Oznaka: poezija

Poezija: ***

Administrator

…sedim već pola časa, nalakćen nad ovim papirom i čekam da počnem da ga popunim. čime? odlično znam i vrlodobro ne znam. Hoću da ti napišem pismo! I, da, pišem ga, mahnitalo sa drhtavicom i uzbuđenjem, pa čas polako izvlačim slova iz pera, lepa i vijugava kao iz nekih starih spisa. Ali u svojoj glavi. Ne znam šta ću pre da okačim u prvu rečenicu, nagurao bih svašta, trpao bih grumenje slova, pune šake i potiskivao da stane još. Verovatno bi ta prva rečenica, pukla od tolikog pritiska, vreline i…

Poezija: Vijest

Administrator

Večeras, negdje oko ponoći, u jednom od beogradskih bulevara, umrla je jedna ljubav. Nije probudila komšije, ni zasmetala šetačima pasa, tu kod Vukovog parka. Ugasila se zajedno sa lampom nekog od studenata obližnjeg studentskog doma. Iza sebe nije ostavila ništa, a sa sobom je odnijela vrijeme. Bespovratno je, bez pitanja, otela na hiljade dana… Pravo na veto nije postojalo. Nije se mnogo patila i zbog toga mi je drago. Bila je najživlja ljubav za koju sam znala. Srećna i strpljiva. Bez sumnje. Postojana. I uporna. Glasna. Govorila je glasno, svim…

Poezija: ***

Administrator

Znaš? Znaš koliko dugo hodaš u mojoj glavi? I kako koračaš? Kao po lokvanjima labudovog jezera iz kog si nastala. E, hodaš onoliko koliko je velik’ svemir plavi, sav izuvijani i pravi. Znaš? Znaš li da po kamenjaru, šumi i travi graciozne pokrete pravš? I jedino što svetli kroz noćni mir je tvoja kristalna kruna, a ne zlatna zvezdana prašina, ni srebrna luna. Znaš li da kroz livadu, kanjone i rečni vir, graciozne pokrete praviš? Sanjam kako šetam prstima po tvom telu, kao što ti putuješ kroz pustinju vrelu, a…

Poezija: Prokleti

Administrator

Čvrsto održavamo balans sujete i taštine, Prijateljstvo je veće od toga i zato ego hranimo Altruizmom – nesebično. Kroz diskurs Empatije čuvamo najmističnije tajne i razumemo se očaranim pogledom korica knjige. To nije dovoljno, ipak ćemo za par godina otrovati zenice. Prećutno ćemo trepavicama tražiti najviši rang i spaljivati jezikom uspomene ako ne budemo u istom. Zato smo prokleti. Balansiramo manipulizmom emocionalnosti, Ljubav nas tera na Humanizam. Leptiri u stomaku lepršaju stapanjem tela. Hieros gamos sliva se niz butine Bića. Leptiri ne žive dugo, ubijamo ih plesom nagona. Ples koji…

Poezija: ***

Administrator

Ne razumem poriv za ubijanjem. Možeš ubiti bubu, ali nećeš ubiti i strah od iste. Možeš ubiti i čoveka, lagano rezbareći zidove gušterače. Ili mu smrviti maljem skelet i slušati melodiju kostiju koje se uvijaju pod zvukom isplaženog jezika. Možeš ih ubiti na milione i postati bard krvavih pirova. Ali nećeš istrebiti Čovečanstvo. Autor: Milica Milošević

Poezija: Patriota iz komune

Administrator

U ovom veku uočljiva je deoba na crvena i plava krvna zrna. Plavi mačevi na trgovima spaljuju platna sa par boja, na drugoj strani crne haljine izokreću transparentnost slova. Dok patriota iz komune čezne da se orlovi vinu iznad zvezdanih brda. On vidi ljude kao krda koja grebu za svoje fanatične ideologeme. Desno ili levo – šta je vrednije? Šta je vredno? Patriota iz komune ne vidi jasno antipodne sheme. U ovom veku on sneva da krakovi zvezda i orlovi budu jedno. „Istorija je zabeležila svoje, ne gubi vreme!“ Glas…

Poezija: Otkrivanje

Administrator

Već si shvatio Da je u svakom pripitomljavanju pregršt bola. I pripitomio si Jednom nesvesno, Al’ drugi put svesno. Već si lutao I tražio si odgovore. I našao si – u lepoti zlo. I već se ne plašiš odlaska. Zmije nisu tako podmukle Ako ih uporediš. Sada znaš zašto U pitonovoj utrobi mirno sanja slon. Već ti svašta nedostaje I vreme je da neko odsvira kraj. Autor: Adrijana Ranković

Poezija: Trenutak

Administrator

Biti malo zrno peska u tom moru košmara. Leteti i plutati Novim svetom bez predaha. Tražiti reči… i osećaje… a u saksiji se skuplja grudva. Zatvoreno klupko besa i krvi. Stoji na ušću leve i desne pijavice. Bruji. Govori: stani! Ali ne. Čovek bi sve dao za to malo zrno peska, za taj jedan delić peščanika i poklopljenih skazaljki. U vrtlogu strasti…samo jedno zrno. Za tango kroz crveno. A šta posle? I kuda? I gde leći? Jer kad obuzme malaksalost tišine…usne grizu usne. I povratka nema. Autor: Nevena Radnovanović

Poezija: Sakuj mi mač

Administrator

Sakuj mi mač! Hoću da porazim kazaljke. Navući ću kalpak i neki dobar oklop i poneću štit! Probaš li da mi dotakneš kožu, osetićeš gvožđe. Hladno vrelo vrelo hladno hladno vrelo gvožđe. Sakuj mi mač! Najbolji od svih koje si skovao! Nek bude dovoljno težak da se osećam moćno dok ga nosim. Nek bude toliko težak da ga ne može poneti neki drugi čovek. Nek bude toliko težak Kao boje sklupčane u mojim očima Nek bude dovoljno težak da se osećam moćno dok ga nosim! Sakuj mi mač! U stvari,…

Poezija: ***

Administrator

Ne navikavaj me na zajedničke noći, Jer pored tebe prestaću da verujem tu to da smo svi rođeni da budemo sami. I ne navikavaj me na nežnost i dobrotu, nikako Naučili su me da mogu bez njih. I prestani da me uveravaš u to da je sve u redu, da moja briga je bezrazložna, da me proganja strah koji sama stvaram. Prestani da mi dosađuješ pitanjima kako sam i zašto nisam dobro. To su sitnice, prožimajuće niti, demoni i košmari. Kada sklope se oči samo one ostaju da ispune mi…

Poezija: Treptaj večnosti

Administrator

Obuzdaj napete drhtaje prstiju – u suprotnom nećeš pronaći poeziju. Zaboravi tragove njegovog dlana na tvom obrazu. Zaboravi tragove njenih noktiju na tvom licu. Prepusti se mirisu sunca. Dar koji nam je dat je veličanstven, smirujuć. Prodiši kroz otkucaje srca. Nema potrebe za strahom. Vetar će te na kraju odneti put Kosmosa. Dar – jer zašto baš ti, zašto baš ja. Jutarnji bat sliva se niz krovove kuća. Hej, MI koračamo betonom. Pusti da se đonovi useku u asfalt. Posle doručka u pekari mrvama nahrani golubove. I ne pali cigaretu po…