Poezija: Novo novosadsko groblje

26. marta 2018.26. marta 2018. Administrator

O, svi su oni nečiji na plodnoj plantaži smrti, ovlaš pokriveni zemljom, tek da se ne može čuti bodlerovska gozba crva i proizvodnja humusa, tek da se ispiše povest nad kostima dinosaurusa. O, svi su oni nečiji – zar nismo urezali u kamen, kao u večnost, imena, patetične poruke? I pramen kose postrigli i razvejali u vetar? (Zaboravljeni preci popisani su uredno u Božijoj kartoteci.) O, svi su oni nečiji na „Novom novosadskom groblju“ i širom Zemljinog šara, niko da umakne koplju nepogrešivog lovca; Svi izmešani sa nama, o, svi…

Proza: Takva budala i dobričina

13. decembra 2016. Administrator

„Dobri moj Bernardi, ne mare oni za vrednosti, moralna načela i noći u kojima ima savest ne bi dala mira. Oni su ti tupavi, moj Bernarde, prijatelju moj! Otupeli, mrtvi, žigosani kao životinje, tako da uvek lako možeš da ih prepoznaš. Oni se još time i ponose a svoju su savest pojeli. Alavi su, Bernarde i bezudšni. A moj Bernarde, malo je ostalo žeravica, sa malo očiju se vidi, oni to da znaju, oči bi iskopali onima koji vide, da i oni progledaju! A to, Bernarde, ne ide tako. A…

Poezija: Natali

20. aprila 2016.28. maja 2018. Administrator

Eh, moja Natali. Nekad smo živeli. Nekada ljubili. Alkohol boji naše očne kapke. Izgledamo kao klovnovi. Ja kralj, a ti kraljica karnevala. I svuda je muzika, muzika, muzika. Šapat duhova. Dolazak Velike vode. Groblje na našem putu dok te držim za ruku. Kraljica moga karnevala. A onda nas razdvojiše Tebe na Istok. Mene na zapad. Tebe na kolac. Meni ekser u čelo. Tebe osudiše na ropac, a mene na tišinu. O, Natali… Napraviše od tebe stolicu. I ukrasiše je mojom kožom. Dok sam ćutke ležao u lokvi krvi. I smejao…