Od glava ostaju posečeni panjevina drugoj strani svetaizmiču klimava postoljaurezane linije se gomilajuucrtavaju mape ugašenih prašuma Sedimo na uglačanim stolicamapod okriljem jedne mutne perunikegolicam jednu po jednu naježenu dlaku Usta se pokrivaju modrim rukamai tišine nema u kućama Tokijasvaka je glavanapukla iznutra i ozebla Oštrica se budi u trbuhusamuraju ne sudi zabavao časti odlučuju onikoji sa sobom tiho razgovaraju Autor: Lazar Brajković Foto: Pinterest
Na pločniku ispred menegužvao se satenstopala su propadalau zbijeni stih Dok se jedna misa pevalačitali su opelopalila su se tela na Balijuu Indiji su koračali razbacaniljudi uz oklopna vozila Čuo sam vapajpovređenog psajedan je čovek na Balkanudržao svoju glavu u rukama Autor: Lazar Brajković Foto: Pinterest
Preskačem titule koje mi pripadajugrabim za porazima određujući krahkonce zašivam na pogrešnom mestutabani me svrbe poput išibanih leđa Dovršio bih poneku bitnu stvarsa početka svitanjatrudeći se da nas ne ugušim Sanjam da ću se vratiti boljii ne vidim da sam usput izgubio vidu viru spokoj u mašti rovašuspavan uz pokvarenu pločui iglu koja pogađa promašene tonove Autor: Lazar Brajković Foto: Pinterest
Kapije iza kojih se nalazi cvećedogovaraju se sa vlasnicima katanacau kom je danu cvetati najlepše Potpisao sam sa ovim gradomprecizan ugovor bez odstupanjai želim da me bude jednog danau nekom od omiljenih ćoškova Bolje da se čuju kosti i plućanego ova otvorena vratajeza me režemešam slogove kao testo kroz prste Prolazim kroz detinjstvojasno mi je gde su nestali ljudihoće li se pozdraviti stari prijatelji Pomiriši kosu onome za kim žudišdobrodošao u belu košuljupresvuci sepogledaj se u ogledaloprotrljaj oči, otpala ti je trepavica Rodi se, sagni sedohvati me, protegni rukerazmakni nogeprobudi…
