Iskusiti zeđ na mestu presušelog okeana,
Zaribati veš na kamenu vrelom od sunca
Nasipati pesak u kanti zapeklog maltera
Graditi ruševinu na ostacima njene sestre
Pucati nepodmazanom cevlju u brata
Naoštriti nož i seći meso životinja
Čistiti zube od ostataka nekadašnjeg života
Sklanjati se od svetlosti koja peče oči
Pokriti glavu vrelom tkaninom sintetike
Prikrivati mesta ispucale kože
Gledati ožiljke kako se presijavaju
Naliti se izvetrelim pivom pogleda mutnog
Smejati se površnosti razuma
Osetiti vrelinu asfalta nakon kiše
Udisati miris mokre betonske prašine
Zaviti cigaru i opeći prste šibicom
Sedeti na vlažnom kamenju kraj obale
Učmalog mozga koji za san ne zna
Dok vreme teče nekom starcu
A devojčica izlazi iz majčine utrobe
Dok na istoku čuju se rafali i udar šlema u zemlju
Sresti sreću u snoviđenju
Biti na čas lišen krivice
Samo na čas.
Autor: Maša Grujić
