Kategorija: Književna oaza

Intervju: Mirela Bašić – Živim, osjećam i mislim književnost

Administrator

U sklopu još jednog intervjua „Čupava Keleraba“ pripremila je razgovor sa pesnikinjom Mirelom Bašić. Razgovarali smo o različitim temama – na koji način je poezija oblikovala i uticala na Mirelin život, te o stanju na pesničkoj balkanskoj sceni. Takođe, bilo je reči i o pesničkim uzorima, kao i o umetnosti i njenom uticaju na stvarnost. Uživajte u nastavku.   Sa koliko godina ste otkirli Vaš pesnički talenat i gde se sve možemo upoznati sa Vašom poezijom? Kada je u pitanju poezija, a samim tim i svijet književnosti, moram priznati da…

Tumačenje priče „Čovjek-Trokurac“ Save Damjanova

Administrator

„Zapitao sam se kome je u srpskoj kulturi i društvu istinski potrebno ono što ja pišem, s obzirom da je moja proza (priče i romani) govor oslobođenog, netabuiziranog, radosnog jezika, ono što je bliže ničeanskoj „veseloj nauci“ nego prosvetiteljsko-utilitarnim opsesijama koje još uvek vladaju srpskom književnošću.” (Sava Damjanov, „Glas srpske“, Banja Luka, intervju, 2009., prema: Malbaški 2013: 236)   Iako su najslobodniji eros i pornografsko naša svakodnevica, ipak i dalje postoji gotovo paradoksalan problem sa opscenim diskursom jer on nije deo onog što društvena sredina u načelu dozvoljava da se…

Tehnika tkanja u romanu „Štefica Cvek u raljama života“ Dubravke Ugrešić

Administrator

TEKST KAO ŠAV, FILM KAO ŠAV Prilikom tumačenja romana „Štefica Cvek u raljama života“ Dubravke Ugrešić, valja obratiti pažnju na dvodimenzionalni tok komponovanja. Jedan smer čitanja dovodi nas do konkretnih uputstava vezanih za stvaranje samog romana, dok nas drugi upućuje na život junakinje Štefice Cvek. Krećući se liotarovski orjentisanim razaranjem iluziornosti autorka romana o Štefici Cvek (koji možemo posmatrati kao roman u romanu) iznosi pred čitaoce izbor tehnike, materijale i modele koji će činiti autorski šav. Heftanje će obuhvatiti momenat čišćenja graška u kojem Štefica oseća da u njenom životu…

Intervju: Adrijana Ranković – Kreativnost nije beg, već suočavanje

Administrator

Ako se do sada niste susreli sa poezijom prepunom boja, flore i faune, onda „Čupava Keleraba“ sa pravom može reći da vam donosi jedan ekskluzivan intervju. (just FOTO, no VIDEO). Razgovarali smo sa Adrijanom Ranković, čije pesme ste već mogli da se čitate na našem sajtu. Bilo je reči o kreativnosti, stvaralaštvu i planovima za buduće delanje. Uživajte u nastavku koji je pred vama. 🙂    Šta za tebe označava imenica „kreativnost“? Da li se ona može definisati kao pozitivan beg, ispoljavanje inovacija, nešto što je suprotno destrukciji ili je…

Demistifikacija Hrista u pesmi Nikole Živanovića

Administrator

Hrist u crkvi N Nikola Živanović   Lirski subjekat stoji pred slikom Hrista. Ima ulogu posmatrača. Stihovi prvog dela pesme kao da su tok misli pesnika napisane, kao da dok piše paralelno se nalazi pred slikom Hrista. Čini nam se kao da smo uz njega dok ga posmatra. Predstavljen je sasvim drugačije u odnosu na ustaljenu sliku o njemu.   „Tako je mali ovaj Hrist. Čini mi se da bih ga mogao poneti na rukama; Suv, bez mišića, perce anđela. Nije bilo nikakvo čudo što su Marije Našle grob ovoga…

Intervju: Josipa Lesinger – Poezija kao stil života i psihički dom

Administrator

Šta poezija zapravo označava? Ako konsultujemo romantičarsku epohu možemo uočiti da je ona dar od Boga koji je namenjen pojedincu. Pesnik je u romantizmu, slično kao i u antici, neko ko poseduje božansku iskru, neko ko je blizak bogovima. Kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka unosi određenu dozu prevrata, koja svoj vrhunac doživljava jasnim utemeljenjem avangardnog pokreta. Tada poezija i umetnost u načelu bivaju oslobođeni elitističke koncepcije. Pruža se mogućnost da poeziju svi čitaju, ali i pišu. Stoga definicija poezije u savremenom ustrojstvu može biti nešto što je lično, ali i…

Koncepcija broja tri u „Hazarskom rečniku“ Milorada Pavića (I)

Administrator

Odmah je uočljivo da se romani Milorada Pavića, jednom rečju, mogu nazvati neobičnim, kako zbog svoje forme, tako i zbog principa prema kojima se odabrana tematika obrađuje. Roman kao tradicionalni žanr u Pavićevom književnom radu biva obnovljen na nov, postmodernistički način. Postoji samo jedan književnoistorijski tekst – „Lovci snova, trialozi i predeli slikani čajem. Postmoderna poetika Milorada Pavića“ čiji je autor Dagmar Burkhart i koji razmatra postmodernistički pristup u kreiranju književnog dela ovog autora. Koristeći se ovim radom, Jasmina Mihajlović je sažeto prikazala određena karakteristična obeležja Pavićeve proze koja se…

Vesti: Raspisan konkurs za vašarske, festivalske i karnevalse fantastične priče

Administrator

Neformalno nonprofit udruženje ljubitelja vašara, festivala, karnevala i fantastike T2 Iritator priprema žanrovsku elektronsku tematsku zbirku vašarskih, festivalskih i karnevalskih fantastičnih priča pod nazivom „Oči tvoje pilje iz moje tortilje“. Žanrovski restoran kvalitetne SF/F/HOROR hrane premijerno sprema oštar zalogaj roštiljske tortilje koji zastaje u grlu, i otvoren je za sve autore koji žele da se oprobaju u našoj kuhinji baziranoj na tradicionalnim receptima iz Bredberijevog „Nešto nam se zlo privlači“ kuvara. Propozicije  literarnog konkursa: – Priča mora biti iz domena SF/F/Horor žanra – Tema: vašarski, festivalski i karnevalski praznici, svejedno…

Intervju 3×3: Miljan Slavnić – Svaki pisac, naročito dobar pisac, traži da proizvede filozofsku sublimaciju u književnom delu, te stoga nastupa kao individua, najpre neelitistička

Administrator

Čitaoce uglavnom ne zanima kako je i gde intervju nastao (mada oni o tome imaju sasvim određenu predstavu.) Obično pretpostavljaju da se razgovor odvija u nekom prijatnom gradskom kafiću ili u udobnom domu intervjuisane osobe. Ali, ako je razgovor ogoljen do krajnjih granica, ako se on odvija putem monitora, miša i tastature računara, i ne nosi nikakvu magiju (kao da je to razgovor dve mašine, a ne dve ljudske osobe), i još to reći, zapisati na početku intervjua: kako, onda, motivisati čitaoce da pročitaju tekst? Kako? Jedino dobrim, zanimljivim pitanjima…

Vesti: Osam decenija od objavljivanja poeme „Une vision“ Jelene J. Dimitrijević

Administrator

Srpska književnica, svetska putnica i dobrotvorka Jelena J. Dimitrijević (Kruševac, 1862 – Beograd, 1945), iako dugo vremena u senci zaborava, polako počinje da izlazi iz svojevrsnog kulturnog i književnog mraka u koji je, spletom različitih istorijskih okolnosti, gurnuta odmah nakon smrti 1945. godine. Bile su potrebne decenije da se na ovu nepravedno zapostavljenu herojinu srpske književnosti s kraja 19. i početka 20. veka, nanovo skrene pažnja. Trud svih onih pregalnika koji su sve ove godine uporno i predano pisali o njoj, i time je, malo po malo, vraćali u žižu…

Intervju: Saša Skalušević Skala – Svet je sve više preplavljen lakom književnošću, čiji je jedini cilj da širi što više beznačajnosti

Administrator

Može se primetiti da poezija i umetnost u današnjem vremenu za masu ne predstavljaju gotovo ništa, ali za pojedinca označavaju mnogo. Branko Miljković je u jednom od svojih intervjua izjavio sledeće: „Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha…“ Upravo ovaj citat ukazuje na čovekovu dvogubost – u trenucima psihičke teskobe čovek odlazi ili u (auto)destrukciju ili u kreativnost. Stoga poezija ili bilo koji drugi vid kreativnosti,…