Oznaka: Autor: Milica Milošević

Intervju: Lejla Hamidović – Najljepši osjećaj je kroz jednu sliku ili pjesmu nekome ispričati pola života

Administrator

Lejla Hamidović rođena je u  29. 12. 1991. godine u Zvorniku, ali  živi u Živinicama. Studira Farmaceutski fakultet u Tuzli. Pored slikarstva bavi se i pisanjem poezije i proze. Iza sebe ima izdatu zbirku poezije „Ko je uzeo moje proljeće“ Prilikom slikanja koristi dve tehnike – slikanje sprejem na papiru i slikanje na platnu. U njenom slikarstvu mogu se naći različiti motivi iz prirodnog i životinjskog sveta. Više o tome u razgovoru koji sledi.   Koliko dugo se baviš slikarstvom i da li si imala prilike da negde izlažeš svoje radove? Slikarstvom…

Intervju: Saša Skalušević Skala – Svet je sve više preplavljen lakom književnošću, čiji je jedini cilj da širi što više beznačajnosti

Administrator

Može se primetiti da poezija i umetnost u današnjem vremenu za masu ne predstavljaju gotovo ništa, ali za pojedinca označavaju mnogo. Branko Miljković je u jednom od svojih intervjua izjavio sledeće: „Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha…“ Upravo ovaj citat ukazuje na čovekovu dvogubost – u trenucima psihičke teskobe čovek odlazi ili u (auto)destrukciju ili u kreativnost. Stoga poezija ili bilo koji drugi vid kreativnosti,…

Intervju: Časopis „KULT“ – „U borbi protiv velike količine medijskog šunda moramo imati sizifovsku izdžljivost.“

Administrator

Da bi kultura u jednom duštvu opstala potrebno je ostvariti koherenciju među različitim kulturnim sadržajima. Potrebno je objediniti ono što kulturu čini kulturom – ukuljučiti različite muzičke, filmske, književne i druge kulturne sadržaje i na prvom mestu biti temeljan u tome. Ovakav poduhvat može biti složenog karaktera, ali uz entuzijazam i međusobnu podršku i te kako je moguće ostvariti takav naum. Primer za to je upravo časopis „KULT“. Dragi čupavići, „Čupava Keleraba“ vam donosi razgovor sa uredništvom časopisa. Mina, Milena i Miljana za naš blog, između ostalog, otrkivaju idejni segment…

Poezija: Krv

Administrator

Dedovi, za koje sutra proliste krv? Rukama grabiste slobodu, verujuć’ u ideale. Sad nema nikog da ranjene drugove podigne. Sinovi vaši ne veruju u jedinstvo. Večeras more miriše na krv i masline. Na krv. Seobe opet počinju. Paničnost glasova i bol. Asvalt ugušen benzinom. Al’ ko mari za jecaje kad istoriju pišu pobednici? Ko? Ni preplašena dečja lica ne ometaju izvršenje. Ni njihove male ruke koje stežu roditeljske šake. Ljudi moraju otići, takvo je naređenje. I nikoga nije briga, znam… Na drugoj strani poluostrva leži razoren grad. U njemu je…

Poezija: Priznanje

Administrator

Usamljena sam. Ovo priznanje lepi se za nepce i kida meso sa usana vukući ih u polukrug, nagore. Svom silinom trudim se da prekrijem patos. Smeh ima rasterećujuću funkciju, ali ne uvek… I zapravo, ne bojim se smrtnosti. Uplašena sam umiranja u usamljenosti. U zaboravu od sveta. Krijem se iza teorija, iza psihoza i neuroza, iza okrilja svetskog bola. A lažem, mene muči lična bol, jasno definisana. I bunt je ponekada samo privid. Hladni smo, ali dokle – nije nam prijatno u tom ledu. I poričemo da želimo emotivnost. Ona…

Poezija: Poezija

Administrator

Kroz kariranost stolova moj jezik plovi rekom žestine. Talasi zapljuskuju ždrelo i gorči su od onih koji plove kroz Stiks. Nimalo damski, ali sasvim boemski. A možda ni sokom od jagode ne bih privukla jači pol. I utapam time nešto što u meni izaziva onaj stari romantičarski bol. „Jako loša rima!“ – Već uviđam refleksiju kritike (književne). „Jači pol?!“ – Osećam zapitani prezir kritike (feminističke). Jer treba birati reči, treba paziti na stih, formu, treba se lomiti između vezanog i slobodnog. Potrebno je slediti i tradiciju, a biti originalan. Neko…

Poezija: Princu

Administrator

„Poeziju će svi pisati.“ Reče velikan koga je ubila reč u doba socijalizma. Prinče, tvoja vizija diše kroz vidokrug Istine. Ali današnji stihovi stežu omčom hermetizma. Poeziju neće svi razumeti. Poeziju, dakle, svi pišu, odnosno prozu u formi stiha. To je u redu, rima ponekada razvodni jačinu oblika. I psovke su u redu – Bukovski je kralj takvog izraza. No, postoje vulgarizmi koji su tu samo radi šoka. Onda je bolje biti „patetičan“ kao Desanka, jer nije avangardno sve što iskače izvan svog toka. Poeziju, eto, svi pišemo, hvala ti…

Poezija: Prokleti

Administrator

Čvrsto održavamo balans sujete i taštine, Prijateljstvo je veće od toga i zato ego hranimo Altruizmom – nesebično. Kroz diskurs Empatije čuvamo najmističnije tajne i razumemo se očaranim pogledom korica knjige. To nije dovoljno, ipak ćemo za par godina otrovati zenice. Prećutno ćemo trepavicama tražiti najviši rang i spaljivati jezikom uspomene ako ne budemo u istom. Zato smo prokleti. Balansiramo manipulizmom emocionalnosti, Ljubav nas tera na Humanizam. Leptiri u stomaku lepršaju stapanjem tela. Hieros gamos sliva se niz butine Bića. Leptiri ne žive dugo, ubijamo ih plesom nagona. Ples koji…

Poezija: ***

Administrator

Ne razumem poriv za ubijanjem. Možeš ubiti bubu, ali nećeš ubiti i strah od iste. Možeš ubiti i čoveka, lagano rezbareći zidove gušterače. Ili mu smrviti maljem skelet i slušati melodiju kostiju koje se uvijaju pod zvukom isplaženog jezika. Možeš ih ubiti na milione i postati bard krvavih pirova. Ali nećeš istrebiti Čovečanstvo. Autor: Milica Milošević

Poezija: Patriota iz komune

Administrator

U ovom veku uočljiva je deoba na crvena i plava krvna zrna. Plavi mačevi na trgovima spaljuju platna sa par boja, na drugoj strani crne haljine izokreću transparentnost slova. Dok patriota iz komune čezne da se orlovi vinu iznad zvezdanih brda. On vidi ljude kao krda koja grebu za svoje fanatične ideologeme. Desno ili levo – šta je vrednije? Šta je vredno? Patriota iz komune ne vidi jasno antipodne sheme. U ovom veku on sneva da krakovi zvezda i orlovi budu jedno. „Istorija je zabeležila svoje, ne gubi vreme!“ Glas…

Junaci pučkog sloja u drami Iva Vojnovića „Na taraci“

Administrator

Radnja trećeg dela „Dubrovačke trilogije“ koji nosi naziv „Na taraci“, odvija se 1900. godine na prelazu vekova, što simbolično predsavlja dolazak novog doba, nove ere u biti. Konkretno u drami „Na taraci“ ova simboličnost se može povezati sa gašenjem, odnosno propadanjem plemićkog sloja u Dubrovniku i dolaskom novog, pučkog sloja na viši stupanj društvene lestvice. U Vojnovićevoj drami očitavaju se elementi ibzenovskog karaktera (oslikava se propadanje zatvorenog sveta). Likovi ne propadaju zbog načinjenog hibrisa ili motiva koje nasledna krivica donosi sa sobom, već zbog promene društvenih prilika i sistema vladavine.…