Ludo je sanjati Ispod deset slojeva utabane zemlje. Iznad se njišu krovovi I prozori prefarbanih kuća. Iznad se dižu oblaci I rađaju nova svanuća. Iznad se dižu zidovi Između duša i duša. Ludo je sanjati ovde gde život baca sanjare. Vrtlozi buncanja srca šire se ispod kože, I Bože, vičem: – Bože! Hladne su ove jave za nežne snove što nežno dave. Diše se ispod deset slojeva Izljubljene zemlje. Izgubljene reči vuku svoje smrti, U daleke krajeve očiju. Autor: Ivana Pantelić
Poezija: ***
