Junaci pučkog sloja u drami Iva Vojnovića „Na taraci“

Radnja trećeg dela „Dubrovačke trilogije“ koji nosi naziv „Na taraci“, odvija se 1900. godine na prelazu vekova, što simbolično predsavlja dolazak novog doba, nove ere u biti. Konkretno u drami „Na taraci“ ova simboličnost se može povezati sa gašenjem, odnosno propadanjem plemićkog sloja u Dubrovniku i dolaskom novog, pučkog sloja na viši stupanj društvene lestvice. U Vojnovićevoj drami očitavaju se elementi ibzenovskog karaktera (oslikava se propadanje zatvorenog sveta). Likovi ne propadaju zbog načinjenog hibrisa ili motiva koje nasledna krivica donosi sa sobom, već zbog promene društvenih prilika i sistema vladavine.…

Poezija: Opsadnici

Destruktivne refleksije masakriraju ganglije tvog Grada, bez razloga. Hladnoća se uvlači u samu srž porte. Nad gradskim zidinama sprovedena je opsada. Zamišljaš kako horde nasilno bacaju tvoje telo sa najviše kule zamka. Takva misao prožima svačiji Grad, ponekad. Ali ti si odviše napet, odviše uplašen da bi uočio ordinarnost. Pridaješ previše značaja jer sumnjaš u racionalizaciju. Svestan si da ne želiš biti opsadnički rob, a još manje podanik njihovog delanja, jer iskonski osećaš impuls gradskog vitalizma. Pa ipak, sumnja poput talasa zapljuskuje sve ono dobro. Ali: zaboravljaš predistoriju sopstvenog Grada.…

Psihologija i filozofija: Antimetafizika zla

Postojanje zla u svetu, njegova srž i nastanak oduvek su okupirali ljudsku civilizaciju. Drevni prorok Zaratustra svoja je filozofska i religiozna uvrenja koncipirao kao čovekovu borbu između Istine i Laži, koja kroz kosmičke manifestacije predstavlja bit ljudskog postojanja. Smatra se da Zaratustrino učenje predstavlja temelj religoznog dualizma – konstantne borbe između Dobra i Zla. Prosvetiteljska filozofija pak ukazuje na to da je čovek u svojoj osnovi rođen kao dobar, te se postavlja se pitanje zbog čega zlo zapravo kruži Zemljom. Teorija evolucije (darvinizam), simplifikovano rečeno, zastupa ideju da je čovek…

Poezija: Involucija

Napredovali su u oblasti tehnologije. Izmislili su atomsko naoružanje. Ali još uvek nemaju lek za rak i HIV. Ratuju u nedogled zbog parčeta peska. A pesak curi niz šake i na kraju ne ostane ništa. Stvaraju nacije preko dečjih trupova. Dvadeset i prvi vek – involucija! Jedni u druge ubrizgavaju otrove. Prkose prirodi, iz obesti. Novac, novac, novac! Puščana zrna zveckaju u ritmu kovanica. Takav soj ne vidi da pripada istoj civilizaciji. Na kraju, drago mi je što sam od onih leptira. Od leptira koji žive samo jedan dan…  …

Film i književnost: „Krvavi presto“ i(li) „Magbet“

„Krvavi presto“ japanskog režisera, scenariste i producenta Akire Kurosave iz 1957. godine predstavlja mnogo više od obične ekranizacije Šekspirovog „Magbeta“. To je jedinstveno umetničko delo koje se umnogome oslanja na „Magbeta“, ali koje u suštini predstavlja svojevrsnu sintezu različitih kulturnih, estetičkih i istorijskih izvora, sa elementima samurajske priče i vesterna. Kurosava je kao vreme odigravanja radnje izabrao doba građanskog rata u srednjovekovnom Japanu, doba u kojem nije bilo centralne vlasti i u kojem su se suprostavljeni klanovi borili za prevlast. Glavni junak Vašizu pojavljuje se kao jedan od samurajskih komandanata…