Čitaoce uglavnom ne zanima kako je i gde intervju nastao (mada oni o tome imaju sasvim određenu predstavu.) Obično pretpostavljaju da se razgovor odvija u nekom prijatnom gradskom kafiću ili u udobnom domu intervjuisane osobe.
Ali, ako je razgovor ogoljen do krajnjih granica, ako se on odvija putem monitora, miša i tastature računara, i ne nosi nikakvu magiju (kao da je to razgovor dve mašine, a ne dve ljudske osobe), i još to reći, zapisati na početku intervjua: kako, onda, motivisati čitaoce da pročitaju tekst? Kako? Jedino dobrim, zanimljivim pitanjima i još zanimljivijim odgovorima.
Na početku našeg virtuelnog razgovora, ipak me zanima gde ste Vi gdine Slavniću? Možda će mi Vaš odgovor pomoći da vas materijalizujem u određenom prostoru, prostoru sa sasvim određenom geografskom širinom i dužinom?
Deo mog pripovedačkog opusa posvećen je istoriografski vezanim činjenicama nedaća koje su zadesile balkanske narode, a prevashodno srpski narod, u protekla dva veka. Nalazim se nadomak Orašca, istorijskog mesta početka Prvog srpskog ustanka, u šumadijskom gradu Aranđelovcu. Takođe, ako me zapitate gde se nalazim, reći ću Vam da se nalazim svugde, jer mi ni sada, posle svih anegdota o katastrofama i katastrofa poradi anegdota, nije teško posetiti gradove nekadašnje Jugoslavije, te, svima nama ponajviše drag, grad Beograd.
Biti balkanski (srpski, hrvatski, bosanski…) pisac jeste jedna tuga pregolema. Da li delite moje mišljenje?
Ne mogu se u potpunosti složiti sa tom društvenom teoremom. Svaki pisac, naročito dobar pisac, traži da proizvede filozofsku sublimaciju u književnom delu, te stoga nastupa kao individua (najpre neelitistička), kao kralj David, kao isprva neprimetni, jedva vidivi, demijurg društvene stvarnosti. A kolektiviteti, oni potpadaju pod filozofske kategorije mnenja i opštosti, tako da su odvojeni od teškog sublimacionog književnog rada, a bivaju obavešteni o srži dešavanja putem teško stvorivog književnog dela.
Verujete li u postojanje Čitaoca? Da negde postoji njegovo veličanstvo Čitalac i da on čita Vaše knjige (Vaše priče… Vaše pesme…) Verujete li da Vaše knjige nisu tek „mrtvo slovo na papiru“?
Objavljivao sam poeziju u kompilacijama umetnika iz celog sveta u SAD, te određeni broj elektronskih izdanja. Ne samo da dobra knjiga, moj je utisak, ne demotiviše čitaoce odbijajući ih od drugih naslova ili čak od čitanja uopšte, već naprotiv, razvija polako kulturološku ideju da nova generacija može doneti nešto novo, a posebno, divna je nova kulturološka ideja, koja gazi uske revire podkulture, o čitanju elektronskih izdanja pribavljenih na CD-u ili Internetu.
Milijan Slavnić, rođen 1974. gодине , pesnik, pisac i mislilac sa elektronskom bibliografijom od desetak naslova različitog obima. Pored književnog rada, poseduje interesovanja u oblasti računarskog inženjeringa. Živi i radi u Aranđelovcu, Republika Srbija.
Bibliografija: Romani – „Kantrinajt“; „Roman o ljubavi“; „Dnevnik njiva i latica“
Novele – „Brid vjetra“; „Gradske priče“
Pripovetke – „Disident“
Filozofski eseji, pesme u raznim zbirkama, soneti na engleskom jeziku.
Autor: Zoran Ilič
