ZAPISANO PO ČITANJU ROMANA „MANDAT“ ĐORĐA SIBINOVIĆA U beskrajnom lavirintu nastajanja i nestajanja od prapostanja akteri se smenjuju po nekom neprikosnovenom usudu, a od prvih zapisa na glinenim pločicama do dana danjeg zapamćena su svedočenja o njihovom tragu ili netragu, o učinku često zametenom istorijskim slojevima, koji se u nekom kontinuumu na margini dnevnog života prikazuju kao davno prošlo, a kao da se nikad iz vidnog polja generacijama nije otimalo. Upravo na toj razini u novom književnom podarju – romanu MANDAT, Đorđe Sibinović parabolično, iz bruja veka u kome živi i stvara,…
Oznaka: Sedma sila
Esej Slobodana Vladušića „Književnost na kraju sadašnjice“
Kiš je svojevremeno govorio da je Gutenbergova galaksija, odnosno književnost, na zalasku. Nije bio jedini. Književnost su sahranjivali i radio i televizija i internet, a sada je pojavila Veštačka inteligencija, koja, doduše, neće da je likvidira, već samo da je oduzme od čoveka. Budućnost je za književnost uvek bila preteća, a da bi bila manje strašna, nudili su joj da se sama promeni: tekst sa stranica knjige, predao bi se čuvanje elektronskim čitačima u koje bismo mogli da pohranimo hiljade knjige i tako uštedimo kvadratne metre prostora (uštedimo, za šta?)…
Breme usuda iz romana „Mandat“
Jedan roman podstiče na razmišljanje.Da li će i kada stvaralaštvo pobediti usud u Srbiji?Da li je „osporavanje duhovnosti i kažnjavanje junaštva“u Srbiji „usud“ ?Ima li roman tu moć da uruši to, dva veka prisutno, breme?! U pogovoru romanu Mandat Đorđa D. Sibinovića, književni kritčar Petar Arbutina je upozorio da :„ Nad svima lebdi senka vojvode Petra Molera, u čijem su nadimku i sudbini naše istorijsko znamenje i prokletstvo. Hrabri vojvoda i intelektualac doživeo je tipičnu srpsku istorijsku sudbinu – duhovnost su mu osporavali, a junaštvo kažnjavali. To je usud koji…
Roman „Mandat“ Đorđa D. Sibinovića u prodaji
Promocija knjige za mene je isto što i trenutak kada dete koje prohodava pridržavate za ruku. Da decu učim i pridržavam da bi prohodala, nisam imao priliku. Tuga. A radost kad treba da napišem nešto što bi trebalo da bude promocija knjige. Kao da će to što ću , ne samo ja napisati, rešiti sve probleme knjige koja sa knjižarskih polica čeka da je dodirne onaj kome ona treba. Pa tek da je uzme. I pitanje je šta će biti presudno da ona ispod nečije miške ode na mesto odakle…
Na seansi sa AI
Prilično sam nezainteresirana za AI otkako je postao globalna pojava. Iako me ideja umjetne inteligencije oduvijek privlačila i iako sam fan SF-a, otkako su o njemu svi počeli pričati, pa je i moja komšinica penzionerka na Facebooku podijelila dijalog koji je vodila s njim, izgubila sam želju da vidim o čemu se radi. Izgledalo mi je to miljama daleko od ideje koju sam imala o njemu. Ali onda su se desile dvije stvari zbog kojih sam ipak odlučila da promijenim mišljenje. Prvo sam pogledala briljantnu prvu epizodu nove sezone serije Black…
Tonka, reci cvrčak
Gradonačelnik Pule zabranio je koncert zakazan za 25. mart tekuće godine. Karte za zabranjeni koncert kupili su njegovi sugrađani. Filip Zoričić između ostalog, naveo je: „mislim da ovaj muzički izraz ne pripada našem podneblju, duhu i mentalitetu grada“. Tako je otvorena nova istorija slučaja „duha podneblja“. Ništa novo pod kapom nebeskom. Ili, da bi se lakše razumeli, na latinskom jeziku kaže se: semper idem. Odmah sam se zainteresovao za taj slučaj. Zapitao sam se šta bih poželeo za duh svih podneblja i hitro došao do zaključka da je za dobar…
O knjizi „Jedini izlaz“ Marka Popovića
„Jedini izlaz“ za one koji i dalje veruju u trijumf dobra nad zlom Pojava Marka Popovića na književnom nebu Srbije bila je iznenadna. Kada je pre šest godina izdavačka kuća Laguna objavila roman Jedan pogrešan korak svi su počeli da se pitaju ko je, zaboga, taj Popović i da li ta knjiga nešto valja. Ovaj dramaturg sa FDU-a i diplomac njujorške škole filmske režije prijatno nas je iznenadio sjajnom knjigom. Roman sa čijih stranica gotovo da curi krv sa beogradskog asfalta brzo se pročuo ne samo među ljubiteljima ovakvog štiva, već i među onima koji ne…
Pomodarska religioznost
U vreme narušenih i izopačenih duhovnih vrednosti, kada je pojam greha izgubio svoje stvarno značenje, kada je upotreba razuma postala izvor stresa, a zabluda postala uteha duha, pozvani smo da rečju i delom podignemo pogažene duhovne principe: Istinu, dobrotu i pravdu. No, svedoci smo suprotnog procesa lažne duhovne reformacije, u kojoj religija dobija negativnu ulogu. Umesto da naš narod osvedoči potrebu za duhovnom reformom, religija dobija funkciju opijuma koji upravo oglušuje svest o potrebi za reformom čovekovog srca i karaktera. Novija sociološka istraživanja pokazuju da je većina ljudi početkom devedesetih…
Prikaz knjige „Putovanje u hiperdimenziju“ Milovana Šavije
Knjiga koju vam predstavljamo pokušava da odgovori na pitanja: . Da li ima alternative verovanju da se posle jednokratnog života sjedinjujemo sa tvorcem u večnom životu? . Gde je dom duša? Šta je hiperdimenzija? I poziva nas da razmislimo: . Da li je verovanje u reinkarnacije, koje je duboko ukorenjeno u istočnjačkim tradicijama, primenjivo u današnjem zapadnjačkom modelu tumačenja stvarnosti? . Da li smo mogli da utičemo na prethodne živote, te da li i kako možemo da utičemo na sadašnji i na one buduće ? Ogromna većina pripadnika takozvane zapadne civilizacije…
Trla baba lan
Zašto roditelji veruju da će njihova deca uspeti u životu ako im za sticanje znanja služi prevara i krađa? Roditelji od svoje dece dobijaju dva puta ništa. Prvo je za ono što su uradili, a drugo je za to kako su uradili. Tačno 30. oktobra 2018. godine objavio sam ovo pismo: https://sedmasila.rs/pismo-profesorke-iz-srbije-uzburkalo-javnostdeca-koju-su-nam-pojeli-skakavci/, čiji je radni naslov “Deca koju su pojeli skakavci”, profesorice Ljubinke Bobe Nedić. I ne samo ja. Danas ga ponovo objavljujem. I opet nisam jedini. Inicijativa je potekla od kolega sa portala „Opanak“ i „ Borba za istinu…
Ispit u ritmu života koji dolazi: Prikaz komada „Ujka Vanja“
„Čaj se hladi, ja zagrevam, on se opet hladi. Niko ga ne pije. U stavri, profesor pije. Ali noću. Onda kad svi treba da spavaju. U ovoj kući se nekad znalo kad se šta radi“. (Jasmina Marković kao Dada stara dadilja) Pozorišne daske scene Akademskog pozorišta „Branko Krsmanović“ U Beogradu donedavno je „tresla“ nestašica struje. Pre neki dan zatresle su se ispitnom predstavom koja život znači. Svoje veče imali su studenti četvrte godine glume Univerziteta umetnosti Zvečan – Kosovska Mitrovica iz klase profesorke Borjanke Ljumović (koncept i režija) i saradnice u nastavi, master Ivane Terzić. Bila…