Poezija: Pasjaluk

29. maj 2022. Administrator

Pas je najbolji čovjeku. Zato vakat pasjim ne nazivaj, a pasjaluke ne radi.Ne zarad mene, no pasa radi. Njima ime kaljaš,a to ne valja.Jer, pas te samo ugrist’ može, pa tebi bijesnom možda i svoje bjesnilo prenijeti.I to bi bilo sve od psa koji ne valja. Čovjek ti naopak prvo izgrize utrobu bez ijednog poštenog ugriza,osmijehu grunt na licu oduzme,pa natenane skrši onu ideju što te zasvagda armirala: nadao si se.Čovjek ti naopak tako i do duše stigne razoružavajući te od života. Tada je smrt samo stvar tehnike. Zato ja,između…

Proza: Komandant vojske garave

28. maj 2022.28. maj 2022. Administrator

Rodio se 1799. u Ražnju od oca Ivana Ražnjalije. Kao mali, Atanasije zvani Tasa, doselio se u lepu malu varoš na Belici, Jagodinu. Kao i svako dete, voleo je da provodi vreme na reci, pecajući ribu. Bio je prgave i preke naravi. Znao je ocu Ivanu da uzvrati svaku reč. Otac je razmišljao šta će od malog Tase ispasti. Umeo je i da se potuče i da dođe kući sav poderan i crven. Majka se brinula za njega i preispitivala svoju odluku o preseljenju u varoš na Belici. Tasa je…

Poezija: Kaži

23. maj 2022. Administrator

Kaži – thank you!Iako to možda neće biti hvala,Jer riječi izgrađuju čovjeka, ne čovjek riječi,Kaži – volim te! I love you, iako to možda ne znači puno,Kaži mnogo, a prećuti samo ono što može da boli,Jer čovjek može da živi, samo ako nesebično voli.Kaži samo, kaži ,…Ne tražim uslove niti dajem ih,Samo hoću da izgovorim onu ljubav,Koja nikog povrijediti neće. Neću da radim ništa što kratko je, jer život je roman čijiKraj nećeš naći ni ispod mrtvog mora.Niko nas nije upozorio Kažem ti,Kraj svijeta je na kraju knjige.Ti znaš da…

Poezija: Razgovor u trbuhu

16. maj 2022.18. maj 2022. Administrator

Od glava ostaju posečeni panjevina drugoj strani svetaizmiču klimava postoljaurezane linije se gomilajuucrtavaju mape ugašenih prašuma Sedimo na uglačanim stolicamapod okriljem jedne mutne perunikegolicam jednu po jednu naježenu dlaku Usta se pokrivaju modrim rukamai tišine nema u kućama Tokijasvaka je glavanapukla iznutra i ozebla Oštrica se budi u trbuhusamuraju ne sudi zabavao časti odlučuju onikoji sa sobom tiho razgovaraju Autor: Lazar Brajković Foto: Pinterest

Prikaz zbirke priča „Isusove sandale“ Jasmine Malešević

14. maj 2022.14. maj 2022. Administrator

Jasmina Malešević, Isusove sandale, str. 101, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2021. Verujem da ne postoji osoba koja, u nekom trenutku svog života, nije poželela da se nađe u tuđim cipelama, makar na tren. Pesnik i književnik, Jasmina Malešević, svojom novom zbirkom kratkih priča „Isusove sandale“ pruža nam upravo tu priliku: da zavirimo u tuđe živote i vidimo kako bismo mi u njima izgledali. A izgledali bismo baš onako kako peva Bend Zeka Brauna „Ne osuđuj čoveka dok ne prepešačiš milju u njegovim cipelama“ ili kako naš narod kaže „čoveka…

Sačuvati ili pustiti

12. maj 2022.12. maj 2022. Administrator

Ima ljudi kojima je lakše da puste stvari, onima kojima to ne ide i znaju da ih ta nesposobnost povređuje a ima i onih kojima je nepuštanje omiljeni odbrambeni mehanizam i puno ljudi između. Svako od njih radi isto – preživljava onako kako najbolje ume, traži svoje mesto pod Suncem i sreću. Danas ću se posvetiti jednoj vrsti jer njih najbolje poznajem. Pozivam svakoga ko to želi, da ispriča svoju priču jer svaka je izraz iskonske kreativnosti kojoj svaki čovek pribegava u svom suočavanju sa svetom. Da li ste i…

Omaž običnom čoveku naše galaksije

9. maj 2022.9. maj 2022. Administrator

Koji, vrednosno značajan, trenutak je prelomio da bude izrazito društven, verovatno ni sam ne bi znao da odabere. Da li je to bila brojčano mnogoljudna seoska porodica u čijoj je atmosferi, kao najmlađi član, rastao, pod moguće nekim neznatnim privilegijama koje najsitnijem detetu po pravilu pripadnu, ili su to bile radne akcije u kojima je s ponosom učestvovao, domovi u kojima je okružen sličnima sebi, gladnih znanja, stanovao, ili tek briga za čoveka, ma kog, ne samo svog bližnjeg, tek, uvek je bio dobro prihvaćen. Prihvatio je uzuse kojima ga…

Da nije stvarno, bilo bi samo ironično: Zbirka „Kovid 19+“ Marka Vidojkovića

29. april 2022.2. jul 2022. Administrator

Kad bi se u satiričnoj priči zanemario ironičan ton, čitaoci bi mogli pomisliti da pred sobom više nemaju delo koje je plod piščeve bujne mašte, nego tekst koji verodostojno preslikava događaje iz neposredne svakodnevice. Takvog utiska ne bi bile lišene ni one satirične priče u kojima su likovi i događaji toliko groteskni da idu u domen fantastike, a čak se i one priče gde su dominantni apokaliptični distopijski motivi lako mogu shvatiti kao ogledalo realnosti – jer i književnost i istorija dosad su više puta pokazale kako i najmaštovitija predviđanja…

Poezija: Mala moja nesigurnost

28. april 2022.28. april 2022. Administrator

Kotrljam svoju nesigurnost po prašini.Izveo sam je u šetnju,da nakupi smrad.Možda joj to pomogne da se ostvari. Svaki put se nakostreši kad sretne odlučnost.Kad naleti na zatvorenost, ona je liže.Dobro se slaže i sa nezadovoljstvom,a na sigurnost reži.To je tako tipično za malu moju nesigurnost. Ona raste iz dana u dan.Vodim računa o njenom zdravlju.Hranim je samo zdravom sujetom.Zahvalana mi je za sve.Poslušna je i voli da se mazi.Samo nek ona živa, zdrava…i vesela bude. Autor: Bojan Lojković Foto: Pinterest

Ljudske ljuske – Prikaz romana „Ne daj mi nikada da odem“

27. april 2022.27. april 2022. Administrator

Šta razlkuje ljude od zvijeri i postoji li jasna linija razgraničenja između te dvije kategorije? Ukoliko su to razum, moral i etika, pravda ili empatija, praksa savremenog društva pokazuje da je pomenuta linija mnogo tanja nego što se čini. Uloga nauke u svakodnevnici čovjeka se drastično mijenja iz dana u dan, te ona sve više postaje političko sredstvo koje naginje trci za profitom umjesto poboljšanju kvaliteta življenja. Promjene dosežu i onu poremećenu krajnost u kojoj sve ima cijenu, uključujući i ljudski život. Tema o kojoj se još uvijek ćuti, a…

Filmska poetika Bernarda Bertolučija

18. april 2022.18. april 2022. Administrator

Italijanski filmski režiser i scenarista, Bernardo Bertolucci, umetnik je usplamtelog vizuelnog stila… Svojim monumentalnim filmskim delima poput Poslednji tango u Parizu, 1900.(Dvadeseti vek), Poslednji kineski car ili pak Sanjari za života je postao kultni filmski režiser koji je ušao u legendu – pre svega svojim jedinstvenim stilom i beskompromisnošću, poetičnošću na granici provokacije, granici njegovih seksualnih i političkih snova koji nikog nisu ostavljali ravnodušnim… Posedovao je jedinstvenu, provokativnu veštinu stavljanja ljudske duše pod mikroskop. Psihoanaliza je igrala veliku u ulogu u njegovim filmovima, kao i u onim Woodyja Allena(ali sa…