Autor: Administrator

Kompromisi lenjog boema: Ujevićeva Ekavš–Tina

Administrator

Pesnik Augustin Tin Ujević ostao je i u sećanju svojih savremenika, i u istoriji književnosti, i u legendama svojih sledbenika kao jedinstvena i neponovljiva pojava, kao beskompromisni umetnik, večiti boem, neprilagođeni buntovnik, kao čovek čvrstih stavova i doslednih ideja. I pored činjenica koje itekako govore u prilog Ujevićevoj boemiji i nekonvencionalnosti, možda i revolucionarnosti, ipak je dovoljno epozoda iz Tinova života koje nam pesnika prikazuju u nešto drugačijem svetlu, ne samo kao nesigurnog i nedoslednog čoveka, nego čak i kao konformistu, što je još veći paradoks, pošto ni sâm Ujević…

Prikaz romana „Mesec u kavezu“ Soe Valdes

Administrator

Žena koja je jurila zvezde Miris mora golica moje nozdrve, vetar, ćarlijajući, mrsi mi kosu. Purpurno-plavo nebo, pulsira, najavljujući kišu nekakve nesaznate ljubavi sa meteorima čvrste strasti. Jastuci od šama pucketaju zvukom neke violine čija je melodija beskrajna. Ti vibrirajući zvuci gudala mešaju se sa gromoglasnim hukom mora. Tu i tamo promiče usklik belih, izgubljenih galebova. Kroz zatvorene očne kapke, prodire zaglušujuća svetlost Sunčevih zraka. Teraju me da pogledam. Naglo otvorih oči, po izričitoj komandi glavno-komandujućeg, zasenjujućeg Sunca. Gladnim očima gutam peščanu obalu. Perifernim vidom obuhvatam srpičasti Mesec. Namiguje mi…

Poezija: Dunjaluk oko mene

Administrator

Uključim radio.Govore o povoljnostima u obilascima Europe.Cijena: sitnica.Uporedim s platama.Glava boli kolika je: sitnica. Promijenim stanicu.Ratni vojni invalidi potražuju više im puta obećano.Onaj đon – obraz što je obećao više nije na toj poziciji (napredovao),a onaj što jest, još nije obećao. Uključim TV. Operacije protiv starosti su postale potrebnije od onih koje otklanjaju bolest.Otrov pod kožom* je, kako vidim, traženiji i skuplji nego lijek. Klik. Funkcije potkraj marta, nimalo ubjedljivo,dogovaraju isplatu novembarske zarade napaćenim proleterima.Bez zbrke, strke i srkleta.Uz besplatne sokove, kafu, čaj i mineralnu. I kompletan ručak za 2.75…

Ne sudi o knjizi po koricama ili srpski kandidat za Evroviziju čista subverzija

Administrator

Ne sudi o knjizi po koricama. To je prvo što treba znati o pesmi, umetničkom performansu i provokaciji koja je ovih dana u velikoj meri prevazišla davno prevaziđeno takmičenje kao što je Evrovizija i izbor za nacionalnog predstavnika na njoj. Imao sam veliku dilemu da li da napišem ovaj tekst jer ne želim da naškodim pobednici. Danas se prati sve i traže se razlozi za odstranjivanje ljudi. Fenomen „Cancel Culture”, kod nas prevedeno nesrećno kao „kultura otkazivanja”, jeste trend da se ljudi koji izlaze iz službenog narativa globalističkih medija, satanizuju…

Aleksandra Ninković: „Ako osoba zaista nešto voli da radi, ne razumem čemu strah“

Administrator

U najnovijem intervjuu razgovarali smo sa Aleksandrom Ninković, multiumetnicom – pesnikinjom, muzičarkom i spisateljicom muzičkih tekstova. Priča je krenula u smeru Aleksandrinih muzičkih i pesničkih uzora, kao i različitih vidova saradnji na polju umetnosti. Vežite se, polećemo! 🙂 Kao neko ko se umetnošću bavi od najranijeg detinjstva, šta za tebe predstavlja talenat, odnosno, šta konkretno znači biti talentovana osoba i kako se ova osobina vrednuje u Srbiji? Za mene je talenat potencijal koji mora neprestano da se razvija, nešto nalik semenu koje se zaliva i neguje, sa jedinom razlikom –…

Proza: Junakinja doba svog

Administrator

Vukmanovac je malo levačko selo u kom sam 1882. rođena. Do Drugog srpskog ustanka moje selo se nalazilo u sastavu Osmanskog carstva. Nakon toga, Vukmanovac ulazi u sastav Kneževine Srbije i pripada Jagodinskoj nahiji. Pričao mi je otac da u njemu gotovo samo Srba bilo otkako on pamti. Ta godina je bila značajna po mnogo čemu. Volela sam da slušam kako mi otac govori da je 1882. knez Milan postao kralj. Pitala sam se kasnije mnogo puta ima li simbolike u godini mog rođenja i krunisanja srpskog kralja. Te godine…

Poezija: Gumene bombone kiselog ukusa

Administrator

Čovek bez odgovora koračapo gumenim bombonama kiselog ukusa.Slepi psi pevaju zaboravljene pesmeMačke zavijaju piskavim glasomskačući sa visoke zgrade, bez padobrana.Žele-zeka nosi bejzbol palicu radi sigurnostisvojih potomaka. Kada bih pomislio da drvo ne postojiza mene više ne bi bilo mesta u šumipunoj kišobrana. Sloboda stvaraoca je mikro-kosmosu džungli isprepletenih mislikoje prave kratke spojeve opasne po okolinua zdrave za ljudski um. Kako si?Odlično…Ma, sjajno sam.Kako si?Dobro sam…sve je kako treba.Kako si?Onako…nekako sam prazan,ravnodušan prema svemuKako si?Nisam dobro…upao sam u rupu iz koje se teško vadi…Još uvek padam. Autor: Bojan Lojković Foto: Pinterest

Poezija: Ko voda

Administrator

Letjela si mi po leđima,lakirala usne umjesto noktijupljujući u šaku,ko ptičurina. Po rebrima mojim tražila boju svoje pjesme,ko da voda novina može biti.Pod pritiskom svih bijelih zabluda,istraživala si mi šake da slučajno na njima nešto novo ne piše.Pod tvojim krilom dosanjah nebo.Na kraju svega, na početku krajamahnula si mi, i počela da tečeš baš ko da voda si. Oko, čije li si sad oko?Moje, tvoje, naše?Svemira ili nemira?Koga sad gledaš, čije li te suze plaše? Autorka: Nada Matović Foto: Pinterest

Ostavi trag: Šest principa strvaralačkog procesa

Administrator

Ako bismo, poput Džona Loka, tvrdili da čovjek na svijet dolazi kao tabula rasa, to bi značilo da u potpunosti odbacujemo uticaj genetike, nasljednih osobina i ponašanja. S druge strane, ako zastupamo stav da je čovjekov put već unaprijed predodređen tom istom genetikom, ili sudbinskim zakonima, odbacujemo uticaj bezgraničnog svemira sadržaja i iskustava kojima smo za života izloženi. Ne postoji jasna granica početka nekog stvaralačkog procesa jer ono počinje mnogo prije samog trenutka realizacije. Bilo da je u pitanju pisanje književnog djela, slikanje, ručni rad, kreiranje sadržaja za medije i…

Proza: Triput po srpski

Administrator

Na Dušanovcu sam oko osam i trideset ušao u tridesetjedinicu i progurao se u prednji deo autobusa.  Ponedelјkom obično siđem kod Beograđanke, pređem na drugu stranu ulice, svratim u banku, onda polako odem do firme. Isti ritual skoro dvadeset godina.  Kad je gužva u busu, a obično jeste, pazim da me neko ne odžepari ili ne očepi po prstima.  Tako, motreći na svoje sugrađane, primetio sam kako sve više njih krene da se krsti kada prolazimo pored Hrama Svetog Save! Isto tako, prošlog meseca sam u par navrata prošao tramvajem…