Zoran Grujić Gruja: „Biti pisac je privilegija“

Imali smo prilike da razgovaramo sa Zoranom Grujićem Grujom, srpskim književnikom i istančanim pripovedačem. U Grujićevim delima zatičemo upliv epohe realizma 19. veka, što najbolje uočavamo kroz prizmu mnoštva različitih detalja. Tematski sloj je veoma raznolik, a ambijent obiluje širokim spektrom likova.

Zoran Grujić u srpsku književnost vraća i ponešto od naše narodne tradicije, odnsno folklornih elemenata. Stoga ponekada stičemo utisak kao da čitamo predanja koja su se u narodu prenosila s kolena na koleno. Takođe, veoma je interesantan i upliv demonoloških motiva, kao i paranormalnih pojava.

Kako i kada ste otkrili da posedujete talenat za pisanje?

Pre četiri godine, umesto da pošaljem mail napisao sam rečenicu kojom i počinje moj prvi roman „Crveni kofer i još jedan isti takav“. Zanimljivo je da nikad nisam planirao, čak ni maštao da pišem. To se jednostavno desilo. Da imam talenat za pisanje otkrili su drugi, a meni kao izvođaču radova je jedino preostalo da se zahvalim čitaocima na podršci. 

Da li imate književne uzore koje smatrate relevantnim za Vaš rad?

Nemam književni uzor. Posle toliko pročitanih knjiga, zasigurno se  podsvesno oslanjam na književna dela pojedinih pisaca. U drugoj objavljenoj knjizi priča  „Klavirštimer“  primetno je da po stilu  naginje ruskoj književnosti 19 veka. 

Šta u današnjem vremenu, zapravo, znači biti pisac i šta poručujete onima koji žele da se oprobaju u ovim vodama?

Biti pisac je privilegija, jer imaš mogućnost da stvaraš svoje viđenje sveta. Mišljenja sam da sama odluka da se neko bavi pisanjem nije dovoljna. Pored volje i istrajnost prethodno treba pročitati gomilu knjiga. 

Vaša dela sadrže veoma vešte i koncizne pripovedačke tehnike. Na koji način uspevate da dosegnete ovakav nivo pripovedanja? Šta je, zapravo, presudno da bi pisac bio dobar pripovedač?

Pogoditi ton pripovedanja i dobra priča. Osećaj za meru je takođe važan. Upravo zbog toga je neophodno da se ima čitalački staž. Talenat, naravno, i da se piše bez zadrške da li će se to nekom svideti, ili ne. 

Kako gledate na današnje izdavaštvo i izdavačke kuće? Koliko je teško ili lako da neko štivo doživi svoje izdanje?

Lako, ukoliko sami finansirate svoju knjigu, a malo teže ukoliko zakucate na vrata  neke izdavačke kuće. Kad je reč o ovdašnjem izdavaštvu, mislim da je odlično. Ono je po mnogim parametrima na evropskom nivou. 

Jeste li ikada razmišljali o tome da nekome ponudite da po motivima iz Vaših dela snimi igrani film ili seriju?

Nisam, ali sam mnogo puta čuo od mojih čitalaca da  je roman „Crveni kofer i još jedan isti takav“ „filmična“ knjiga. 

Šta će se u budućnosti zbivati na Vašem stvaralačkom polju, možemo li očekivati neko književno veče ili promociju? Takođe ste pomenuli da će uskoro u Otvorenoj Knjizi izaći Vaša nova knjiga, hoćete li naše čitaoce bar malo uvesti u radnju dela?

Novi roman koji će se uskoro pojaviti u izdanju „Otvorene knjige“ zove se „Vratio se Trifun“. Radnja knjige  odigrava se tridesetih godina prošlog veka. Beznačajni činovnik varoši Trifun sam sebi je najvažniji kad organizuje sahrane. Zbog sujeverja i straha varošana, koji vremenom poveruju da on određuje ko će sledeći umreti, Trifun se nameće kao vođa. Varošani  ga bezgovorno slede, ma kakve on  sulude ideje imao. Ukratko, to je jedna satirična priča, a vreme će pokazati na kakav će biti prijem naići kod publike. 

Što se tiče promocija po izlasku knjiga planirane su promocije u Beogradu, Pančevu, i svuda gde me pozovu, naravno.

Za kraj ovog intervjua vam ne preporučujemo ništa drugo, no da dela Zorana Grujića Gruje potražite na sajtu izdavačke kuće „Otvorena Knjiga“ i uživate u magiji pripovedanja.

Autorka: Milica Milošević

Related posts

Leave a Comment