Proza: Koprivnička košuta

Njene crne krupne oči kao krila lastavice su treperile dok je padala pokošena metkom. Njena kratka odsečena kosa natopljena krvlju se slepila za glavu i u tom momentu samo joj je prolazila jedna misao: „Ako me rane, neka bude u nogu. Neka bude i u glavu, samo neka ne bude u grudi. Saznaće…saznaće da sam….”. Dok su je misli zanosile kao kava olujni vetar, Milunka je pala u nesvest. Ništa više nije čula ni videla. Samo hladan vazduh oko Bregalnice se uranjao u njeno lice. Osećala je još po koji…

„Žensko srce u šinjelu“ Mirjane Karanović u Pekingu

Pozorišna priča tri glumice o tri heroine iz Prvog svetskog rata Pozorišna predstava „Žensko srce u šinjelu“ u režiji Mirjane Karanović, а po tekstu Mihajla Vitezovića, biće odigrana u subotu, 7. оktobra u Srpskom kulturnom centru „Ivo Andrić“ u Pekingu. „Žensko srce u šinjelu“ prati tri glumice koje prikazuju živote tri heroine – Milunke Savić, najodlikovanije žene vojnika u istoriji ratovanja, Flore Sends, jedine Britanke sa činom kapetana u srpskoj vojsci i Nadežde Petrović, slikarke, koja je napustila lagodnost svog života i vratila se u Srbiju da pomogne svom narodu. Predstavu izvode glumice i koleginice sa klase Milana Nina Grahovac, Jovana Petronijević i Vesna Paštrović. One su na svoj način oživele žene koje su ostavile veliki pečat…

Objavljen zbornik poezije u čast Milunke Savić

Srpska književnica Ana Stjelja u suizdavaštvu sa Udruženjem Alia Mundi za promociju kulturne raznolikosti, priredila je i objavila zbornik poezije pod naslovom U zagrljaju večnosti povodom jubileja – 50 godina od smrti srpske heroine Milunke Savić. Na konkurs koji je raspisan krajem aprila 2023. javilo se preko skoro autora iz Srbije, regiona i sveta. Svi autori dali su nemerljiv doprinos obeležavanju ovog značajnog jubileja u čast znamenite srpske heroine. U zborniku su zastupljeni: 1. Nebojša Stojoski 2. Dušan Stojkovi 3. Marija Aleksić 4. Biljana Maksimović 5. Senahid Nezirović 6. Radoslav…

Zašto smo rekli zbogom dužnom im poštovanju

Da smo mi drugačiji kuće naših velikana ne bi propadale! U Srbiji se odnos prema kulturinim stvaraocima i istorijskim ličnostima nikad neće promeniti,kao što u Beogradu njegovi stanovnci nikad neće prihvatiti parvilo da se u gradski prevoz ulazi na prednja vrata.Da li nam to nešto govori?! Kada sam 1984 godine pronašao rukopis prve žene srpskog romansijera ,pronašao sam i njeg grob (čitaj korov u kome se nazire krst) i kuću.Kuća oronula,nekako još neko čudo je držalo tablu na kojoj je pisalo da je ovde živela i radila Draga Gavrilović učiteljica…