Poezija: Izbor, Buđenje i Nož u ruci

IZBOR

Kao komadine mesa
Obešene o tavansku kuku
Sušimo svoja pluća
Dimimo naša srca
Nema te u ogledalima
Još cmizdre hodnici zgrade
Još staje lift na nepostojećem spratu
U glasačku kutiju ubaciću mrak
Za mene više nema
izbora
Sastavljam krajeve sa krajem
Kao loš zakon u
Skupštinskoj proceduri
Na koji moja savest
Stavlja primedbu
Hodamo
Odavno hodamo
Po oštrici nametnutog zla

BUĐENJE

Izgleda zaspah
baš kad opšte buđenje poče
Ko zna šta mi je s neba upalo u čašu
Spravljam tinkture
Povijam meleme
Iščašeni zglob
popravljam
Teško je naći pravo vreme
Teško je naći bilo kakvo vreme
Nekadašnji doživljaji
oživljavaju
Zvezda repatica
razbila mi čašu
Ah, dopola punu

NOŽ U RUCI

Nije ti ovo san
da se probudiš nabrekla, zadovoljna, sita.
Nije ti ovo domovina
iz koje odlaziš na odmore
i vraćaš se preplanula s narandžom u ustima.
Nije ti ovo muškarac
kom ćeš s poverenjem
okrenuti leđa, spustiti nož u ruku.
Nije ti ovo lice
umiveno, šareno, lepo uokvireno.
Nije ti ovo telo
o koje se slikari otimaju
(možda samo oni apstraktni).
Nije ti ovo osmeh
kog se vuk ne bi uplašio
da se nešto sami u šumi sretnete.
Nisi ni ti žena
kojoj možeš pružiti dlan
da nešto iz njega pročita,
a da odmah potom
i sama štošta ne dopiše.

Autor: Radojka Doka Plavšić

Related posts

Leave a Comment