Izdavačka kuća Heliks objavila roman „Pokretni horizont“

POKRETNI HORIZONT Pisac: Danijele del Đudiče Prevod: Snežana Milinković Izdavač: Heliks Roman-putopis ili putopis-roman u kojem italijanski pisac Danijele del Đudiče (1949) iskazuje svoje raskošno umeće – neminovno pobuđuje asocijativne reference: imamo li mi pred sobom novog Hermana Melvila, ili možda novog Žila Verna, ili pak neki sklop ove dvojice velemajstora pisane reči oplemenjen uvek zagonetnom i, nekako, nestašnom  tradicijom najbolje italijanske književnosti dvadesetog veka? Đudiče nam u svom delu Pokretni horizont nudi nezaboravan čitalački doživljaj spajajući dve, vremenski veoma udaljene, a prostorno i ljudski tako bliske ekspedicije na najtajnovitiji…

Regionalni nagradni konkurs: Spasimo putopis 2020.

Regionalni nagradni konkurs „Spasimo putopis“ pokrenuli smo prošle godine. Bili smo prijatno iznenađeni odzivom, kvalitetom, i raznovrsnošću pristiglih radova. Neke od tih priča ušle su u našu štampanu zbirku Divlji gradovi, objavljenu u oktobru 2019. Sada raspisujemo putopisni konkurs za 2020. godinu. Ideja, ciljevi i propozicije isti su kao prošle godine, pa prošlogodišnji tekst u nastavku prenosimo uz minimalne izmene. Nagrađene priče iz 2019, kao i neke od pohvaljenih, možete pronaći ovde. IDEJA Kada je Marko Polo u 13. veku opisao Peking, njegova čitalačka publika uglavnom nije imala načina da tamo ode.…

Objavljeno reizdanje putopisa „Pisma iz Misira“ Jelene J. Dimitrijević

Udruženje za promociju kulturne raznolikosti „Alia Mundi“, u svojoj ediciji „Riznica“, objavilo je reizdanje putopisa „Pisma iz Misira“ srpske književnice Jelene J. Dimitrijević (1862-1945). Knjiga je objavljena povodom jubileja – 90 godina od prvog izdanja. Urednik i priređivač ovog reizdanja je dr Ana Stjelja koja je doktorirala na temu života i stvaralaštva Jelene J. Dimitrijević. Kratki putopis pod naslovom „Pisma iz Misira“ koji je Jelena J. Dimitrijević objavila 1929. godine u Beogradu, nastao je tri godine nakon što je srpska književnica putovala u Egipat. Ona je 6. maja 1929. godine…

Putopis: Peštansko jutro

Došla sam da se zaljubim.  Ne u sebe, niti u nekog, nego u mirne trenutke, sunce, obalu. Peštansko jutarnje sunce pomešano sa jakim mirisom jezerske ribe osvanulo je u šest. Mir. Moja soba je mala i rusična, pikantno nautički opremljena. Na zidu sat u obliku sidra i pojasa za spasavanje sa natpisom Ohrid, u uglu ormarić za maketama gusarskih brodova i šatulice od školjki po oljuštenim natkasnama pored kreveta. Kuća  miriše na prošla vremena. Za sebe i svoju gradsku dušu, želim mirise iz baste, mirise kuhinje, mirise obale, planine, ljudi……

Intervju: „Klub putnika“ – „Putovanje je alat za izgradnju kulture solidarnosti“

„Čupava Keleraba“ je imala prilike da razgovara sa Lazarom Pašćanovićem, jednim od osnivača organizacije „Klub putnika“, koja traje već četrnaest godina i sa velikim uspehom zadire u najudaljenije regije sveta. Putovanje ovde nije samo puko kretanje iz jedne tačke u drugu radi čiste zabave, već sa sobom nosi dublje motive koji se pre svega ogledaju u istraživanju različitih nacija i kultura. Sa Lazarom smo razgovarali o počecima rada Kluba, poduhvatima koje su realizovali i aktivnosti koje trenutno plasiraju. Želimo vam ugodno putovanje! 🙂 Šta danas predstavlja čin putovanja i da…

Putopis: Ne daj Bože da te stisne u Budimpešti

FKrenem ja tako vidjeti  grad u kojem nisam bila… Priličan broj godina. Budimpešta moje mladosti. Idem posjetiti kćer koja tamo studira, rekla bih, glumu. Mislim, glumi da studira i ide joj jako dobro. Vlak. Njime se nisam vozila, mogu reći, dvadeset godina (a ti uljudno pretpostavi da sam tada imala 17). Još sam na peronu u Zagrebu i već prisustvujem drami. Dvije minijaturne Grkinje trčkaraju po peronu, mlate ruksacima po nevinim prolaznicima, zaviruju u vagone. Pokušavaju se sporazumjeti s osobom u odori (nadam se da nije pilot). Mojoj prijateljici su…

Putopis: Toscana je tu, odmah iza zavoja

Što sam starija, imam više fobija. Sve su one manje-više pod kontrolom, ali… Idemo u Toscanu, jeee, napokon! Stiže mail dva dana prije puta. Sjedalo 43-44, gornji kat. GORNJI KAT!!! Telefon u ruku. -Halo, nisam znala da idemo double-deckerom, imate li možda još dva slobodna mjesta dolje? – Na žalost, već sam svima poslao obavijest, možda da se zamijenite na licu mjesta? To mi stvarno nije palo na pamet… Da pojasnim, malo mi je mukica kad se vozim gore, a što dalje putujem, sve je gore. Rana zora, autobusni kolodvor,…