Oznaka: Autor: Vlado Božinoski

Proza: Glad

Administrator

 Te godine beše neko prozaično vreme, ukoričeno sumornom februarskom pričom na pragu meseca marta, kojoj se ni početak, ni kraj, nije naslućivao. Nigde stiha dahom zime, ali ni rime prevarenih prolećnih pupoljaka, spremnih da zamru krhkošću postojanja, svojom neobjašnjivom lepotom. Puste ulice, danju blago utopljene zalutalim mladim vihorom, odavale su sumornu sliku, isčekujući da kasna noć i rana zora vrate, injem prekrivenu veštačku idilu zime, koja je i ove godine, odustala od nas. I mnogih drugih isčekivanih radosti, prožetih plavetnilom tuge, razaglavljenim gladnim zenicama umornih hipnotisanih pogleda, retkih prolaznika u…

Proza: Plavičasti mesec nad njenim grobom

Administrator

Vreme je bilo oblačno, spremala se kiša, a debeli sivi oblaci nadvili su se, nad oba groblja, iako su bila oko dvadesetak kilometara udaljena jedna od drugog.  To i nije bila tako mala udaljenost između ova dva svetilišta mrtvih, ali je opsluživanje, zbog nedostatka radne snage u samom okrugu, radio samo jedan čovek. Grobar u svojim relativno poodmaklim godinama, koji je svojim starim kamionetom išao od jednog do drugog groblja svaki dan. Udovac. Ćutljivi izopštenik, koji se odvojio od svih ljudi u celom okrugu, posle tragične smrti svoje supruge. Ali…

Poezija: Poslednji apostrof Kerubina

Administrator

Prosutim Nirnberškim noćima,uvenulim Jelisejskim poljima,poslednjim travnatim sagovima,obelodanjenim bolesnim darovima;guši se ovaj novi svet,gde biće uništeni poslednji najgrubljipčelinji cvet. Procvlog Azraelapustare gorki med;rekama demonskih moćiškrtošću poleta, zar će opet doći;– U kojoj će noćinjegova barka sada poći? Poslednji ružin zavet,milosrdno prekaljena savest;Kao suvo upleteno trnjesvešću Sina Prvenca,zaboravljenog nebeskog zdenca,večita je blistava krunapratnjom poslednje pesmesvih naših raštimanih struna,preklanih jaganjaca krvava runa;spaljenih pesama, prahom prekrivenih.Iverja sagorelih,nedomišljenih uzaludnih reči. – Zar nam treba opetsnaga podaničkog gneva;da spere sav taj bolesni besšto nam u očima slepilom seva.Sve ljudsko u nama mrešto se u stranputici pogleda…

Poezija: U svim preostalim zemaljskim noćima

Administrator

Zašto pišeš o sazvežđima davno progutanim;Svojom si večnošću kao lancima okovan,večitom tihom nadom prerezan.Zar te ne guši sav taj mulji svo to blato,što u duši svojoj nosišk’o breme neko preteško. Rađaš li sve te rečiu bolu svom skrivenom;Jadom samo, ili sudbinom prvenca,zanesenim lažima, roblju prodanog.Tihom, maglovitom pesmom uspavanih,zabludom gorkom podojenih. Pustinjom su tom, svi na ovom svetu hodili,u srcu odjeka gluvog prognaniod sebe i od drugih, kamenom blagosiljani.S litice bacani, ko pogane zveri,čeljusti razjapljenih.Urlicima svoje golgote ispraćeni,na gozbi strvina, beskrvno posluženih. Zar teška vesla tvoje moćne galije,nisu bar malo umorila…