Poezija: ***

Melanholična ptica Na grani U parku Šumovi lišća Dečiji osmeh Koji vlaži grčevite beonjače Dok smiruje razumom Rastopljeno srce Glavobolja i mučnina Zagrljaji Jasnoća Voleti znači Biti lišen kamenja Osećati Duša u auri Plavetnilo I pastilno zlatnilo Kuda odlaze boje Ako ne u kapilare Stranih tela Suze i konačna želja Rasprskane svetlosti Za begom iz kaveza Nikud ne idem Jer bila sam. Autor: Maša Grujić

Poezija: Ja sirena

Boja iz mojih očiju se prolila Na kamen, na vodu i na nebo. Boja iz mojih očiju se prolila Na divni svetlucavi rep. Boja iz mojih očiju Zna – nekad sam volela Viline konjice nad rekom. Tad more nikad nije bilo tako sivo, Tad nisam smela da dozivam te krikom Kao sad kad te na pustoj pučini nema Da razgledamo moj svetlucavi rep.   Autor: Adrijana Ranković

Intervju: Adrijana Ranković – Kreativnost nije beg, već suočavanje

Ako se do sada niste susreli sa poezijom prepunom boja, flore i faune, onda „Čupava Keleraba“ sa pravom može reći da vam donosi jedan ekskluzivan intervju. (just FOTO, no VIDEO). Razgovarali smo sa Adrijanom Ranković, čije pesme ste već mogli da se čitate na našem sajtu. Bilo je reči o kreativnosti, stvaralaštvu i planovima za buduće delanje. Uživajte u nastavku koji je pred vama. 🙂    Šta za tebe označava imenica „kreativnost“? Da li se ona može definisati kao pozitivan beg, ispoljavanje inovacija, nešto što je suprotno destrukciji ili je…

Poezija: Kaleidoskop – Hajka na slepog miša

Lomim prilepljene lepeze prve sanjive školjke samo da ugledam tu noć što je režeš našim preplanulim jastukom. Iz razbarušenih pora još se puše snovi, proleću pera, ostaju nežni tragovi: zavode se crvena i ljubičasta! zavode se vilini konjici i mašta! zanosimo se mi! Lomim prilepljene lepeze druge sanjive školjke samo da rasteram razuzdane duhove iz naše narandžaste odaje, da slušam kako šapućeš mi: „Leti, leti, leti, oseti da leti! Zar ne vidiš da crna grebe plavu?” Te smo noći slepog miša stavili pod glavu, da ušuškamo jutro, da dugo, dugo…