Možda ću i ja jednom Osetiti dodir zemlje pod rukama i tada konture slobode urezaću (zarobiću) u kamen A možda ću zauvek Sanjariti O toj slobodi I u mislima Stvarati Malene figure Mojih snova
Poezija: Sloboda
Oznaka: zemlja
Proza: Jednako
A znam da će sve ovo druže mili zamesti vjetar što mi odavno puše sa svih strana. Jer šta od nas zaista ostaje nakon svega? Žalosno je da sada hodam po zemlji, a nekada ću ja biti ta zemlja. Dušmanin će mi redovno gaziti i malo duše što će mi dole ostati, a znam druže i ti ćeš. I svi će. Ali ne bojim se ja smrti. Ideja da idem na bolje mjesto me nikad nije plašila, pa ni sad. A zašto bi? Zašto se bojati nečega što ionako svakome…