Blago pesnika Dučića – Prikaz romana „Himerina krv“ Slaviše Pavlovića

Upamćen i kao veliki pesnik, i kao vrsni diplomata, i kao neodoljivi ljubavnik, Jovan Dučić predstavlja jedno od onih imena koja su nezaobilazna kad se govori o srpskoj istoriji, književnosti i politici prve polovine XX veka, a sasvim je sigurno da Dučićevo pesničko stvaralaštvo jeste jedan od prelomnih trenutaka u srpskoj poeziji, i to onih trenutaka u kojima se kvalitet cele jedne književnosti podiže na znatno viši nivo. Sagledavši svaki aspekat pesnikova života, osvrnuvši se i na njegove lične i na profesionalne motive, Slaviša Pavlović dao je u svom romanu…

O romanu Marka Vidojkovića: „Đubre“ vapi za či(s)tačima

Đubre Marka Vidojkovića jeste jedan od onih romana koji čitaoca nateraju da, nakon pročitane poslednje stranice, ispusti težak uzdah, pa i psovku – zbog toga što svaki nadrealni momenat iz romana zapravo deluje surovo realno i ostvarivo, pa u takvim slučajevima psovka jeste jedina moguća reakcija, bar u prvom trenutku. Takođe je Đubre jedna od onih knjiga o kojoj se mnogo više razmišlja nakon što je pročitana nego što se razmišljalo dok se prelazila stranica za stranicom, jer napisana u prvom licu, maltene žargonskim jezikom, uz puno nekonvencionalnih i opscenih…

Prikaz prvog srpskog dokumentarnog trilera „Do viđenja!“ Ž. Petrovića

Priča o najbogatijoj Beograđanki svih vremena Ovo je bilo nešto sasvim osvežavajuće, nešto drugačije. Uzela sam knjigu koja je stajala na polici među onima koje bi valjalo pročitati. Udobno sam se zavalila u sofu, i umesto poslepodnevne dremke, koju ionako ne praktikujem, upustila sam se, predavajući se ovom posve uzbudljivom dokumentarnom trileru. Glavna junakinja je Draga Mitrićević, najbogatija Beograđanka svih vremena. Da, da, dobro ste čuli, Draga Mitrićević bila je najbogatija Beograđanka, kćerka Jovana Mitrićevića Dimitrijevića, višeg državnog službenika, bliskog dvoru, za kojom je pokrenuta istraga. Draga je nestala iz…

Zavere bez teorija: Povodom knjige „Služba“ Gorana Živaljevića

Za čitaoce koji očekuju teoriju zavere, Služba Gorana Živaljevića (Laguna, Beograd 2020) možda je pogrešna knjiga, ali uprkos tome, oni će i u njoj pronaći ono što su tražili. Pošto je i sâm Goran Živaljević na jednom mestu citirao Iliju Čvorovića, najpoznatijeg srpskog (i balkanskog) špijuna, poteklog iz maestralnog pera Dušana Kovačevića, onda nije na odmet parafraza čuvene replike o pogrešnom broju koji je ustvari pravi, jer svedočenje Gorana Živaljevića jeste priča o zaverama koje su zaista postojale, ali je to istovremeno i rušenje onih mitova koji proističu ako zavera…

Ništa teže od života: Povodom romana Elvedina Nezirovića „Ništa lakše od umiranja“

Zašto je pojedinac sposoban da u ime kolektiva čini najstravičnije zločine; postoji li bilo kakvo opravdanje i pravi razlog za zversko ponašanje čoveka; može li krivcu biti oprošteno ako on sâm ne želi da se pokaje; treba li na vreme učiniti jedno zlo kako bi se u korenu sprečila neka mnogo gora zločinstva – ovo su samo neka od fatalnih pitanja koja postavlja bosanskohercegovački pisac Elvedin Nezirović u svom romanu Ništa lakše od umiranja, gde se preko biografije jednog zločinca prepliće nekoliko sudbina koje su na posredan ili neposredan način…

Prikaz romana „Veliki pad“ Petera Handkea: Smisao je u neizrečenom

Pisac nemačkog jezika, pripadnik svetske književnosti, Austrijanac Peter Handke je srpskoj javnosti ipak poznatiji zbog svojih stavova i izjava nego zbog suštinskog kvaliteta svojih knjiga, pa se čak može reći da Handke spada u one umetnike o kojima se mnogo govori i onda kad nijedno njihovo delo nije pročitano. Naravno, knjige velikog pisca već su prevođene na srpski jezik, ali svako novo izdanje predstavlja samo za sebe značajan događaj, jer nas iznova podseća (a nekima prvi put jasno predočava) zbog čega je Handke veliki pisac, pa i zbog čega se…

„Memoari kralja Milana“ – Jedna zaboravljena (auto)biografija

Memoari kralja Milana, Laguna, Beograd 2019 Kao što je u predgovoru za srpsko izdanje Memoara kralja Milana primetio istoričar Nebojša Jovanović, sve što je o Milanu Obrenoviću Četvrtom (1854–1901) bilo objavljeno u godinama neposredno nakon njegove smrti, mnogo je više govorilo o autorima tih tekstova nego o samom kralju. Nesumnjivo je isti slučaj i sa Memoarima kralja Milana, koji su izvorno štampani na nemačkom jeziku, u Cirihu 1902, da bi tek sto sedamnaest godina docnije bili prevedeni na srpski i prvi put objavljeni u zemlji kojom je nekada kralj Milan…