali nikako ne znači da mora da se dopadne svima i…

Prikaz romana Nataše Milović „U Kvinsu nema seksa“

NALIČJE EMIGRANTSKE  PRIČE Za roman Nataše Milović U Kvinsu nema seksa (BESNA KOBILA, 2021) može se reći mnogo toga, ali dve stvari su pre svih: nije lišen životnog iskustva i nije dosadan. Britko i beskompromisno, kao retko ko od naših glasova iz inostranstva, Nataša Milović  posmatra svoje iskustvo života i rada u Americi iz posebno zanimljive vizure intelektualke, teatrološkinje i pozorišne producentkinje  koja iz dana u dan vodi borbu za golu egzistenciju u  Njujorku. Ovo nije naparfemisana priča o uspehu u potrazi za “američkim snom”, panegirik udžbenicima za samopomoć tipa…

Lupa kosmopolitskog „Bebita“ – prikaz romana „Bebit“ Luisa Sinklera

Sređujući kućnu biblioteku, uživala sam u tom društvu stranih i domaćih erudita, kao i u brojnoj kolekciji, koja je izašla iz pera mnogobrojnih ženskih predstavnika tog belosvetskog književničkog društva. Počastila sam ih novim policama sa kojih su mi se, udobno smeštene, ponosno osmehivale. No, iz prikrajka dozivala me je jedna, tražeći da ponovo zaronim u imaginarni svet Zenita i Luisovih Cvetnih visova. Nije to bila molba, već izričita naredba, da ponovo pročitam Sinklerovog „Bebita“. Tipično  prodornog vodolijskog intelekta, Sinkler Luis je svoj spisateljeski proboj doživeo, objavivši 1920. godine, svojevrsnu „kritiku“…

Dubok ambis Visokih Dečana – prikaz romana „Zidanje ambisa“ Branislava Jankovića

Još je iz narodnih predanja poznato da je podizanje monumentalnih građevina bilo praćeno velikim žrtvama – a često i nasilnim žrtvovanjem ljudskog bića čija je jedina tragična krivica u tome što je odabrano da svojim stradanjem umilostivi više sile koje se protive podizanju velelepne građevine. Branislav Janković je maltene već u naslovu svog romana naznačio da je izvorni motiv preuzeo iz narodne tradicije, ali je istovremeno naznačio da je taj motiv potpuno preokrenuo, i metaforično i bukvalno, jer dok u pesmama i legendama građevina teži nebu i ovozemaljskoj lepoti koja…

„Heliks“ objavio roman „Ribe nemaju noge“ Jona Kalmana Stefansona

Kako sam Jon Kalman Stefanson, autor romana Ribe nemaju noge, kaže, junaci o kojima on piše žive na jednom mestu, „na zapadu zemlje koja je istog oblika kao zaborav“. Keblavik, mali grad na Islandu, okružen crnom lavom i beskonačnim okeanom, mesto je gde su „vetar, more, večnost i američka baza“ zapravo strane sveta. U tom malenom ribarskom gradiću ribarenje je sve i svja. Svi muškarci su pomorci, a sve žene „čuvaju kopno“. Oni koji ne plove rade u fabrikama za preradu ribe. One koje nemaju domaćinstvo da vode, rade u…

O romanu Marka Vidojkovića: „Đubre“ vapi za či(s)tačima

Đubre Marka Vidojkovića jeste jedan od onih romana koji čitaoca nateraju da, nakon pročitane poslednje stranice, ispusti težak uzdah, pa i psovku – zbog toga što svaki nadrealni momenat iz romana zapravo deluje surovo realno i ostvarivo, pa u takvim slučajevima psovka jeste jedina moguća reakcija, bar u prvom trenutku. Takođe je Đubre jedna od onih knjiga o kojoj se mnogo više razmišlja nakon što je pročitana nego što se razmišljalo dok se prelazila stranica za stranicom, jer napisana u prvom licu, maltene žargonskim jezikom, uz puno nekonvencionalnih i opscenih…