Autor: Administrator

Poezija: Svici ljubavi

Administrator

Otvorio sam širom prozore moje duše, Sve puteve koji vode ka mom srcu. Pustio sam povetarac da me omađija Raskošnim mirisima rascvetalog cveća. Jutro je utkalo zlatne niti U moju kosu boje meda. Pustio sam da svici ljubavi ponove svoj poj Uz cvrkut razigranih ptica na grani I podsete me da postojiš, da si tu kraj mene. Ti si moja istina koju sam kao glinu Oblikovao svojim rukama, Onako kako to meni odgovara. S tobom sam naučio da dišem, Da odbacim crne misli što dalje od sebe I da srce…

Poezija: Umesto poklona za tvoj rođendan

Administrator

Zaključaš li vrata, Baciću se kroz prozor. Zatvoriš li prozore, Kroz ključaonicu će se provući moja malena duša. Zapušiš li ključaonicu, Bežaću kroz rupice sa tuša, Kroz rupicu za miša, Kroz rupice od snova Što oteo ih zaborav. Bežaću gde god! Gde god! Zapušiš li ključaonicu! Probala bih i kroz dimnjak, Ali on je preširok Za moju malenu dušu. Kad dođe Deda Mraz Setio bi se mene. Nikad se više ne bi radovao darovima. Iz svakog bi kričala moja malena duša. Rovila bi svom silom kroz stablo jelke, Rušila i…

Poezija: Odbijam da se setim priče; Nesreća do kraja; Vratila sam vreme

Administrator

*** Odbijam da se setim priče prevedene na tuđe jezike slikovito živim govorim znacima ispruženim rukama provučenim kroz mreže gledam lica gledam oči časovi prolaze imena nestaju sve zadaje bol ništa ne ostavlja trag a rekli su slomićeš se kao svi drugi što su Savijam se ostavljaju mi dan i noć i ćutanje I kosu između prstiju nadaleko šapućem o strahu suprotstavljam volju zaključanom jeziku bez prilike da ikom pomognem zaboravljam sve sto želim Mnogi ništa ne zaboravljaju sem ruku na tuđim ramenima nadžive svoju senku jer postoji hiljadu načina…

Reportaža: Željko Đurović – hrabrost, integritet i doslednost

Administrator

Hrabrost. Da je trebalo da nekako najavim Željkovu izložbu, na otvaranju, 30. 11.2016. u Galeriji ULUS, najpre bi mi ta reč pala na pamet. Neke reči i neki ljudi ne traže ništa, ali su potrebna dodatna objašnjenja. Ako ste ikada videli Željkove slike, grafike, bilo koji od njegovih radova…ipak bi vam se neke druge i drugačije reči učinile prikladnijim, hijerarhijski i prioritetno posmatrano. I sada, kada se u ULUS-u okrenete oko sebe, šta vidite? Mistične žene, rogove, mediteranske motive, vrlo specifične boje, simbole… a šta osećate? Ako ste se nekada…

Prevod: Leonard Koen, „Otpleši me do kraja ljubavi“, Leonard Cohen „Dance me to the end of love“

Administrator

Otpleši me sve do lepote tvoje, uz violinu što plamti, Otpleši me kroz paniku sve dok se ne ušuškam sasvim, K’o granu masline podigni me, golubice, put mi do kuće javi, Otpleši me do kraja ljubavi. O daj mi da vidim lepotu tvoju kad već i poslednji svedok mine, Daj mi da osetim svaki tvoj pokret, k’o da ih u Vavilonu čine, Lagano, otkrij mi ono čije granice samo ja slavim, Otpleši me do kraja ljubavi. Otpleši me sad do venčanja, otpleši me neizbežno, Pleši me dugo, dugo, pleši me…

Proza: Takva budala i dobričina

Administrator

„Dobri moj Bernardi, ne mare oni za vrednosti, moralna načela i noći u kojima ima savest ne bi dala mira. Oni su ti tupavi, moj Bernarde, prijatelju moj! Otupeli, mrtvi, žigosani kao životinje, tako da uvek lako možeš da ih prepoznaš. Oni se još time i ponose a svoju su savest pojeli. Alavi su, Bernarde i bezudšni. A moj Bernarde, malo je ostalo žeravica, sa malo očiju se vidi, oni to da znaju, oči bi iskopali onima koji vide, da i oni progledaju! A to, Bernarde, ne ide tako. A…

Poezija: Dobrovoljni davalac spretnih okolnosti

Administrator

(Traži se!) Ničem na stepenicama, ulicama, raskrsnicama, pored prozora, iza odškrinutih vrata, u ljetnim mjesecima sa sušom u očima, uprtim ka nebesima, u bespućima, neizgovorenim pitanjima, suvišnim izgovorima, u pukotinama zidova, utočištu staklenih klikera, na napuštenim dječijim igralištima, u djetelinama koje još vjeruju bajci o srećnim listovima, u šumskim potocima, tajnom pojilištu čarobih štapova. Ničem u onoj kolibi u kojoj su se ohladile obje večere spremljene za tebe i tebe zakašnjelog zbog bogate ponude životnih sniženja i rasprodaje bliskosti na pladnju varljive mudrosti. Ničem u pjesmama o nama, rumenilu pupoljaka,…

Intervju: Radojka Plavšić Ranković – Pesnici dele sudbinu svog naroda, svog jezika i to je i jedro koje nas održava na površini i sidro koje nas odvlači na dno

Administrator

„Čupava Keleraba“ beleži još jedan intervju. Naša sagovornica je ovoga puta Radojka Plavšić Ranković, pesnikinja koja će uskoro izdati i svoju prvu zbirku pesama. Otvorile smo različit niz pitanja, a neka od njih su: pitanje tradicije, te pitanje o koherentnosti naše pesničke scene, kao i egzistenciji pesnika i pisaca u Srbiji. Nešto više čitajte u nastavku koji sledi.   Da li se pesnik rađa ili se to može postati vremenom? Neka moja intuicija mi govori da se pesnik ne može ,,postati“, već eventualno ostati ili ne ostati. Na pojedincu je…

Intervju: Miloš Janjić – Zabranio bih estetiku i samoprocenjivanje, jer nismo dovoljno kompetentni da sebi damo (nisku) ocenu

Administrator

Kažu da je nedelja dan za odmor i opuštanje, no nedelja je takođe i dan kao stvoren za kreativnost. Zato smo moj sagovornik, Miloš Janić, i ja nakon dugih pregovora odredili da poslednji dan u sedmici bude posvećen ovom vrlo nadahnutom intervjuu. Po već utvrđenoj tradiciji ovdašnjih okuplanja našli smo se na ćuvenom beogradskom sastajalištu – kod Konja i krenuli u potragu za nekim mirnim mestom na kome će teći naša prča. Nakon kraćeg lutanja poslužili smo se duhom nomen est omen principa i uputili ka kafiću “Čitalište” (Inače “Zaječarac”…

Poezija: Brojim

Administrator

(Unazad/unapred) brojim naše susrete i zagrljaje, naša srkanja i zalogaje, brojim naše sedanje i ustajanje, naše čekanje i stajanje, naše prekide i trajanje, naše nepromišljenosti i kajanje. Naša uspavljivanja i buđenja, naše svađe i međusobna suđenja. Naša čišćenja i prljanja, naša proračunavanja i srljanja. Treptaje i ćutanja, beskonačna lutanja, i celih rečenica gutanja. Našu sitninu nakon kupovanja, Ispijen alkohol i noćna ludovanja. Sva iznenađenja i divljenja, sve ravni naše i iskrivljenja, merim jačinu sile gravitacije i trenja. Naše male predaje, pa ko kome više daje! Sve sakrivene sablasti i aždaje.…

Poezija: Tišine sumraka

Administrator

Ćute tišine koje su rekle sve što se moglo reći između odbleska i svetiljke tinja jedan korak nedostajanja u koji su utonule ruke zavučene u širine kaputa. Namignem mesecu sa oba oka zažmurim zamislim da plešemo po aveniji klavirskih dirki sjaje se kapi kiše iz kojih sanjaju dve-tri pesme o svom svitanju kada padne mrak isključe se sva svetla iza očiju otplešu još dve note od svetiljke do klupe utišaju se i odu na spavanje.   Autor: Ivana Pantelić