Oznaka: Jung

Kurs kreativnog pisanja „Put junaka“

Administrator

“Sa svom ozbiljnošću sam postavio sebi pitanje: koji je tvoj mit, koji mit ti živiš?” K.G. Jung Jung je govorio o dva načina mišljenja- usmerenom i fantazijskom. Usmereno mišljenje se ogleda u linearnosti i logici, i predstavlja ga nauka, dok fantazijsko mišljenje usmeravaju asocijativnost i imaginacija, a predstavlja ga mitologija. Smatrao je da postoji posebna funkcija uma za stvaranje mitova, koja koristi arhetipove– univerzalne simbole utemeljene u kolektivnom nesvesnom, da uspostavi jedinstveni pripovedni jezik koji još od antičkih vremena povezuje i okuplja ljude oko mitskih priča, nudeći im katarzično iskustvo…

Intervju: Mirela Bašić – Živim, osjećam i mislim književnost

Administrator

U sklopu još jednog intervjua „Čupava Keleraba“ pripremila je razgovor sa pesnikinjom Mirelom Bašić. Razgovarali smo o različitim temama – na koji način je poezija oblikovala i uticala na Mirelin život, te o stanju na pesničkoj balkanskoj sceni. Takođe, bilo je reči i o pesničkim uzorima, kao i o umetnosti i njenom uticaju na stvarnost. Uživajte u nastavku.   Sa koliko godina ste otkirli Vaš pesnički talenat i gde se sve možemo upoznati sa Vašom poezijom? Kada je u pitanju poezija, a samim tim i svijet književnosti, moram priznati da…

Fantastično u „Alisa u zemlji čuda“ (I)

Administrator

“Sve što je izmišljeno postoji u ovom svetu ili u nekom drugom.” Novalis     Čovekova sposobnost, fantazija ili mašta, prirodna je sposobnost duše ljudske da neposredno percepira, oseća i sagledava stvari oko sebe i u sebi. Svakodnevni život, tj. obavljanje uobičajenih dužnosti, stvara kod čoveka potrebu za begom u maštovitije, irealne i fiktivne svetove. Književno delo samo po sebi predstavlja fiktivni svet kroz koji se udaljavamo od svakodnevice, a upotreba fantastičnih motiva potpomaže čovekovoj mašti da u potpunosti uđe u svet knjiga. Upotreba fantastike u svetu fikcije ima bitnu ulogu,…

Zdravstvo: Hipokratov aneks

Administrator

Poznato je da su ljudi hiljadama godina pre nove ere kao osnovni oblik razmene ekonomskih dobara koristili trampu. Iz današnje perspektive takav sistem “poslovanja” deluje vrlo primitivno, ali čovek ne bi bio to što jeste ako se u njemu ne bi nazirali tragovi ranijih iskustava (po Jungu arhetipovi). Dakle, čovek u sebi nosi kolektivno nesvesno, te taj deo sopstvene ličnosi ispoljava kroz različite segmente. Konkretan primer Jungovih tvrdnji može se između ostalog očitati u bilo kom delu državnog sektora, no jedan od najreprezentativnijih je svakako onaj u zdravstvu. Naime, usluge…