Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Promena ravnoteže; Loše namere; Brada

Administrator

PROMENA RAVNOTEŽE za D.M.T. Drvena stolica se lomi upravo dok se ljuljaš na njoj poput debelog i čupavog uškopljenog mačora kome si odsekao brk naslon puca upravo tamo gde su ti leđa pad je uvek neočekivan beskonačno brz LOŠE NAMERE Osećaš po mirisu svoje kože neki požar će uskoro doći buknuće u kukuruzu ili žitu spaliće šumu ili letinu ispucali sitni ostaci nalik na tvoje prozirne šake bedne žetve lelujaju u žegi uzdišu iscrpljena stabla koja su osakatila ludilo ili pohlepa neki požar će uskoro doći svejedeno loš buknuće pred…

Putopis: Toscana je tu, odmah iza zavoja

Administrator

Što sam starija, imam više fobija. Sve su one manje-više pod kontrolom, ali… Idemo u Toscanu, jeee, napokon! Stiže mail dva dana prije puta. Sjedalo 43-44, gornji kat. GORNJI KAT!!! Telefon u ruku. -Halo, nisam znala da idemo double-deckerom, imate li možda još dva slobodna mjesta dolje? – Na žalost, već sam svima poslao obavijest, možda da se zamijenite na licu mjesta? To mi stvarno nije palo na pamet… Da pojasnim, malo mi je mukica kad se vozim gore, a što dalje putujem, sve je gore. Rana zora, autobusni kolodvor,…

Drama: Ko se poslednji smeje

Administrator

Lica: NARATOR LEPI MIĆKO, pravo ime Milojko (47), klasični zloća ROKI (40) Mićkov pomoćnik VETAR VLADA (15), MIKICA (14), ĐOLE (14), SIMA (14), DULE (14), SALE (13), BOKI (13), LANA (13) DUŠICA, Duletova sestra (12), RADOJICA (12) BAKA KAĆA (76) (Radojicina baka, pojavljuje se u snu) SOVA STEVA  (dirigent i horovođa sova u šumi, Tinturintuov prijatelj) GAVRAN ĆOSA HOR SOVA (čini ga šest mladih sova iz šume) TINTURINTU (89) mudrac iz šume BALBITRU, duh dečije radosti MIĆKOVA MAJKA (67) Pominju se još i: MALI MITAR (11) i DABAR DABA (vlasnik…

Poezija: Ćutanje

Administrator

Ćutao sam jer nisam mogao da kažem istinu jer sam osećao prezir prema rečima i video radost u tišini udaljavao sam se od prigušenog zvuka laži na meni je bilo da odlučim hoću li pustiti da sve ide svojim tokom ili ću još malo ćutati sve je trebalo da bude odigrano kako treba – k’o po špagi kako bi se reklo ali ništa od toga ni od jednog poteza nema vajde geniji uvek su voleli da igraju prljavo – ali opet da zbore istinu ili prosto nekada da ćute jer…

Poezija: Svici ljubavi

Administrator

Otvorio sam širom prozore moje duše, Sve puteve koji vode ka mom srcu. Pustio sam povetarac da me omađija Raskošnim mirisima rascvetalog cveća. Jutro je utkalo zlatne niti U moju kosu boje meda. Pustio sam da svici ljubavi ponove svoj poj Uz cvrkut razigranih ptica na grani I podsete me da postojiš, da si tu kraj mene. Ti si moja istina koju sam kao glinu Oblikovao svojim rukama, Onako kako to meni odgovara. S tobom sam naučio da dišem, Da odbacim crne misli što dalje od sebe I da srce…

Poezija: Umesto poklona za tvoj rođendan

Administrator

Zaključaš li vrata, Baciću se kroz prozor. Zatvoriš li prozore, Kroz ključaonicu će se provući moja malena duša. Zapušiš li ključaonicu, Bežaću kroz rupice sa tuša, Kroz rupicu za miša, Kroz rupice od snova Što oteo ih zaborav. Bežaću gde god! Gde god! Zapušiš li ključaonicu! Probala bih i kroz dimnjak, Ali on je preširok Za moju malenu dušu. Kad dođe Deda Mraz Setio bi se mene. Nikad se više ne bi radovao darovima. Iz svakog bi kričala moja malena duša. Rovila bi svom silom kroz stablo jelke, Rušila i…

Poezija: Odbijam da se setim priče; Nesreća do kraja; Vratila sam vreme

Administrator

*** Odbijam da se setim priče prevedene na tuđe jezike slikovito živim govorim znacima ispruženim rukama provučenim kroz mreže gledam lica gledam oči časovi prolaze imena nestaju sve zadaje bol ništa ne ostavlja trag a rekli su slomićeš se kao svi drugi što su Savijam se ostavljaju mi dan i noć i ćutanje I kosu između prstiju nadaleko šapućem o strahu suprotstavljam volju zaključanom jeziku bez prilike da ikom pomognem zaboravljam sve sto želim Mnogi ništa ne zaboravljaju sem ruku na tuđim ramenima nadžive svoju senku jer postoji hiljadu načina…

Proza: Takva budala i dobričina

Administrator

„Dobri moj Bernardi, ne mare oni za vrednosti, moralna načela i noći u kojima ima savest ne bi dala mira. Oni su ti tupavi, moj Bernarde, prijatelju moj! Otupeli, mrtvi, žigosani kao životinje, tako da uvek lako možeš da ih prepoznaš. Oni se još time i ponose a svoju su savest pojeli. Alavi su, Bernarde i bezudšni. A moj Bernarde, malo je ostalo žeravica, sa malo očiju se vidi, oni to da znaju, oči bi iskopali onima koji vide, da i oni progledaju! A to, Bernarde, ne ide tako. A…

Poezija: Dobrovoljni davalac spretnih okolnosti

Administrator

(Traži se!) Ničem na stepenicama, ulicama, raskrsnicama, pored prozora, iza odškrinutih vrata, u ljetnim mjesecima sa sušom u očima, uprtim ka nebesima, u bespućima, neizgovorenim pitanjima, suvišnim izgovorima, u pukotinama zidova, utočištu staklenih klikera, na napuštenim dječijim igralištima, u djetelinama koje još vjeruju bajci o srećnim listovima, u šumskim potocima, tajnom pojilištu čarobih štapova. Ničem u onoj kolibi u kojoj su se ohladile obje večere spremljene za tebe i tebe zakašnjelog zbog bogate ponude životnih sniženja i rasprodaje bliskosti na pladnju varljive mudrosti. Ničem u pjesmama o nama, rumenilu pupoljaka,…

Poezija: Brojim

Administrator

(Unazad/unapred) brojim naše susrete i zagrljaje, naša srkanja i zalogaje, brojim naše sedanje i ustajanje, naše čekanje i stajanje, naše prekide i trajanje, naše nepromišljenosti i kajanje. Naša uspavljivanja i buđenja, naše svađe i međusobna suđenja. Naša čišćenja i prljanja, naša proračunavanja i srljanja. Treptaje i ćutanja, beskonačna lutanja, i celih rečenica gutanja. Našu sitninu nakon kupovanja, Ispijen alkohol i noćna ludovanja. Sva iznenađenja i divljenja, sve ravni naše i iskrivljenja, merim jačinu sile gravitacije i trenja. Naše male predaje, pa ko kome više daje! Sve sakrivene sablasti i aždaje.…

Poezija: Tišine sumraka

Administrator

Ćute tišine koje su rekle sve što se moglo reći između odbleska i svetiljke tinja jedan korak nedostajanja u koji su utonule ruke zavučene u širine kaputa. Namignem mesecu sa oba oka zažmurim zamislim da plešemo po aveniji klavirskih dirki sjaje se kapi kiše iz kojih sanjaju dve-tri pesme o svom svitanju kada padne mrak isključe se sva svetla iza očiju otplešu još dve note od svetiljke do klupe utišaju se i odu na spavanje.   Autor: Ivana Pantelić