Poezija: Izbor, Buđenje i Nož u ruci

IZBOR Kao komadine mesa Obešene o tavansku kuku Sušimo svoja pluća Dimimo naša srca Nema te u ogledalima Još cmizdre hodnici zgrade Još staje lift na nepostojećem spratu U glasačku kutiju ubaciću mrak Za mene više nema izbora Sastavljam krajeve sa krajem Kao loš zakon u Skupštinskoj proceduri Na koji moja savest Stavlja primedbu Hodamo Odavno hodamo Po oštrici nametnutog zla BUĐENJE Izgleda zaspah baš kad opšte buđenje poče Ko zna šta mi je s neba upalo u čašu Spravljam tinkture Povijam meleme Iščašeni zglob popravljam Teško je naći pravo…

Poezija: Otkrivanje

Već si shvatio Da je u svakom pripitomljavanju pregršt bola. I pripitomio si Jednom nesvesno, Al’ drugi put svesno. Već si lutao I tražio si odgovore. I našao si – u lepoti zlo. I već se ne plašiš odlaska. Zmije nisu tako podmukle Ako ih uporediš. Sada znaš zašto U pitonovoj utrobi mirno sanja slon. Već ti svašta nedostaje I vreme je da neko odsvira kraj. Autor: Adrijana Ranković

Psihologija i filozofija: Antimetafizika zla

Postojanje zla u svetu, njegova srž i nastanak oduvek su okupirali ljudsku civilizaciju. Drevni prorok Zaratustra svoja je filozofska i religiozna uvrenja koncipirao kao čovekovu borbu između Istine i Laži, koja kroz kosmičke manifestacije predstavlja bit ljudskog postojanja. Smatra se da Zaratustrino učenje predstavlja temelj religoznog dualizma – konstantne borbe između Dobra i Zla. Prosvetiteljska filozofija pak ukazuje na to da je čovek u svojoj osnovi rođen kao dobar, te se postavlja se pitanje zbog čega zlo zapravo kruži Zemljom. Teorija evolucije (darvinizam), simplifikovano rečeno, zastupa ideju da je čovek…

Poezija: Involucija

Napredovali su u oblasti tehnologije. Izmislili su atomsko naoružanje. Ali još uvek nemaju lek za rak i HIV. Ratuju u nedogled zbog parčeta peska. A pesak curi niz šake i na kraju ne ostane ništa. Stvaraju nacije preko dečjih trupova. Dvadeset i prvi vek – involucija! Jedni u druge ubrizgavaju otrove. Prkose prirodi, iz obesti. Novac, novac, novac! Puščana zrna zveckaju u ritmu kovanica. Takav soj ne vidi da pripada istoj civilizaciji. Na kraju, drago mi je što sam od onih leptira. Od leptira koji žive samo jedan dan…  …

Film i književnost: „Krvavi presto“ i(li) „Magbet“

„Krvavi presto“ japanskog režisera, scenariste i producenta Akire Kurosave iz 1957. godine predstavlja mnogo više od obične ekranizacije Šekspirovog „Magbeta“. To je jedinstveno umetničko delo koje se umnogome oslanja na „Magbeta“, ali koje u suštini predstavlja svojevrsnu sintezu različitih kulturnih, estetičkih i istorijskih izvora, sa elementima samurajske priče i vesterna. Kurosava je kao vreme odigravanja radnje izabrao doba građanskog rata u srednjovekovnom Japanu, doba u kojem nije bilo centralne vlasti i u kojem su se suprostavljeni klanovi borili za prevlast. Glavni junak Vašizu pojavljuje se kao jedan od samurajskih komandanata…