Plamena ptica. ona koja se vraća dok srce čezne u senci prošlog leta, u zagrljaju snova. Neobjašnjiva tajna njenog imena što dugo traje – produžetak legende, ivicom zaborava. U zlatnoj magli, okružen iluzijom, ideš ka dvoru – tragom njenog imena na aukciji snova. Ništa izvan tog – plava blistava traka, dodir daljina. Klub neudatih žena, boja njenih očiju. Autor : Milan Drašković Foto-izvor: Pinterest
Ludo je sanjati Ispod deset slojeva utabane zemlje. Iznad se njišu krovovi I prozori prefarbanih kuća. Iznad se dižu oblaci I rađaju nova svanuća. Iznad se dižu zidovi Između duša i duša. Ludo je sanjati ovde gde život baca sanjare. Vrtlozi buncanja srca šire se ispod kože, I Bože, vičem: – Bože! Hladne su ove jave za nežne snove što nežno dave. Diše se ispod deset slojeva Izljubljene zemlje. Izgubljene reči vuku svoje smrti, U daleke krajeve očiju. Autor: Ivana Pantelić
Imao sam san no, izgubio se na ivici tvojih očiju i sada ga tražim između prepona ljubavnih stihova pred svitanje u tvojoj spavačici koja ti savršeno pristaje i otkriva mekana bedra u kojima pronađoh svoj san čim je moj jezik pozvao i gornje i donje usne na ples… ples na kojem se spojiše naši uzdasi puni čežnje ali i požude za slatkasto slanim sokom stvorenim u mračnim kutovima sočne vagine. Autor: Josipa Lesinger
