Proza: Takva budala i dobričina

„Dobri moj Bernardi, ne mare oni za vrednosti, moralna načela i noći u kojima ima savest ne bi dala mira. Oni su ti tupavi, moj Bernarde, prijatelju moj! Otupeli, mrtvi, žigosani kao životinje, tako da uvek lako možeš da ih prepoznaš. Oni se još time i ponose a svoju su savest pojeli. Alavi su, Bernarde i bezudšni. A moj Bernarde, malo je ostalo žeravica, sa malo očiju se vidi, oni to da znaju, oči bi iskopali onima koji vide, da i oni progledaju! A to, Bernarde, ne ide tako. A…