Poezija: Poslednji apostrof Kerubina

Prosutim Nirnberškim noćima,uvenulim Jelisejskim poljima,poslednjim travnatim sagovima,obelodanjenim bolesnim darovima;guši se ovaj novi svet,gde biće uništeni poslednji najgrubljipčelinji cvet. Procvlog Azraelapustare gorki med;rekama demonskih moćiškrtošću poleta, zar će opet doći;– U kojoj će noćinjegova barka sada poći? Poslednji ružin zavet,milosrdno prekaljena savest;Kao suvo upleteno trnjesvešću Sina Prvenca,zaboravljenog nebeskog zdenca,večita je blistava krunapratnjom poslednje pesmesvih naših raštimanih struna,preklanih jaganjaca krvava runa;spaljenih pesama, prahom prekrivenih.Iverja sagorelih,nedomišljenih uzaludnih reči. – Zar nam treba opetsnaga podaničkog gneva;da spere sav taj bolesni besšto nam u očima slepilom seva.Sve ljudsko u nama mrešto se u stranputici pogleda…

Poezija: U svim preostalim zemaljskim noćima

Zašto pišeš o sazvežđima davno progutanim;Svojom si večnošću kao lancima okovan,večitom tihom nadom prerezan.Zar te ne guši sav taj mulji svo to blato,što u duši svojoj nosišk’o breme neko preteško. Rađaš li sve te rečiu bolu svom skrivenom;Jadom samo, ili sudbinom prvenca,zanesenim lažima, roblju prodanog.Tihom, maglovitom pesmom uspavanih,zabludom gorkom podojenih. Pustinjom su tom, svi na ovom svetu hodili,u srcu odjeka gluvog prognaniod sebe i od drugih, kamenom blagosiljani.S litice bacani, ko pogane zveri,čeljusti razjapljenih.Urlicima svoje golgote ispraćeni,na gozbi strvina, beskrvno posluženih. Zar teška vesla tvoje moćne galije,nisu bar malo umorila…