Sofija Sibinović „Muziku stvaram iskreno, strasno i bez uzdržavanja“

Za harfu kažu da je čaroban instrument u muzičkom univerzumu i da njen zvuk opija dušu. Mlada beogradska umetnica Sofija Sibinović svoj muzički senzibiltet i talenat poklonila je upravo harfi na kojoj stvara melodije koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim a pre nekoliko dana pojavio se i njen spot za pesmu „Priče bez pravog razloga“ gde je Sofija predstavila i svoje volaklne sposobnosti. Otkuda ta ljubav prema harfi, kako ste zavoleli baš ovaj instrument? -Malo je reći da je harfa ljubav svake male devojčice koja ima priliku da sa njom, stupi…

Klupe

Dvadesetsedam godina svakog radnog dana odlazio sam u neki od beogradskih, jugoslovenskih i srpskih sudova. Svašta sam tamo video, čuo, saznao i opazio, radio, uradio i propustio da uradim. Veliki broj ljudi smatra da je sud mesto na kojem se najsigurnije stiže do pravde. I pored toga što sam svoj život posvetio izučavanju i primenjivanju prava, ne spadam u tu grupu. Pravda se ni kao društveni odnos ni kao pojam, pa čak ni kao termin, ne koristi u označavanju, pojašnjavanju i ostvarivanju slobodnog i dostojanstvenog ljudskog postojanja. Taj magični, čarobni…

Killing me softly

Odrastao, ili kako se kaže „mator čovek“, nema izbor. Čovek je uvek u svom vremenu jer se njegovo prezentno centriranje permanentno odvija u sticaju postojanja i trajanja neovisno od karakteristika epohe. Ono je sasvim precizno uzrokovano nasleđem dominantnih pritisaka koji su ga oblikovali vrlo blizu okoštale strukture bez ikakvih mogućnosti promene. Kada dođe u izvesne godine, živeći u njima kao u svom vremenu, nemoć i neefikasnost svetonazora, navika, inertnih oslonaca i svega na šta računa bez pravog razloga, ne biva dovoljno za vaspostavljanje sklada poljuljane slike sveta i rezultata koje…

Razvrat

Uveče sedim do kasno u noć i ne radim ništa, ne osećam ništa, pretvaram se u ništa ali ne odlazim na počinak. Samo meni vidljiva i razumljiva hrabrost krepi me i dokazuje da postoji bar jedan trenutak realnog vremena u kojem, makar i razvratno, uspevam da efektno traćim i arčim život pretvarajući se u ništa da bih dosegao najbedniji oblik slobode. Sve posle toga, uključujući blage i prijatne snove, pretvara princa u žabu a mene iz minijature naivnog slobodara u besprekornog roba „belog okovratnika“, preduzetnika, obveznika, dužnika itd. To nije…

Intervju: Lebreht Gaspar: „Ogromnu većinu stanovnika Srbije truju anticivilizacijski koncepti (ne)kulture“

„Ukoliko danas nismo dovoljno glasni sa opomenama, sutra to može itekako biti prihvatljivi model ponašanja.“ „Konkretno u nas, u Srbiji, ukorenjenost kulturnog značaja knjige i romana postoji samo ukoliko licemerno nastupamo a ta licemernost je politički uslovljena, i interesno.“ U srpskom kulturnom prostoru možete čuti sve manje pristojnih ljudi. Pričam sa Živojinom Ivkovićem, piscem. Ali taj isti Živojin od pre izvesnog vremena zove se Lebreht Gaspar. Ima razloga i za to kao što ga ima i za njegovo stvaralaštvo jer u suštini, i njegvo ime i alijas svode se na…

Ljudi bez godina

Danas sam sahranio prijatelja. Tuga nije tema. Ona je najlošija strana svih stvari. Probila je okvir, naslov knjige i motiv tematizacije. Ljudi su tema. Postoje ljudi koji nemaju godine. Oni su uvek prisutni kao presan život: onakvi kakvi drugi ljudi nisu a kakav život jedino jeste. Bez kostima, grimasa, priprema, strategija, saveta psihoterapeuta, priprema za ostavinsku raspravu, izjavljivanje ljubavi na prvi pogled, dobro uvežbanih tirada infatilnog vezivanja empatije i svega što mi, ostali ljudi sa godinama svakodnevno činimo da bismo poverovali u postojanje života i prepoznali sebe u realnim kontekstima.…

Bedno, bednije

Da li je išta bednije od pristrasnosti? Nisam ohrabren rasponom označavanja ove jezive rodne osobenosti od Biblije do bizarnih pošalica. Njeno dubinsko prodiranje u srce besmisla jače je od saznajne težine bilo kakve poruke. „Vidiš trn u oku mom a ne vidiš balvan u oku svom“. U želji da uvredi komšinicu dokona alapača reče joj da u fabriku ženske trikotaže zapošljavaju samo žene lakog morala. Ova joj odbrusi da je to laž jer u fabrici radi njena kći. „Nije laž“, reče alapača, „ćerke su drugačije“. Neshvatljiva je neselektivnost  svih kategorija stanovništva…