– Da li je Ljilja kod kuće? Ljubica na telefonu – pristojno se obratim ženi koja se javila na telefon, a nije moja prijateljica. – Ne, nije. Branka ovde. Pa kako ste Vi Ljubice? – još ljubaznije će gospođa. Setim se da je u stanu moje prijateljice, privremeno, starija gospođa koju sam jednom prilikom upoznala, a čije ime nisam zapamtila. Očigledno, ona moje jeste. – Dobro sam, hvala. Kako ste Vi? – nastavim razgovor. – Dosta čitam, slušam radio, gledam televiziju… Često mi svrati unuk sa devojkom. Volim kada dođu…
Proza: Baštensko cveće
