Prikaz romana „Čarobnjak iz Oza“ Frenka L. Bauma (I)

U godinama neposredno pre Baumovog romana raste zainteresovanost za bajku kao književnu vrstu. Na prostoru kontinentalne Evrope, pojavljuju se mnogi sakupljači ovog narodnog štiva. Zahvaljujući braći Grim i Hansu K. Andersenu, narodne bajke se stilizuju i sve više se javlja bajka kao autorski žanr. Ona se iz Evrope uglavnom preko engleskih pisaca širi na američki kontinent. Književni kritičari smataju da je favorizovanje bajke kao žanra zapravo reakcija na sve veću industrijalizaciju društva. Amerika velike ekonomske i industrijske turbulencije doživljava s kraja 19. i početka 20. veka, a imala je mali…

Prikaz: „Viva la revolución“ – Nova zbirka priča Stevana Šarčevića

Tokom vojne operacije dolazi do prvog kontakta sa vanzemaljcima. Vojni šifrarnik dospeva u posed moćne korporacije. Dešavaju se vremenski paradoksi i anomalije, otvara se magijski portal. Događaju se samoubistva prouzrokovana muzikom. Izbija krvavi građanski rat. Nauka napreduje, kloniraju se davno izmrle životinje, stvaraju se androidi sa ljudskim mozgom i nova oružja za masovno uništenje, a neki ljudi stiču besmrtnost. Virtuelni svet zamenjuje stvarni svet. Zemljani stižu do zvezda, međutim, sukobljavaju se sa kolonistima sa Venere koji žive u sasvim drugačijem društvenom uređenju. Na Zemlji besni rat, u gradovima izbija revolucija.…

Intervju: Klub „SKAZ“ – „Želimo da snažno utičemo na našu umetničku scenu“

Kultura je u Srbiji je na dobrom putu. O tome najblistavije svedoče klubovi koji svoj rad usmeravaju ka promociji književnosti i umetnosti. Jedan od njih je upravo „Klub za kulturu i umetnost – SKAZ“, koji je osnovan u januaru 2016. godine. „SKAZ“ je za nešto manje od dve godine uspeo da aktivno učestvuje u krugu proučavalaca fantastike i na taj način još više probudi interesovanje za ovaj žanr. Predsednica i osnivačica Kluba „SKAZ“, Marija Stanojević za naš sajt, između ostalog, otkriva koja se to simbolika krije u samom imenu kluba,…

Prikaz: Leopoldo Lugones „Fantastične priče“

U antologiji Fantastične priče se nalazi 21 priča Leopolda Lugonesa. Sedam priča (Sila Omega, Isur, Ognjena kiša, Kip od soli, Konji Abdere, Čudo Svetog Vilfreda, Rogata žaba) je uzeto iz njegove prve zbirke pod nazivom Čudne sile (koja je objavljena 1906. godine i koja sadrži dvanaest priča plus esej); dve priče (Alabastarska čaša, Oči kraljice) su uzete iz njegove druge zbirke pod nazivom Kobne priče (koja je objavljena 1924. godine i koja sadrži pet priča), a ostatak antologije čine priče koje je Lugones objavljivao po časopisima i novinama. Antologija Fantastične…

Skrajnuti moderni horori

Živimo u vremenu kada se malo čita; ne čitaju se ni književni klasici, a kamoli žanrovska ostvarenja. Zbog toga mnoge knjige ostaju nepročitane i zaboravljene. Ovoga puta, osvrnuću se na tri domaća moderna horor ostvarenja – romane Prokletstvo i Zoantropia, kao i priču Ponoćna zvona. Ono što je zajedničko za sva tri naslova je da dele sličnu sudbinu – sva tri dela su kvalitetna, ali su na određen način skrajnuta.   PROKLETSTVO       Pisac Dejan Đorđević je osamdesetih godina prošlog veka bio dobro poznat SF čitaocima. Pod pseudonimom Dejv…

Koncepcija broja tri u „Hazarskom rečniku“ Milorada Pavića (II)

Prvi deo teksta možete pročitati na sledećem linku: https://www.cupavakeleraba.com/2016/10/13/koncepcija-broja-tri-u-hazarskom-recniku-milorada-pavica-i/ . PRIČE O ADAMU U „Hazarskom rečniku“ postoje i tri priče o Adamu u skladu sa tri knjige od kojih je roman sastavljen. Kako ne bila izneverena koncepcija broja tri u „baroknom“ sloju, pored Avrama Brankovića i Jusufa Masudija, postojao je još jedan istraživač hazarskog pitanja, dubrovački Jevrejin Koen Samuel (Žuta knjiga), nesvakidašnji dvojnik Avrama Brankovića. On je radio na „Hazarskom rečniku“ i nastavljao rad koji je započeo Juda Halevi mnogo vekova pre njega. Branković je Koenovu javu sanjao, a u stvarnosti je…

Tumačenje priče „Čovjek-Trokurac“ Save Damjanova

„Zapitao sam se kome je u srpskoj kulturi i društvu istinski potrebno ono što ja pišem, s obzirom da je moja proza (priče i romani) govor oslobođenog, netabuiziranog, radosnog jezika, ono što je bliže ničeanskoj „veseloj nauci“ nego prosvetiteljsko-utilitarnim opsesijama koje još uvek vladaju srpskom književnošću.” (Sava Damjanov, „Glas srpske“, Banja Luka, intervju, 2009., prema: Malbaški 2013: 236)   Iako su najslobodniji eros i pornografsko naša svakodnevica, ipak i dalje postoji gotovo paradoksalan problem sa opscenim diskursom jer on nije deo onog što društvena sredina u načelu dozvoljava da se…