Od glava ostaju posečeni panjevina drugoj strani svetaizmiču klimava postoljaurezane linije se gomilajuucrtavaju mape ugašenih prašuma Sedimo na uglačanim stolicamapod okriljem jedne mutne perunikegolicam jednu po jednu naježenu dlaku Usta se pokrivaju modrim rukamai tišine nema u kućama Tokijasvaka je glavanapukla iznutra i ozebla Oštrica se budi u trbuhusamuraju ne sudi zabavao časti odlučuju onikoji sa sobom tiho razgovaraju Autor: Lazar Brajković Foto: Pinterest
Jasmina Malešević, Isusove sandale, str. 101, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2021. Verujem da ne postoji osoba koja, u nekom trenutku svog života, nije poželela da se nađe u tuđim cipelama, makar na tren. Pesnik i književnik, Jasmina Malešević, svojom novom zbirkom kratkih priča „Isusove sandale“ pruža nam upravo tu priliku: da zavirimo u tuđe živote i vidimo kako bismo mi u njima izgledali. A izgledali bismo baš onako kako peva Bend Zeka Brauna „Ne osuđuj čoveka dok ne prepešačiš milju u njegovim cipelama“ ili kako naš narod kaže „čoveka…
Ima ljudi kojima je lakše da puste stvari, onima kojima to ne ide i znaju da ih ta nesposobnost povređuje a ima i onih kojima je nepuštanje omiljeni odbrambeni mehanizam i puno ljudi između. Svako od njih radi isto – preživljava onako kako najbolje ume, traži svoje mesto pod Suncem i sreću. Danas ću se posvetiti jednoj vrsti jer njih najbolje poznajem. Pozivam svakoga ko to želi, da ispriča svoju priču jer svaka je izraz iskonske kreativnosti kojoj svaki čovek pribegava u svom suočavanju sa svetom. Da li ste i…
Koji, vrednosno značajan, trenutak je prelomio da bude izrazito društven, verovatno ni sam ne bi znao da odabere. Da li je to bila brojčano mnogoljudna seoska porodica u čijoj je atmosferi, kao najmlađi član, rastao, pod moguće nekim neznatnim privilegijama koje najsitnijem detetu po pravilu pripadnu, ili su to bile radne akcije u kojima je s ponosom učestvovao, domovi u kojima je okružen sličnima sebi, gladnih znanja, stanovao, ili tek briga za čoveka, ma kog, ne samo svog bližnjeg, tek, uvek je bio dobro prihvaćen. Prihvatio je uzuse kojima ga…
Kad bi se u satiričnoj priči zanemario ironičan ton, čitaoci bi mogli pomisliti da pred sobom više nemaju delo koje je plod piščeve bujne mašte, nego tekst koji verodostojno preslikava događaje iz neposredne svakodnevice. Takvog utiska ne bi bile lišene ni one satirične priče u kojima su likovi i događaji toliko groteskni da idu u domen fantastike, a čak se i one priče gde su dominantni apokaliptični distopijski motivi lako mogu shvatiti kao ogledalo realnosti – jer i književnost i istorija dosad su više puta pokazale kako i najmaštovitija predviđanja…
Kotrljam svoju nesigurnost po prašini.Izveo sam je u šetnju,da nakupi smrad.Možda joj to pomogne da se ostvari. Svaki put se nakostreši kad sretne odlučnost.Kad naleti na zatvorenost, ona je liže.Dobro se slaže i sa nezadovoljstvom,a na sigurnost reži.To je tako tipično za malu moju nesigurnost. Ona raste iz dana u dan.Vodim računa o njenom zdravlju.Hranim je samo zdravom sujetom.Zahvalana mi je za sve.Poslušna je i voli da se mazi.Samo nek ona živa, zdrava…i vesela bude. Autor: Bojan Lojković Foto: Pinterest
Šta razlkuje ljude od zvijeri i postoji li jasna linija razgraničenja između te dvije kategorije? Ukoliko su to razum, moral i etika, pravda ili empatija, praksa savremenog društva pokazuje da je pomenuta linija mnogo tanja nego što se čini. Uloga nauke u svakodnevnici čovjeka se drastično mijenja iz dana u dan, te ona sve više postaje političko sredstvo koje naginje trci za profitom umjesto poboljšanju kvaliteta življenja. Promjene dosežu i onu poremećenu krajnost u kojoj sve ima cijenu, uključujući i ljudski život. Tema o kojoj se još uvijek ćuti, a…
Italijanski filmski režiser i scenarista, Bernardo Bertolucci, umetnik je usplamtelog vizuelnog stila… Svojim monumentalnim filmskim delima poput Poslednji tango u Parizu, 1900.(Dvadeseti vek), Poslednji kineski car ili pak Sanjari za života je postao kultni filmski režiser koji je ušao u legendu – pre svega svojim jedinstvenim stilom i beskompromisnošću, poetičnošću na granici provokacije, granici njegovih seksualnih i političkih snova koji nikog nisu ostavljali ravnodušnim… Posedovao je jedinstvenu, provokativnu veštinu stavljanja ljudske duše pod mikroskop. Psihoanaliza je igrala veliku u ulogu u njegovim filmovima, kao i u onim Woodyja Allena(ali sa…
Zašto pišeš o sazvežđima davno progutanim;Svojom si večnošću kao lancima okovan,večitom tihom nadom prerezan.Zar te ne guši sav taj mulji svo to blato,što u duši svojoj nosišk’o breme neko preteško. Rađaš li sve te rečiu bolu svom skrivenom;Jadom samo, ili sudbinom prvenca,zanesenim lažima, roblju prodanog.Tihom, maglovitom pesmom uspavanih,zabludom gorkom podojenih. Pustinjom su tom, svi na ovom svetu hodili,u srcu odjeka gluvog prognaniod sebe i od drugih, kamenom blagosiljani.S litice bacani, ko pogane zveri,čeljusti razjapljenih.Urlicima svoje golgote ispraćeni,na gozbi strvina, beskrvno posluženih. Zar teška vesla tvoje moćne galije,nisu bar malo umorila…
Branko Miljković je s pravom govorio da će poeziju svi pisati, te kao da je svojom istoimenom pesmom anticipirao proboj ovog poetskog izraza u etar. Pesnička današnjica obiluje novim piscima, mnoštvom stihova, zbornika, pesničkih večeri, no Miljković je izostavio dva ključna pitanja – da li će poeziju svi čitati, kao i to da li će svi pisati kvalitetnu poeziju. Zato je velika stvar naići na sagovornika, čija poezija ne samo da je kvalitetna, već koji se, kroz promociju i svojih kolega-pesnika, trudi da poezija dopre do što većeg broja ljudi.…
Dan u kojem Crnjanski preko Nađe ulazi u moj životkao dijete naopako rođenoforcepsomodrezao je moje posljednje napore da se uklopim u propisomutvrđene standarde(Nađa je ruska plemkinja na imaginarnom tronu)Ona živi od šivenja krpenih lutkiu Londonuu vrijeme koje bezglavo žurihuktiOnamilinadivljina jedna koja prodire u civilizacijuneobuzdanost koja ne poznaje matricukrpi njene zagađene genocidne otvoregordo ćuti i trpi Dan u kojem se rađam kroz Nađudan je u kojem puštam štakoreniz kanalizacijuspaljujem papirnate brodićepljujem na Evropu– a zapravo je dan mog biološkog rođenja obilježen pucnjavom i sadnjom jednog vitog borarukom mog pijanog ocaosvetnika tom…
