Haos u nama širiće se dok ne postane haos našeg sveta. Sekunde se pretvaraju u minute a dan stavlja masku na svoje lice koje polako prima ružičaste tonove. Vetar tužno raznosi lišće, njihov valcer je prekinut. Na peronu sedam nema nikog osim nje, a ni ona sama nije bila svesna svog postojanja. Zamišljeno gleda u uginuće dana. Nije čula voz koji se polako približavao. Kada je stao na njen peron uputila se ka njemu. Svaki korak joj je sve teži, razmišlja da li treba da ode. Nesto je vuče nazad,…
Proza: Haos
