Poezija: Suša

Iskusiti zeđ na mestu presušelog okeana,

Zaribati veš na kamenu vrelom od sunca

Nasipati pesak u kanti zapeklog maltera

Graditi ruševinu na ostacima njene sestre

Pucati nepodmazanom cevlju u brata

Naoštriti nož i seći meso životinja

Čistiti zube od ostataka nekadašnjeg života

Sklanjati se od svetlosti koja peče oči

Pokriti glavu vrelom tkaninom sintetike

Prikrivati mesta ispucale kože

Gledati ožiljke kako se presijavaju

Naliti se izvetrelim pivom pogleda mutnog

Smejati se površnosti razuma

Osetiti vrelinu asfalta nakon kiše

Udisati miris mokre betonske prašine

Zaviti cigaru i opeći prste šibicom

Sedeti na vlažnom kamenju kraj obale

Učmalog mozga koji za san ne zna

Dok vreme teče nekom starcu

A devojčica izlazi iz majčine utrobe

Dok na istoku čuju se rafali i udar šlema u zemlju

Sresti sreću u snoviđenju

Biti na čas lišen krivice

Samo na čas.

Autor: Maša Grujić

Related posts

Leave a Comment