Autor: Administrator

Prevod: Nigar Refibejli – Cvet što je procvetao usred ruina

Administrator

povodom 35 godina od smrti   Cvet što je procvetao usred ruina učini da zamislim se zašto ljudi govore da nijedan cvet u takvoj pustoši procvetati ne može?   Prozori na omanjoj kući polomljeni su, krov srušio se, to postade boravište vetrova snažnih i zimskoga snega. Neukroćeni vetrovi opustošiše divnu udobnost nekada doma voljenog i setnim žalom nekim rastuži prolaznika svakog.   Zavese što su nežne ženske ruke s velikom ljubavlju sašile i krpile vise u ritama, poput granatama raznetih barjaka nad opustelim gradom.   Među gomilom šuta i kamenja…

Milan Rakić – pesnik, diplomata, gospodin

Administrator

Pesniku Milanu Rakiću prilazimo sa dubokim poštovanjem. Bio je to u srpskom pesništvu prvi pravi pesimista (prema ondašnjem shvatanju), pesnik i gospodin s pedigreom, iskreni rodoljub, uspešan diplomata… Uveo je pesimizam u srpsku poeziju, da bi samo nekoliko godina docnije ispevao poletne stihove o „silnim oklopnicima“ kako bi svoje „prelazno pokolenje“ pripremio za „poslednji boj“. Napisao je pedesetak pesama. I to je sve. Ni jedan jedini spev, ni jedna drama, ni jedna pripovetka, a kamoli roman! I dok se za većinu srpskih pesnika može slobodno reći da su bili „književnici“…

Poezija: Hamlet je među nama

Administrator

Tragično srećan momak živi u ovom gradu, gradu mračnih ulica, gradu popločanom smrskanim kostima izgubljenih iluzija…   Sećam se budućeg danskog kraljevića iz vremena njegovog boravka u gradu svetlosti…   Umetnik, sa duhom bez dostojnog protivnika, stvara svoje okruženje: ljudi su ljudi, kuće samo gomila betona i cigala, sve je kako treba da bude…   Košava napravi haos i lom: ljudi postadoše kuće, kuće mravi, čisti stvorovi, najviše prljavi…   Vizionar budućnosti, gledam iz prikrajka, sprema se da remek-delo stvori, samo za još malo snage, samo za još malo volje,…

Poezija: Papuče za kraj sveta; Ima li tome kraja; Do kraja sveta

Administrator

PAPUČE ZA KRAJ SVETA Jovici Aćinu trebao bih kupiti nove papuče za kraj Sveta koji sam krenuo u snu da popisujem on se nalazi tu tri bloka dalje negde na kraju ulice Dragoljuba Milinčića ili Borivoja Milića nisam baš siguran ali znam da se upravo tu iza tih sasvim običnih imena krije kraj sveta u koji sam zalutao IMA LI TOME KRAJA Neka Sunce priđe bliže. Neka i sam taj čovek priđe bliže. Šta bi, dođavola, mogao da čita taj čovek? Rejmond Karver uvek ili gotovo uvek kada mi je…

Ljudi: Čekajući u redu

Administrator

Pripadnici srednje generacije u ovoj zemlji pamte da su, ne tako davno, satima stajali u redu za vize. Oni koji su tad bili mladi (bez dece, posla i kredita) imali su silnu potrebu da na licu mesta dožive delove fantazije, koja se nahodila u knjigama, stripovima, filmovima i razbacanim fragmentima sećanja njihovih roditelja, onih koji su imali priliku da „vide svet“. Nekima je obećanje provoda mirisalo na Amsterdam, drugima je bila privlačna (iako stereotipna) slika maglovitog Londona. Treći su, skromno zabacili udicu mnogo bliže, do Beča. Pariz se visoko kotirao…

Proza: Evropa ili Europa?

Administrator

Sve to liči na brak! Uzeli su se iz ljubavi, posle nekog vremena ostali su zajedno na silu – zbog dece, počinju optužbe, sledi razvod i često ostane – mržnja! Većina prijatelja me pitala šta mi to treba. Put u Hrvatsku, bez preke potrebe, na dva dana… Ako ne idete kolima – komplikovano. Autobus saobraća jednom nedeljno; mini-bus za Zagreb po ceni pune karte može da me ostavi na pola puta, na magistrali – gde se odvaja put za Slavonski Brod; ili voz koji ide za Cirih. Onda voz! Stari…

Poezija: Suša

Administrator

Iskusiti zeđ na mestu presušelog okeana, Zaribati veš na kamenu vrelom od sunca Nasipati pesak u kanti zapeklog maltera Graditi ruševinu na ostacima njene sestre Pucati nepodmazanom cevlju u brata Naoštriti nož i seći meso životinja Čistiti zube od ostataka nekadašnjeg života Sklanjati se od svetlosti koja peče oči Pokriti glavu vrelom tkaninom sintetike Prikrivati mesta ispucale kože Gledati ožiljke kako se presijavaju Naliti se izvetrelim pivom pogleda mutnog Smejati se površnosti razuma Osetiti vrelinu asfalta nakon kiše Udisati miris mokre betonske prašine Zaviti cigaru i opeći prste šibicom Sedeti na…

Nedovršena pripovetka Laze K. Lazarevića

Administrator

SEKCIJA I   Usednem na konja i dođem u sresku kancelariju. Zastanem pisara Iliju, s dva-tri seljaka. On nešto pisaše. Seljaci sedeše na dugoj klupi kraj zida. To je bio najinteligentniji srpski činovnik koga sam ikad video, pa ipak, pored četvoro dece i trideset i pet godina, beše on samo sreski pi-sar. Njegovu pamet poštovao je i cenio svaki starešina; štaviše, svaki je i javno i tajno za njega dobru govorio, jer Ilija beše čovek koji nigda nije na paradu izvodio svoju pamet, te, dakle, za njegovu okolinu ne beše…

Putopis: Izgubljene u Beču

Administrator

*Tekst je originalno objavljen na portalu „Ziher.hr“: http://www.ziher.hr/putopis-izgubljene-u-becu/ . Što je s tih pet sati ujutro, pa majku mu, zar ne može šest ili sedam? Kako da uživaš u ičemu kad ti svaka crkva koju ideš pogledati služi kao mjesto gdje ćeš sjesti i dremnuti? Evo nas na autobusnom kolodvoru i opet ista priča. Svi čavrljaju, smiju se, dovikuju. Protuprirodno je ustajati u četiri i još biti veseo. Dovučemo se do autobusa, s prikladnim izrazom lica, popularno zvanim ODBIJ. Kaže, jutarnji tip. Pa’ko je normalan jutarnji tip? Krvi bi mu se napila…

Intervju: Mirela Bašić – Živim, osjećam i mislim književnost

Administrator

U sklopu još jednog intervjua „Čupava Keleraba“ pripremila je razgovor sa pesnikinjom Mirelom Bašić. Razgovarali smo o različitim temama – na koji način je poezija oblikovala i uticala na Mirelin život, te o stanju na pesničkoj balkanskoj sceni. Takođe, bilo je reči i o pesničkim uzorima, kao i o umetnosti i njenom uticaju na stvarnost. Uživajte u nastavku.   Sa koliko godina ste otkirli Vaš pesnički talenat i gde se sve možemo upoznati sa Vašom poezijom? Kada je u pitanju poezija, a samim tim i svijet književnosti, moram priznati da…

Poezija: Crna mandarina, Novi dan i Đavolja jaja

Administrator

CRNA MANDARINA Usta su ti puna komadićima mandarine pljuckaš njene semenke po hladnom betonu gde su stala tvoja pomalo žabja stopala taj beton je tvoja otadžbina kao i taj balkon taj trenutak za njih si spremna da rađaš i braniš svako seme je gorko kada se zagrize zato što dolazi iz lepljive zemlje beli se kao kost od koje nastaje prah možda je zato i lakše da se ispljune izdrka i pusti da padne na plodno tle NOVI DAN Šah ti je ispod kreveta pištolj i nož u ormanu (samo…