KRADLjIVAC MITA Pridižem se kao da ću dohvatiti nebo na ne tako starom panju kog je istrošila sekira jedva održavam ravnotežu držim tebe u naručiju grabim od oblaka kradem od mita od onoga što želimo da se dogodi GAR izazov te svirepe beline podseća te na stvaranje Sveta trag koji ostavljaš (koji uostalom tako dobro poznaješ) vodi te nekuda i negde to je onaj garež kojim komadaš pijace i groblja kao uprljani Grad utrnuo od istrošenosti koji redovno posećuješ pod krabuljom ketmana habanja koja si mu priređivala beskonačne noćne šetnje…
Poezija: Kradljivac mita; Gar; Gorko neznaje
