Jedan roman podstiče na razmišljanje.Da li će i kada stvaralaštvo pobediti usud u Srbiji?Da li je „osporavanje duhovnosti i kažnjavanje junaštva“u Srbiji „usud“ ?Ima li roman tu moć da uruši to, dva veka prisutno, breme?! U pogovoru romanu Mandat Đorđa D. Sibinovića, književni kritčar Petar Arbutina je upozorio da :„ Nad svima lebdi senka vojvode Petra Molera, u čijem su nadimku i sudbini naše istorijsko znamenje i prokletstvo. Hrabri vojvoda i intelektualac doživeo je tipičnu srpsku istorijsku sudbinu – duhovnost su mu osporavali, a junaštvo kažnjavali. To je usud koji…
Oznaka: recenzija romana
O romanu „Mansarda“ Danila Kiša
Roman mladenačkih preispitivanja, interesovanja, eksperimenata. Želja da se opiše mansarda na kojoj je živeo sa drugom, prijateljem, koga naziva Jarcem Mudrijašem. Mansarda je tu da pokaže mladost, sposobnost da se ostane vedar, mudar, intelektualan, uprkos siromaštvu, gladi i bedi. Mladići su zaokupljeni sobom i raznoraznim metafizičkim, pa i književnim pitanjima, ali se ispostavlja da je glad ipak najbitniji, egzistencijalni problem. Zidovi mansarde propali su od vlage, na zidovima su slike godišnjih doba, latinske sentence ispisane noktima. Njihovim. Na prozorima stare novine i krpe, na podu slama. Knjige drže pod staklenim…
„Ubistvo u Lokvudu“: Roman u kome su i čitaoci angažovani u istrazi zločina
„Ubistvo u Lokvudu“ je roman koji i čitaoca uključuje u istragu i čini ga ravnopravnim partnerom u otkrivanju zločina. Dženis Halet se pridružila Raglanskoj pozorišnoj družini kada je imala četrnaest godina. Tamo je radila sve poslove. Od promovisanja događaja, preko pravljenja rekvizita do čuvanja garderobe. Režirala je, pisala drame, glumila, služila iza šanka, čistila posle predstava… Bio je to sveobuhvatan hobi. Tamo je čak i upoznala svog današnjeg partnera. Međutim, ovo je dvadeset i prvi vek i ljudi više jednostavno nemaju dovoljno entuzijazma da se bave ovakvim hobijem. Kao i…
Središnja pustinja i zvuk njene tišine
Može li se usred ničega pronaći nešto, i to baš ono za čime smo tragali? Zašto da ne može, jer ako se smisao može pronaći u ogromnoj pustinji zvanoj život i sastavljenoj od manjih pustinja i povremenih fatamorgana, onda ni pustinjski snovi ne moraju biti tako pusti kako se na prvi pogled čine. A šta se to – osim ničega – može pronaći u pustinji (ili pustinjama), pokušao je da odgonetne pisac Miomir Petrović, pa ako već svako u pustinji ima sopstveno priviđenje, on je svoje pretočio u knjigu Središnja…
Prikaz romana „Mesec u kavezu“ Soe Valdes
Žena koja je jurila zvezde Miris mora golica moje nozdrve, vetar, ćarlijajući, mrsi mi kosu. Purpurno-plavo nebo, pulsira, najavljujući kišu nekakve nesaznate ljubavi sa meteorima čvrste strasti. Jastuci od šama pucketaju zvukom neke violine čija je melodija beskrajna. Ti vibrirajući zvuci gudala mešaju se sa gromoglasnim hukom mora. Tu i tamo promiče usklik belih, izgubljenih galebova. Kroz zatvorene očne kapke, prodire zaglušujuća svetlost Sunčevih zraka. Teraju me da pogledam. Naglo otvorih oči, po izričitoj komandi glavno-komandujućeg, zasenjujućeg Sunca. Gladnim očima gutam peščanu obalu. Perifernim vidom obuhvatam srpičasti Mesec. Namiguje mi…
Medijum i mleko: Prikaz romana „Una“ Mome Kapora
Kad se navede podatak da je od prvog izdanja romana Una prošlo četiri decenije, moglo bi doći do jedne nedoumice: koju od dve kratke reči ubaciti u taj podatak ne bi li mu se dalo konkretno značenje – da li reći da je otada prošlo tek, ili već četrdeset godina? Ako treba istaći da se Una smatra delom koje se ne može zaobići kad se govori o stvaralaštvu srpskih pisaca tokom druge polovine dvadesetog veka, onda bi se reklo da je prošlo tek četiri decenije otkako je roman prvi put…
O romanu „Glad“ norveškog nobelovca Knuta Hamsuna
Tomas Man ga je nazvao ’’potomkom Fjodora Dostojevskog i Fridriha Ničea“, Čarls Bukovski ’’najvećim piscem koji je ikada živeo“, nobelovac Isak Baševis Singer ’’ocem savremene škole književnosti u svakom smislu“ od kojeg potiče ’’čitava moderna škola fikcije dvadesetog veka“. Svoju blistavu spisateljsku karijeru počeo je 1890. Reč je naravno o kultnom norveškom piscu Knutu Hamsunu (1859-1952), umetniku i beskompromisnom borcu za svoje ideale koji je svojim obimnim delom i kontroverznim životom (dugim više od 9 decenija) obeležio svet književnosti kraja 19. i prve polovine 20. veka, postavši još za burnog,…
Prikaz knjige „Plač mačke Božje“ Đorđa Sibinovića: Film može da promeni život
(Đorđe D. Sibinović, Plač mačke Božije, Službeni glasnik, Beograd, 2021) Nova knjiga Plač mačke Božije Đorđa Sibinovića posvećena je nedavno preminulom reditelju, Goranu Paskaljeviću. Kao svojevrsna ukrštenica stvarnosti i fikcije, u ovom trenutku predstavlja jedno od najboljih i najznačajnijih dela Đorđa Sibinovića. U podnaslovu knjige stoji žanrovsko određenje bajka. Ovaj roman je utoliko bajka ukoliko je život sam po sebi bajka. On je utoliko i fikcija, ukoliko je život sam po sebi takav. Unutar knjige nalazimo nekoliko žanrovskih rešenja, različite formalističke pristupe tekstu (umetnuti delovi scenarija i bolničkih izveštaja) što sve ukupno…
Izvinjavam se Uvetu i Elzi: Prikaz romana Fredrika Bakmana
Riječ „bestseler“ označava najprodavaniju knjigu u određenom vremenskom periodu, iako bi termin sasvim sigurno trebalo da bude napisan u množini, jer se pod njim uglavnom nalazi cijela jedna lista literature. Činjenica je da će prosječan čitalac danas prije odabrati bestselere u odnosu na manje popularno djelo. Ipak, ono što je važno napomenuti jeste da se vrijednost knjige ne može izjednačiti sa prodajom, te da ako je nešto rangirano visoko na listama bestselera, to samo znači da je i najprodavanije, ali nikako ne znači da mora da se dopadne svima i…
Prikaz romana Nataše Milović „U Kvinsu nema seksa“
NALIČJE EMIGRANTSKE PRIČE Za roman Nataše Milović U Kvinsu nema seksa (BESNA KOBILA, 2021) može se reći mnogo toga, ali dve stvari su pre svih: nije lišen životnog iskustva i nije dosadan. Britko i beskompromisno, kao retko ko od naših glasova iz inostranstva, Nataša Milović posmatra svoje iskustvo života i rada u Americi iz posebno zanimljive vizure intelektualke, teatrološkinje i pozorišne producentkinje koja iz dana u dan vodi borbu za golu egzistenciju u Njujorku. Ovo nije naparfemisana priča o uspehu u potrazi za “američkim snom”, panegirik udžbenicima za samopomoć tipa…
Lupa kosmopolitskog „Bebita“ – prikaz romana „Bebit“ Luisa Sinklera
Sređujući kućnu biblioteku, uživala sam u tom društvu stranih i domaćih erudita, kao i u brojnoj kolekciji, koja je izašla iz pera mnogobrojnih ženskih predstavnika tog belosvetskog književničkog društva. Počastila sam ih novim policama sa kojih su mi se, udobno smeštene, ponosno osmehivale. No, iz prikrajka dozivala me je jedna, tražeći da ponovo zaronim u imaginarni svet Zenita i Luisovih Cvetnih visova. Nije to bila molba, već izričita naredba, da ponovo pročitam Sinklerovog „Bebita“. Tipično prodornog vodolijskog intelekta, Sinkler Luis je svoj spisateljeski proboj doživeo, objavivši 1920. godine, svojevrsnu „kritiku“…