Prikaz knjige aforizama „Ništa lično“ Igora Brace Damnjanovića DIB-a

Pre, sada i posle, vrednog aforističara uposle Politika, i u nju upleteni: pojedinci, stranke, premijer, predsednik… satirično su kroz aforizme duhovito ispraćeni jer autor, (ništa lično) „ima onu stvar. Mozak!ˮ Proverite već na petoj strani sveže štampanog izdanja. Rezultati sklopljenih reči u misli nisu mršavi. Naprotiv, uspešni su, i da citiram Igora Bracu Damnjanovića „Ostali ste bez reči?/Pa što ne kažete?!ˮ Pohvaliti nečiji danonoćni trud, a sigurno se štivo krčkalo dok nije ugledalo svetlost dana na recikliranom papiru između glatkih plavih korica, dobronamerno je. Iako je šipak apostrofiran na više…

Ima nas

Ima nas ubogih, bolesnih, nesrećnih, prekobrojnih u nekom trenutku, a ima nas i zadovoljnih, ostvarenih, u dobro upletenih tek hvatajući „poslednji voz”. Ima i onih koji ni sami ne znaju gde im je mesto, ima li za njih upražnjena stolica i postavljen tanjir, otvoren mikrofon, prazan podijum?… Na prvi pogled izgubljenih. Na drugi, veliko pitanje. Najgori u celoj priči su oni koji gledajući svoj trenutni lični i politički interes glume. Glume bolje od profesionalaca koji su završili akademske studije godinama guleći klupe po pozorišnim akademijama. Postaju i smešni, počesto i…

Ništa bez žice

Hteli to da priznamo ili ne, bili javne ili one druge, ličnosti iz(a) senke, manje važne i isturene, novinarska profesija nas kad-tad okrzne, bilo putem onih koji redovno profesionalno pišu, i u našem okruženju dišu, ili ličnim doprinosom u nekom periodu života, te nije čudo da pamtimo imena u toj branši, neka odlično, neka tek pri asocijaciji na neki događaj ili objavljeni članak koji je privukao pažnju. Naravno, nije svaki potpisnik teksta za skladištenje u podrume moždanih vijuga, ali neka imena se pamte i prisutna su u po’ dana i…

Poezija i aforizmi Snežane Marko-Musinov

SATIRIČNA PALJBA Satirični vatromet povremeno ispaljujem, žestoko hvalim i negodujem da ukažem na nepravdu, ne da mutim vodu; nekad dalje, nekad bliže pukne, ali nikad ne ustukne; kad reč dosegne metu ̶ najsrećnija na svetu k’o da imam Aladinovu lampu ili čarobni štapić dobre vile koji bi nepravičnost ispravili na životnoj vetrometini; da podsećam još hoću da i sama mirno spavam noću. 5.2.2020. Što je nekom hitno, drugom nije ni malo bitno. Ako se na nekog oslonim, znači da ga volim. Ako vas zvonjava telefona ne štreca, znači da ste…

Po zatvaranju sajamskih kapija, ostaju nam, uz knjižare, i biblioteke

Spisak celokupnog knjižnog bibliotečkog fundusa na teritoriji Srbije trebalo bi da je u svakom momentu dostupan čitaocima elektronskim putem kako bi mogli pratiti da li su željene knjige za pozajmicu slobodne za čitanje ili ne, ako ih biblioteka uopšte poseduje. Do ažuriranog objedinjenog e-kataloga kulturnog blaga, na ma kom jeziku sveta bilo, ne može se precizno doći ni po broju, ni po naslovu knjiga, ni po imenima i prezimenima autora. Čast pojedinim lokalnim bibliotekama i njihovim zaposlenima. U vreme kada je izdavaštvo rasprostranjeno privatnim putevima, ne može se do saznanja…

Svaka čast!

U razgovoru je  priznala da joj je i samoj trebalo dosta vremena da prihvati smenu oblačnih i sunčanih intervala u vrlo kratkom vremenskom roku. Činilo joj se da bi lakše podnosila i jedne, i druge, ako potraju. Da je ili plima, ili oseka, ne njihova stalna promena. Taman počne da se raduje dobrom, kreće loše. I kad se čini da nizbrdica ni neće da se zaustavi, preseče je novi osunčan talas. Za nijansu ohrabri, kad eto ti po starom. Vraća se nelagoda. Tako stalno. Žalila se, asocirajući na dobijeni osmomartovski…

Pod kupolama Beogradskog sajma knjiga

Prošao je i šezdeset treći sajam knjiga, prvi u kome sam bila sa obe strane tezge. Za sada, lagodnije mi je izvan skučenog prostora. U dva uzastopna vikend dana, upijala sam utiske. Neke od njih nesebično delim, ne želeći da svoje sudove nametnem drugima već da podelim sveže tokove misli. Opšti je utisak da mlađani, srednjoškolski auditorijum, i nije zainteresovan za čitanje knjiga, ma o kom žanru se radilo. Pristizali su punim autobusima, po grupama se kretali po halama, a uglavnom sedeli po stepeništu, odmarajući se. Tek bi pojedinci prilazili…