Muzej popularnih i supkultura: Balkanska umetnička scena je polodno tlo za istraživanje i kreativno stvaralaštvo

Kemp, pop-up, supkultura – ovi termini postali su veoma popularni krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. Premda bez razloga zaziremo od ovih pojmova, često se pitamo koja su njihova prava značenja i kako njihovo definisanje utiče na umetnost i kulturu u celini. Posmatrani kroz različite prizme, kemp i pop-up mogu biti raznoliko tumačeni – mogu imati negativan prizvuk, ali veoma pozitivan uticaj jer teže spajanju svega onoga što je kulturološki važno za čovečanstvo.

U skladu sa time, naši sagovornici jestu predstavnici udruženja Muzej popularnih i supkultura koji su u našem najovijem intervjuu težili da demistifikuju pop-up i kemp, ali i da razbiju predrasude prema ovim društveno-umetničkim pojmovima. Uživajte. 🙂

Kada je osnovan Muzej popularnih i supkultura, ko stoji iza ovog značajnog projekta i kakve su misije i ideje vašeg Udruženja?

Muzej popularnih i supkultura (Pop-SubUP) osnovan je na leto 2020. sa ciljem da se na sistematičan način pristupi popularnim i supkulturama sa ciljem istraživanja, argumentovane diskusije i kreativnog stvaralaštva. 

Verovatno zvuči apstraktno, zar ne? Ukratko: Cilj muzeja u praksi jeste da teme popularnih i supkultura (od panka do turbofolka) jednako važno i temeljno izučava i na kreativan način predstavi publici kroz izložbe, tematske radionice, događaje, filmove i sl. 

Camping the trash-out jeste prvi projekat tog tipa, gde mladi istraživači i umetnici zajedno rade na približavanju teme kemp stila publici. Kemp stil je odabran kao pilot tema muzeja, jer zbog svoje prenaglašenosti, nekako je sveprisutan od alternativne scene do mainstream kulturnih proizvoda. Mislimo da je odlična tema obzirom da pokreće dosta društvenih pitanja i preispituje granice između popularnih i supkultura. Da bismo ilustrovali kemp, rećićemo od versaja, preko Bebi Dol do ,,Ru Paul Drag Race’’. 

Marija Antoaneta, Bebi Dol, Violet Chachki – dreg kraljica (izvor: Vikipedija)

Iza projekta stoji tim od čak 50 ljudi, koji dolaze iz najrazličitijih sfera. Podeljeni smo u više segmenata: produkcija, marketing, administracija, kreativni tim, istraživački tim, odnosi s javnošću… Izbećićemo da se vodimo klišeom da smo ,,jedna velika porodica’’, već ćemo iskoristiti drugi kliše i opisati tim kao ludu ekipu mladih koja ,,sluša sve od Silvane do Nirvane’’.

Uz veliki trud našeg mnogobrojnog tima, uspešno smo dobili veliku podršku u okviru programa Princ Klaus Fonda – Next generation, ali i partnerstvo sa HBC Coca-Cola Srbija, kao i podršku mladih i entuzijastičnih ljudi Kluba studenata istorije umetnosti i PR tima Fakulteta političkih nauka.

Više o našoj misiji i viziji možete pronaći na našem sajtu, a mi bismo samo dodali da vas očekuje dosta zabavnog sadržaja.  😊

Koliko je vremena, energije i truda potrebno da bi se realizovao ovako veliki projekat?

Kraći odgovor: Više nego što smo mislili. 🙂

Duži odgovor: Volimo da kažemo da se projekat sastoji od više mini-projekata. Pored izložbe i radionica, koje su centralni deo projekta, tu su i završni film i završna publikacija koji su ,,mini-projekti’’ unutar većeg. Potrebno je ostvariti produkciju dokumentarnog filma i dizajn i realiziaciju publikaciju završnih radova projekta, pored izložbe. Svakom koraku se posebno radujemo i jedva čekamo da podelimo svaki od mini-projekata sa vama. 

Recite nam nešto više o pojmovima pop-up-a i kempa. Kako ovi fenomeni utiču na klasičnu kulturu?

Pop-up muzeji poput Muzeja selfija ili Muzeja Iluzija u Beogradu nude veoma privlačnu, ali pretežno komercijalnu formu, koja je manje-više animacionog tipa, sa ciljem da se posetioci dobro zabave. Sa druge strane tradicionalni muzeji često izbegavaju bilo šta što im zazvuči na komercijalno te, na žalost, uskraćuju svoje posetioce za zabavne (ali edukativne) programe, prostorije za odmaranje i durženje, kao i slične sadržaje. 

Selfi muzej u Beogradu (izvor: selfiemuseum.rs); Stalna postavka Narodnog muzeja u Beogradu (izvor: sajt Narodnog muzeja)

Negde između smo mi. Želimo da na kreativan i interaktivan način podstaknemo publiku da diskutuje o različitim temama popularnih i supkultura. Smatramo da zabavan sadržaj, edukacija, istraživačka i stvaralačka delatnost, mogu da deluju kao jedno sa istim ciljem. 

Zato je upravo i kemp odabran kao tema. U svetu kulture i umetnosti on se opisuje kao ,,prenaglašen’’, ,,humorističan’’, ,,spontan’’, ,,upadljiv’’. Kako bi se opisao njegov paradoks najbolje je okarakterisati ga kroz Met Galu 2019. kada je za temu jednog od najvećih modnih događaja odabran upravo kemp. Na crvenom tepihu Metropolitan muzeja umetnosti u Njujorku našle su se kemp kreacije zvučnih dizajnerskih imena, koje su nosile neke od najvećih zvezda.

Jedan od najpoznatijih odevnih kombinacija, koji je podrazumevao performans gde je Lejdi Gaga, skidala deo po deo odeće kreatora Brendona Maksvela na Met Gali 2019. (izvor: Time.com)

Uskoro nas očekuje i otvaranje izložbe Camping the trash out. Zbog čega je, po vašem mišljenju, važno da što više ljudi dođe u dodir sa njom? Odnosno, šta je to što ovu izložbu izdvaja od drugih izložbi klasičnog tipa?

Centralna izložba sa radionicama će se održati u KC Magacin u periodu od 19-25. jula. Dakle, ta izložba ne predstavlja izložbu umetničkih radova, već vizuelno predstavljanje istraživačih radova, mladih istraživača na temu kempa. Izložba (kao i radionice) su interaktivnog karaktera, a centar izložbe predstavlja radioničarski prostor, koji će takođe biti interaktivnog karaktera. 

Vizuelni prikaz inspiracije za interaktivni kostimografski prostor izložbe (izvor: Pinterest)

Smatramo da je ovo odlična prilika za mlade da na aktivan način istražuju, diskutuju o kempu, ali i o različitim društvenim temama koje on nosi sa sobom (ljudska prava, ekonomija, estetika, pitanja identiteta i sl).

Takođe, želeli bismo i da podelimo sa vama da je jedan deo programa i pop-up izložbe pridružen Festivalu Dev9t u Ciglani. Posetioci će imati priliku da učestvuju u interaktivnoj postavci pod nazivom ,,Pronađi kemp u sebi’’ i provedu sebe kroz avanturu kemp estetike.

Jedan deo postavke u Ciglani koji prikazuje mušku modu dendija i makarona na osnovu rada istraživačice Ane Samardžić (izvor: arhiva Muzeja popularnih i supkultura)

Šta je to što supkultura pruža umetnicima i ljudima koji vole umetnost u odnosu na mejnstrim kulturu?

Hvala na ovom pitanju. Mi se pitamo isto to kao i vi, zato smo i između ostalog pokrenuli celu našu priču! 😊

Verujemo negde da su umetnici u supkulturnim krugovima često su izolovani od preterane komercijalizacije umetnosti, te najčešće imaju i više slobode u svom stvaralaštvu (ali i manje resursa). Sa druge strane, naizgled, elitni, kulturno-umetnični krugovi odlični su komunikacioni kanali za mlade umetnike i igralište u kom se testira publika na ,,većem uzorku’’.

Obe sfere stvaralaštva imaju svoje prednosti i mane za mlade umetnike. Mi upravo želimo da skrenemo pažnju na obe strane. Na primer: Smatramo da je jednako važno istražiti na koje načine je žensko telo predstavljeno u alternativnijim supkulturnim obrascima, koji su često društveno-angažovanog tipa, ali isto tako smatramo da je važno istražiti i prikaz ženskog tela u spotovima poznatih izvođača i izvođačica na pop sceni, kako bi se stekla potpuna slika.

Ukratko: zanemarivanjem bilo koja od dva pomenuta aspekta došlo bi do stvaranja iskrivljene slike o stavovima publike, koji nam zapravo šire otkrivaju o percepciji društva kada su u pitanju različite teme.

Kako biste u globalu ocenili balkansku umetničku scenu?

Kao polodno tlo za istraživanje i kreativno stvaralaštvo. 😊

Raduje nas što se sve više mladih organizacija u regionu otvara i radi smo da sarađujemo sa različitim institucijama. Svesni smo isto tako da postoji ,,gard’’ prema popularnim i supkulturama među institucijama kulture i umetnosti u regionu. Spremni smo da dovedemo pop i supkulture u muzeje. Smatramo da jednako zanimljiva društvena pitanja pokreću renesansa, neoklasicizam i kubizam, ali i koreanski pop (K-pop), trep scena Balkana i gotičarska supkultura.

Šta možemo u budućnosti očekivati od Muzeja popularnih i supkultura?

Mnogo toga. 😊 Trudićemo se da spajamo spojivo i nespojivo. Želeli bismo da ispitamo elemente određenih supkultura u mejnstrimu. Ideja muzeja je da se pored vizuelne umetnosti bavi i ostalim oblicima umetničkog stvaralaštva, te očekujte projekte iz različitih oblasti (od pankera do gejmera) kroz različite formate (primenjena vizuelna umetnost, muzika, ples, pozorište…).

Dobro došli u Muzej popularnih i supkultura.

Na kraju razgovora nam ne preostaje ništa drugo nego da vas svesrdno pozovemo da zapratite Muzej popularnih i supkultura preko njhovog Instagram, Facebook, You-Tube, Tvitter i LinkedIn profila, kao i da uživate u kreativnim sadržajima koje su priredili za vas 🙂

Autorka: Milica Milošević

Related posts

Leave a Comment