Oznaka: bajka

“BAJKA” projekat Voždovačke galerije u Kuli od 12. maja

Administrator

U prostoru art hub-a Kula u Cetinjskoj 15 od četvrtka 12. maja do nedelje 29. maja u okviru prve izložbene sezone predstavljamo vam projekat „Bajka“ Voždovačke galerije. Projekat je inspirisan kulom kao arhitektonskom tipologijom koja u kontekstu Beograda često dovodi do nesuglasica i debata (gradska kula, odnosno neboder, bilo da je u pitanju Novi Beograd, novi most ili Beograd na vodi, u javnosti često dovodi do sukoba mišljenja). Jedan mogući odgovor na pitanje zašto je to tako je dominantni, falusni, odnosno maskulini oblik kule, u izvesnoj meri preteći u odnosu…

Objavljena bajka o Jeleni J. Dimitrijević

Administrator

Kanadaska izdavačka kuća Ukiyoto Publishing objavila bajku čija je glavna junakinja srpska književnica Jelena J. Dimitrijević (1862-1945) Srpska književnica, svetska putnica i dobrotvorka Jelena J. Dimitrijević po prvi put je postala glavna junakinja bajke. Naime, kanadaska izdavačka kuća Ukiyoto Publishing objavila je publikaciju Wide Awake u kojoj se našlo nekoliko priča na engleskom jeziku, između ostalih i bajka o Jeleni J. Dimitrijević pod naslovom „Devojčica sa zlatnom olovkom” (The Girl With a Golden Pen) čiji je autor Ana Stjelja. Ovo je posebno značajan književni poduhvat imajući u vidu da se…

Bajka Ane Stjelje „Ajša u Zemlji Snova” predstavljena na 53. Međunarodnom Sajmu knjiga u Kairu

Administrator

Najveća izdavačka kuća u Egiptu GEBO predstavila izdanje srpske književnice Ane Stjelje – bajku „Ajša u Zemlji Snova”, u okviru 53. Međunarodnog Sajma knjiga u Kairu koji je trajao od 26. jauara do 07. februara. Bajka „Ajša u Zemlji Snova” srpske književnice Ane Stjelje predstavljena je na 53. Međunarodnom Sajmu knjiga u Kairu. Vest o samom izdanju, uz biografiju književnice objavljena je na zvaničnom sajtu organizatora Sajma knjiga u Kairu GEBO (General Egyptian Book Organisation), inače najveće i najznačajnije izdavačke kuće u Egiptu. Podsećanja radi, bajka „Ajša u Zemlji Snova”…

Proza: Abrakadabra

Administrator

Bilo nekad, a i sada važi Kada nemaš kome – a ti Zemlji kaži.  Sazva ti jednom jedan car nekakav skup, a tu samo najučeniji behu. Pa ih priupita kakva je budućnost Zemlje; a mudraci, duge brade i još dužeg jezika, u glas govorahu –  Svetli Care, iznad našeg Meseca, jedan car deset puta jači od Vas diše i pljuje. Njegovi će podanici doći i načiniće nas svojim robovima. I Vašem carevanju tu je kraj.  O jebo im ja mater. No, reče drugi, javilo mi se u snovima carstvo krokodila.…

Prikaz romana „Čarobnjak iz Oza“ Frenka L. Bauma (I)

Administrator

U godinama neposredno pre Baumovog romana raste zainteresovanost za bajku kao književnu vrstu. Na prostoru kontinentalne Evrope, pojavljuju se mnogi sakupljači ovog narodnog štiva. Zahvaljujući braći Grim i Hansu K. Andersenu, narodne bajke se stilizuju i sve više se javlja bajka kao autorski žanr. Ona se iz Evrope uglavnom preko engleskih pisaca širi na američki kontinent. Književni kritičari smataju da je favorizovanje bajke kao žanra zapravo reakcija na sve veću industrijalizaciju društva. Amerika velike ekonomske i industrijske turbulencije doživljava s kraja 19. i početka 20. veka, a imala je mali…

Tumačenje priče „Čovjek-Trokurac“ Save Damjanova

Administrator

„Zapitao sam se kome je u srpskoj kulturi i društvu istinski potrebno ono što ja pišem, s obzirom da je moja proza (priče i romani) govor oslobođenog, netabuiziranog, radosnog jezika, ono što je bliže ničeanskoj „veseloj nauci“ nego prosvetiteljsko-utilitarnim opsesijama koje još uvek vladaju srpskom književnošću.” (Sava Damjanov, „Glas srpske“, Banja Luka, intervju, 2009., prema: Malbaški 2013: 236)   Iako su najslobodniji eros i pornografsko naša svakodnevica, ipak i dalje postoji gotovo paradoksalan problem sa opscenim diskursom jer on nije deo onog što društvena sredina u načelu dozvoljava da se…

Fantastično u „Alisa u zemlji čuda“ (I)

Administrator

“Sve što je izmišljeno postoji u ovom svetu ili u nekom drugom.” Novalis     Čovekova sposobnost, fantazija ili mašta, prirodna je sposobnost duše ljudske da neposredno percepira, oseća i sagledava stvari oko sebe i u sebi. Svakodnevni život, tj. obavljanje uobičajenih dužnosti, stvara kod čoveka potrebu za begom u maštovitije, irealne i fiktivne svetove. Književno delo samo po sebi predstavlja fiktivni svet kroz koji se udaljavamo od svakodnevice, a upotreba fantastičnih motiva potpomaže čovekovoj mašti da u potpunosti uđe u svet knjiga. Upotreba fantastike u svetu fikcije ima bitnu ulogu,…