Prikaz romana „Čarobnjak iz Oza“ Frenka L. Bauma (I)

14. januar 2018.19. januar 2018. Administrator

U godinama neposredno pre Baumovog romana raste zainteresovanost za bajku kao književnu vrstu. Na prostoru kontinentalne Evrope, pojavljuju se mnogi sakupljači ovog narodnog štiva. Zahvaljujući braći Grim i Hansu K. Andersenu, narodne bajke se stilizuju i sve više se javlja bajka kao autorski žanr. Ona se iz Evrope uglavnom preko engleskih pisaca širi na američki kontinent. Književni kritičari smataju da je favorizovanje bajke kao žanra zapravo reakcija na sve veću industrijalizaciju društva. Amerika velike ekonomske i industrijske turbulencije doživljava s kraja 19. i početka 20. veka, a imala je mali…

Poezija: Voajer

7. avgust 2016. Administrator

Između jave i sna stoji Neodređeni Neko. Gleda ka zapadu noseći lulu među prstima. Taj Neodređeni Neko pojavljuje se samo kad se noć predaje danu i kad dan silinom uzima noć. Naslonjen na prastari zid uzdaha, smeši se. Daje znak pogledom, ako znaš kad da gledaš, jer on Leluja između seni. Pojavi se pod abnormalno frustrirajućim uglom oka. Neodređeni Neko je matori perverznjak, pokvareno dobar čičica, koji svoj pogled nosi za sobom kao Zapad za Istokom. Samo bleda sen tišine i zvuka. Mesec je pokrio zločin, a Voajer se udavio…

Poezija: Trenutak

17. jun 2016.22. jun 2016. Administrator

Biti malo zrno peska u tom moru košmara. Leteti i plutati Novim svetom bez predaha. Tražiti reči… i osećaje… a u saksiji se skuplja grudva. Zatvoreno klupko besa i krvi. Stoji na ušću leve i desne pijavice. Bruji. Govori: stani! Ali ne. Čovek bi sve dao za to malo zrno peska, za taj jedan delić peščanika i poklopljenih skazaljki. U vrtlogu strasti…samo jedno zrno. Za tango kroz crveno. A šta posle? I kuda? I gde leći? Jer kad obuzme malaksalost tišine…usne grizu usne. I povratka nema. Autor: Nevena Radnovanović

Proza: Proces Velikog brata

28. april 2016.30. april 2016. Administrator

Na scenu stupa Inkvizitor noseći Recept i Veliki ekser. „Kada prikucaju, prvo osetiš bol u glavi, on se stvrdnjava, i započinje svoj put kanalima Venecije dok dva vodnjikava ogledala reflektuju Maske. U boji. Kolorit i dugu Italije, dalekog teatralnog predela. Odbrojava svoj početak Karneval. Bol visokom štiklom hoda ti putem ključne kosti i raspršava se kao paunovo perje, svileno klizeći niz delirijum kroz mrežu vena. Potom ti otkažu noge. Sediš kao lutka na koncu jednog papetijera osećajući lavinu mrava kako ti gmižu tamo negde iza pregiba, da bi ti se…

Poezija: Natali

20. april 2016.28. maj 2018. Administrator

Eh, moja Natali. Nekad smo živeli. Nekada ljubili. Alkohol boji naše očne kapke. Izgledamo kao klovnovi. Ja kralj, a ti kraljica karnevala. I svuda je muzika, muzika, muzika. Šapat duhova. Dolazak Velike vode. Groblje na našem putu dok te držim za ruku. Kraljica moga karnevala. A onda nas razdvojiše Tebe na Istok. Mene na zapad. Tebe na kolac. Meni ekser u čelo. Tebe osudiše na ropac, a mene na tišinu. O, Natali… Napraviše od tebe stolicu. I ukrasiše je mojom kožom. Dok sam ćutke ležao u lokvi krvi. I smejao…

Proza: Jedna šahovska turbulencija

20. april 2016.3. maj 2016. Administrator

Jedne večeri druge decenije novog milenijuma igrala sam neobičnu vrstu šaha sa Miloradom Pavićem. Činjenica, od vitalnog značaja za razumevanje ove priče, jeste da Pavić više ne hoda među svojom krvi već gotovo punih šest godina i da sam ja četvorostruko mlađa od njega u životu. Druga važna činjenica jeste da sam ja samo još jedan Neodređeni Neko, prijemčiv jednom polu recepcije dela, a da igram igru sa gorostasnim androginom. Sa Pavićem nemam nikakve veze, osim jedne čudne okolnosti – kriv je za jednu od mnogih mojih smrti. U san…