Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Hamlet je među nama

Administrator

Tragično srećan momak živi u ovom gradu, gradu mračnih ulica, gradu popločanom smrskanim kostima izgubljenih iluzija…   Sećam se budućeg danskog kraljevića iz vremena njegovog boravka u gradu svetlosti…   Umetnik, sa duhom bez dostojnog protivnika, stvara svoje okruženje: ljudi su ljudi, kuće samo gomila betona i cigala, sve je kako treba da bude…   Košava napravi haos i lom: ljudi postadoše kuće, kuće mravi, čisti stvorovi, najviše prljavi…   Vizionar budućnosti, gledam iz prikrajka, sprema se da remek-delo stvori, samo za još malo snage, samo za još malo volje,…

Poezija: Papuče za kraj sveta; Ima li tome kraja; Do kraja sveta

Administrator

PAPUČE ZA KRAJ SVETA Jovici Aćinu trebao bih kupiti nove papuče za kraj Sveta koji sam krenuo u snu da popisujem on se nalazi tu tri bloka dalje negde na kraju ulice Dragoljuba Milinčića ili Borivoja Milića nisam baš siguran ali znam da se upravo tu iza tih sasvim običnih imena krije kraj sveta u koji sam zalutao IMA LI TOME KRAJA Neka Sunce priđe bliže. Neka i sam taj čovek priđe bliže. Šta bi, dođavola, mogao da čita taj čovek? Rejmond Karver uvek ili gotovo uvek kada mi je…

Proza: Evropa ili Europa?

Administrator

Sve to liči na brak! Uzeli su se iz ljubavi, posle nekog vremena ostali su zajedno na silu – zbog dece, počinju optužbe, sledi razvod i često ostane – mržnja! Većina prijatelja me pitala šta mi to treba. Put u Hrvatsku, bez preke potrebe, na dva dana… Ako ne idete kolima – komplikovano. Autobus saobraća jednom nedeljno; mini-bus za Zagreb po ceni pune karte može da me ostavi na pola puta, na magistrali – gde se odvaja put za Slavonski Brod; ili voz koji ide za Cirih. Onda voz! Stari…

Poezija: Suša

Administrator

Iskusiti zeđ na mestu presušelog okeana, Zaribati veš na kamenu vrelom od sunca Nasipati pesak u kanti zapeklog maltera Graditi ruševinu na ostacima njene sestre Pucati nepodmazanom cevlju u brata Naoštriti nož i seći meso životinja Čistiti zube od ostataka nekadašnjeg života Sklanjati se od svetlosti koja peče oči Pokriti glavu vrelom tkaninom sintetike Prikrivati mesta ispucale kože Gledati ožiljke kako se presijavaju Naliti se izvetrelim pivom pogleda mutnog Smejati se površnosti razuma Osetiti vrelinu asfalta nakon kiše Udisati miris mokre betonske prašine Zaviti cigaru i opeći prste šibicom Sedeti na…

Nedovršena pripovetka Laze K. Lazarevića

Administrator

SEKCIJA I   Usednem na konja i dođem u sresku kancelariju. Zastanem pisara Iliju, s dva-tri seljaka. On nešto pisaše. Seljaci sedeše na dugoj klupi kraj zida. To je bio najinteligentniji srpski činovnik koga sam ikad video, pa ipak, pored četvoro dece i trideset i pet godina, beše on samo sreski pi-sar. Njegovu pamet poštovao je i cenio svaki starešina; štaviše, svaki je i javno i tajno za njega dobru govorio, jer Ilija beše čovek koji nigda nije na paradu izvodio svoju pamet, te, dakle, za njegovu okolinu ne beše…

Putopis: Izgubljene u Beču

Administrator

*Tekst je originalno objavljen na portalu „Ziher.hr“: http://www.ziher.hr/putopis-izgubljene-u-becu/ . Što je s tih pet sati ujutro, pa majku mu, zar ne može šest ili sedam? Kako da uživaš u ičemu kad ti svaka crkva koju ideš pogledati služi kao mjesto gdje ćeš sjesti i dremnuti? Evo nas na autobusnom kolodvoru i opet ista priča. Svi čavrljaju, smiju se, dovikuju. Protuprirodno je ustajati u četiri i još biti veseo. Dovučemo se do autobusa, s prikladnim izrazom lica, popularno zvanim ODBIJ. Kaže, jutarnji tip. Pa’ko je normalan jutarnji tip? Krvi bi mu se napila…

Poezija: Crna mandarina, Novi dan i Đavolja jaja

Administrator

CRNA MANDARINA Usta su ti puna komadićima mandarine pljuckaš njene semenke po hladnom betonu gde su stala tvoja pomalo žabja stopala taj beton je tvoja otadžbina kao i taj balkon taj trenutak za njih si spremna da rađaš i braniš svako seme je gorko kada se zagrize zato što dolazi iz lepljive zemlje beli se kao kost od koje nastaje prah možda je zato i lakše da se ispljune izdrka i pusti da padne na plodno tle NOVI DAN Šah ti je ispod kreveta pištolj i nož u ormanu (samo…

Proza: Haos

Administrator

Haos u nama širiće se dok ne postane haos našeg sveta. Sekunde se pretvaraju u minute a dan stavlja masku na svoje lice koje polako prima ružičaste tonove. Vetar tužno raznosi lišće, njihov valcer je prekinut. Na peronu sedam nema nikog osim nje, a ni ona sama nije bila svesna svog postojanja. Zamišljeno gleda u uginuće dana. Nije čula voz koji se polako približavao. Kada je stao na njen peron uputila se ka njemu. Svaki korak joj je sve teži, razmišlja da li treba da ode. Nesto je vuče nazad,…

Poezija: ***

Administrator

Ludo je sanjati Ispod deset slojeva utabane zemlje. Iznad se njišu krovovi I prozori prefarbanih kuća. Iznad se dižu oblaci I rađaju nova svanuća. Iznad se dižu zidovi Između duša i duša. Ludo je sanjati ovde gde život baca sanjare. Vrtlozi buncanja srca šire se ispod kože, I Bože, vičem: – Bože! Hladne su ove jave za nežne snove što nežno dave. Diše se ispod deset slojeva Izljubljene zemlje. Izgubljene reči vuku svoje smrti, U daleke krajeve očiju. Autor: Ivana Pantelić

Poezija: Izbor, Buđenje i Nož u ruci

Administrator

IZBOR Kao komadine mesa Obešene o tavansku kuku Sušimo svoja pluća Dimimo naša srca Nema te u ogledalima Još cmizdre hodnici zgrade Još staje lift na nepostojećem spratu U glasačku kutiju ubaciću mrak Za mene više nema izbora Sastavljam krajeve sa krajem Kao loš zakon u Skupštinskoj proceduri Na koji moja savest Stavlja primedbu Hodamo Odavno hodamo Po oštrici nametnutog zla BUĐENJE Izgleda zaspah baš kad opšte buđenje poče Ko zna šta mi je s neba upalo u čašu Spravljam tinkture Povijam meleme Iščašeni zglob popravljam Teško je naći pravo…

Proza: Pita od svačega

Administrator

Dimitrije beše neugledan momčić koji je tek nedavno navršio devetnaest, student književnosti i veliki zaljubljenik pisane reči. Pisao on pričice, eseje, i to bogami, još od osnovne škole. Slao je radove na književne konkurse, ali, nagrada nekako uvek izostane. „Veoma lepo pišete, imate jako dobar autentičan izraz, šteta bi bilo da to ne iskoristite… Treba samo malo da produbite radnju, proširite dijalog…“, stizali su komentari. Produbljivao on radnju, proširivao dijalog, pisao i pisao, pa opet ništa. Jednog toplog novembarskog dana, stajao je pred vratima kabineta svog profesora istorije opšte književnosti.…