Oznaka: poezija

Poezija: Irina

Administrator

Nije  više morao na silu da te gura u ormar Među čiviluke, njegovo svadbeno odelo i venčanicu tvoje majke zavlačila si se svojevoljno Svake večeri kada je sa puta dolazio terao bi vas da pijete sokove koje tog dana nije prodao Morale ste da se smejete Slikao vas je i postavljao vaše osmehe na svoj fejsbuk profil, hvalio se svetu kako ima divnu decu A potom bi skidao kaiš Tuko vas je besomučno Polivao viskijem Tebe, sestru i majku Nazivao je imenima Svojih šefova Dok vam je gazio po stomacima…

Poezija: Čovečanstvu

Administrator

Šar ovaj primaknut paklu bliže mešano je zasut zlom i dobrom. Sudaraju se tu svetlo sa tamom vrela leta sa belinom hladnom. Vrvi sve života tajnom, niče, cveta, lista il’ pada tlu gladnom. Čulima pipam ta čuda lepa baš k’o slepac što ravna se svojom maštom. Retko vreme pesme duboke rađa, neizvesnost tupa glođe učmale dane. Čovek je nekad na tom Šaru bio mera stvari svih, a sada mu oštricu duha plesan para. Stih pesmu hrabri, da će celina biti sklada puna kad povrh krošanja i hlada zapevaju cvrčci i…

Poezija: ***

Administrator

Čekam te. Cigareta cvili tiše. Mrak je i nema kiše. Čekam i nju disanjem. Pa, setim se da je ovo noć u bešumnom moru noći, i brojanje biva sporo kao dim, pa se naježim, i široko razvučem oči. Telom mi prođu žmarci, peče kao da bodu otrovni komarci, cerekaju se glasno jeza i strava. Pod kožom milion oštrih mrava, iznutra se pretvaram u pesak, i čuje se tresak pao sa razuma sam, sam. Autor: Miloš Janjić

Poezija: Voajer

Administrator

Između jave i sna stoji Neodređeni Neko. Gleda ka zapadu noseći lulu među prstima. Taj Neodređeni Neko pojavljuje se samo kad se noć predaje danu i kad dan silinom uzima noć. Naslonjen na prastari zid uzdaha, smeši se. Daje znak pogledom, ako znaš kad da gledaš, jer on Leluja između seni. Pojavi se pod abnormalno frustrirajućim uglom oka. Neodređeni Neko je matori perverznjak, pokvareno dobar čičica, koji svoj pogled nosi za sobom kao Zapad za Istokom. Samo bleda sen tišine i zvuka. Mesec je pokrio zločin, a Voajer se udavio…

Poezija: Žica

Administrator

Linija (bez) kraja koja se izvukla iz tela, iz tvog odsjaja. Tačnije, nije važno da li udisaja ili izdisaja. Obavijala se oko nerava i ruku. Kroz prste i postala mekša umesto oštre i čvrste! Linija, sada bujno drvo, a bila je nežna klica. I ta ista nit, u krug povezala i oslobodila i zatvorila, maglovita lica. Žica, rastopila slobodu, ubedljivo, kao ptica. Zagrljeni identitet ne postoji više kao skica! U prostoru gde zidovi su beli, koji se na osvetljenu želju i uzdrhtalu kožu deli te/se (p)osmatram… Pogledom pokreneš, pokretom pogledaš.…

Poezija: Krv

Administrator

Dedovi, za koje sutra proliste krv? Rukama grabiste slobodu, verujuć’ u ideale. Sad nema nikog da ranjene drugove podigne. Sinovi vaši ne veruju u jedinstvo. Večeras more miriše na krv i masline. Na krv. Seobe opet počinju. Paničnost glasova i bol. Asvalt ugušen benzinom. Al’ ko mari za jecaje kad istoriju pišu pobednici? Ko? Ni preplašena dečja lica ne ometaju izvršenje. Ni njihove male ruke koje stežu roditeljske šake. Ljudi moraju otići, takvo je naređenje. I nikoga nije briga, znam… Na drugoj strani poluostrva leži razoren grad. U njemu je…

Poezija: Sam ja

Administrator

Ja (ni)sam začet. ja sam (uvek) započet i nikad završen. Ja sam veoma jasan i veoma zamršen. Ja sam sam 1001 deo, ali nikad ceo. Ja sam seme i pepeo. Ja sam odgovor i pitanje, ja sam udaranje glavom o zid i besciljno skitanje ja sam u ranama sav, i čist kao (sopstvena) suza. Ja sam svoj dželat i svoja muza. Ja sam prvi uzdah i poslednji dah. Ja sam najmanja hrabrost i najveći strah. Ja sam sumnja i oduševljenje. Ja sam onaj koji na petama silazi, i koji se…

Poezija: Poezija

Administrator

Kroz kariranost stolova moj jezik plovi rekom žestine. Talasi zapljuskuju ždrelo i gorči su od onih koji plove kroz Stiks. Nimalo damski, ali sasvim boemski. A možda ni sokom od jagode ne bih privukla jači pol. I utapam time nešto što u meni izaziva onaj stari romantičarski bol. „Jako loša rima!“ – Već uviđam refleksiju kritike (književne). „Jači pol?!“ – Osećam zapitani prezir kritike (feminističke). Jer treba birati reči, treba paziti na stih, formu, treba se lomiti između vezanog i slobodnog. Potrebno je slediti i tradiciju, a biti originalan. Neko…

Poezija: Princu

Administrator

„Poeziju će svi pisati.“ Reče velikan koga je ubila reč u doba socijalizma. Prinče, tvoja vizija diše kroz vidokrug Istine. Ali današnji stihovi stežu omčom hermetizma. Poeziju neće svi razumeti. Poeziju, dakle, svi pišu, odnosno prozu u formi stiha. To je u redu, rima ponekada razvodni jačinu oblika. I psovke su u redu – Bukovski je kralj takvog izraza. No, postoje vulgarizmi koji su tu samo radi šoka. Onda je bolje biti „patetičan“ kao Desanka, jer nije avangardno sve što iskače izvan svog toka. Poeziju, eto, svi pišemo, hvala ti…