Šar ovaj primaknut paklu bliže mešano je zasut zlom i dobrom. Sudaraju se tu svetlo sa tamom vrela leta sa belinom hladnom. Vrvi sve života tajnom, niče, cveta, lista il’ pada tlu gladnom. Čulima pipam ta čuda lepa baš k’o slepac što ravna se svojom maštom. Retko vreme pesme duboke rađa, neizvesnost tupa glođe učmale dane. Čovek je nekad na tom Šaru bio mera stvari svih, a sada mu oštricu duha plesan para. Stih pesmu hrabri, da će celina biti sklada puna kad povrh krošanja i hlada zapevaju cvrčci i…
Poezija: Čovečanstvu
