Čekam te.
Cigareta cvili tiše.
Mrak je i nema kiše.
Čekam i nju
disanjem.
Pa, setim se da je
ovo noć
u bešumnom moru
noći,
i brojanje biva
sporo kao dim,
pa se naježim,
i široko razvučem
oči.
Telom mi prođu
žmarci,
peče kao da bodu
otrovni komarci,
cerekaju se glasno
jeza i strava.
Pod kožom milion
oštrih mrava,
iznutra se
pretvaram u pesak,
i čuje se tresak
pao sa razuma sam,
sam.
Autor: Miloš Janjić
