Intervju: „Rok kamp za devojčice“ – manifestacija koja osnažuje buduće rokenrol muzičarke

Za devojčice važi stereotip da su nežne, a za rok da je poprilično grub i tvrd žanr. Kako izgleda kada se udruže devojčice i rok pokazuju iskustva prošlogodišnjih učesnica „Rok kampa za devojčice“, koji je održan na Avali. Iza ove manifestacije stoji nevladina Organizacija za promociju aktivizma (OPA) sa svojim projektom FEMIX, koji postoji već 8 godina i neguje žensko stvaralaštvo, na alternativnoj kulturnoj sceni uz akcenat na rodnu ravnopravnost. Kroz nekoliko pitanja i odgovora ćemo se upoznati sa ovom manifestacijom, njenim ciljevima i rezultatima.   Šta je Rok kamp…

Letnji mini-intervju sa Ivanom Glišićem: „Zašto ne volim promocije“

– Ivane, recite nam nešto više o vašim iskustvima sa književnim promocijama? – Ja sam, Zorane, imao samo četiri promocije…   – Krenimo, onda, sa prvom! – 1974. godine zavičajne pesme „Svadbarenje“. Opremio i ilustrovao Milić od Mačve, a recenzija Mike Antića. I doveo slikar Milić od Mačve Miku Antića, Vaska Popu i Zorana Radmilovića da kazuju o knjizi, u Klubu zavičajnih studenata Šapca… I, zamisli, otkažu promociju po direktivi Komiteta! Jer, svi smo mi bili takozvani Crni talas u umetnosti. Pa, smo otišli u Beograd i imali promociju kod…

Jedna moja impresija

Od svih oblika umetnosti, muzika budi najjače impresije. Njoj u tome nekad pomaže i tekst, na čiju se melodiku obraća mnogo pažnje. Međutim, kada je tekst pun simbolike i poetičnosti, melodija se nekako sama uklopi. Još jedna čar simboličnog teksta je ta što se može shvatiti intuitivno. Čovek se može naći u njemu neznajući tačan razlog. A ako se pritom shvati tekst u celini, sa svim simbolima koje sadrži, dobija se osećaj potpune ispunjenosti. Takav utisak ostavlja i pesma „Šal od svile“, grupe „Haustor“. Tekstopisac je Darko Rundek. Na prvi…

Intervju: Bend „Nula“ – „Sujeta na kulturnoj sceni Srbije jedna je od najpovršnijih.“

Bend “Nula” osnovan je 2013. godine. Žanr kojim se odlikuje nastaje u na temeljima sladž metala, no svaki član benda predano unosi deo sebe, te se na taj način formira autentični izraz i inovativni zvuk. Članovi benda su: Milan Vićić (gitara), Luka Piljak (bas gitara), Strahinja Knežević (gitara), Milan Sarić (bubnjevi) i Miloš Milošević (vokal). Momci okupljeni oko “Nule” svojom eksplozivnom energijom uspostavljaju interakciju sa publikom, a tekstovima univerzalnog tematsko-motivskog sklopa pružaju mogućnost da se i poštovaoci drugih muzičkih žanrova poistovete sa datim temama. Članovi benda (Strahinja Knežević, Miloš Milošević…

Stvaralaštvo Branimira Štulića (II)

Prvi deo teksta možete pročitati na sledećem linku: https://www.cupavakeleraba.com/2016/05/15/stvaralastvo-branimira-stulica/ . Džonijeve priče o ljubavi Pesme Branimira Štulića dočaravaju nam sliku slobodne ljubavi, žene koja je nestalna i neuhvatljiva, ali i ljubav koja je tu samo na tren. U pesmi „Duboko u tebi“ uočava se lik usamljene povučene devojke. Lirski subjekat je taj koji vidi njenu bol. U modernom senzibilitetu opisuje se njen unutarnji život, njeni nemiri i brige. „Duboko u tebi / strasti slamaju / i ono što je preostalo / i ono što ne postoji / čežnju za smrću / želju za opstankom / žudnju za slobodom.“ Slikajući…

Stvaralaštvo Branimira Štulića (I)

Branimir je u svojim pesmama često pevao o ideologiji, društvenom poretku, revoluciji zauzimajući kritički stav. Kritikovao je učmalost, dosadu, pomirenost i prihvatanje nametnutih pravila umesto borbe protiv njih: „Rekoh sebi / Moj Bože koliko demagogije sustavno / poređane u artiljerske salve / koliko pokradenih misli iza kojih ne stoji / ništ osim / mržnje / sujete / vlasti.“ „Kad fazani lete“ Pevao je i o revoluciji u pesmi „68“ opisujući propalu revoluciju, nekadašnji žar studentskog života, propalu želju da se nešto promeni. U liku srednjoškolskog profesora daje se slika nekadašnjeg…

Problem transrodnosti u pesmi „Moja si“ grupe Idoli (I)

Novo „talasanje” Iako to nije bilo najpresudnije po istoriju i razvoj rokenrola na jugoslovenskim prostorima, ne treba zaboraviti da se domaći muzička rok scena razvijala od ’60-ih nadalje u doba samoupravnog socijalizma. Uticaji zapadnjačke razvijene pop, pank i rok muzičke scene bili su široko rasprostranjeni zahvaljujući radijskim i televizijskim programima, pa su od strane nastajuće buntovne rok generacije preuzimani i rekontekstualizovani prema „domaćim” društvenim i kulturnim prilikama i potrebama, poprimajući lokalne odlike. Izvođači popularne muzike nisu bili previše sputani cenzurom, niti primorani da svojim stvaranjem slede državne političko-ideološke matrice (što…