U najnovijem intervjuu za naš portal, razgovaramo sa Danijelom Jovanovićem, aktuelnim, ali i veoma kvalitetnim piscem za decu i mlade. Njegov poslednji objavljeni roman Zaire bio je veliki hit prošlogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu. Ovo delo otvara mnoge teme koje su za neke veoma senzitivne, ali itekako značajne. Tako nailazimo na pitanja rodnih uloga, nasilja i tolerancije koja su obmotana svetom fantastike i na taj način maestralno približena deci.
„Zaire“ će lako osvojiti srca svakog čitaoca koji zaviri među ove strane, a nema sumnje da će glavna junakinja ostaviti traga u novijoj svetskoj književnosti, budući da predstavlja pravu književnu junakinju našeg doba.
Prošlo je četiri godine od našeg prethodnog intervjua. Kako književna scena izgleda danas i postoje li određene promene na njoj?
Vreme jako brzo prolazi, sa ove tačke gledišta mi je neverovatno da sam pre romana Zaire napravio tri godine izdavačke pauze. Ne znam ni sam šta se sve promenilo jer su promene konstantne i na svim nivoima. Ima više izdavača, više novih autora i ljudi sada češće rizikuju kada su teme kojima se bave u pitanja, ali je isto tako globalna kriza sve veća, industrija papira je pogođena i za sve je potrebno mnogo više novca. Kao generacije koje žive i rade u ovom vremenu moramo da učimo da plivamo u svakodnevnim promenama najbolje što možemo.
Kako ocenjuješ kulturu čitanja u našoj zemlji?
Ne znam da li imam jasan odgovor na ovo pitanje. Ponekad mi se učini da ljudi ne čitaju ništa, a onda se desi Sajam knjiga gde se obore rekordi posećenosti. Mislim da je procenat ljudi koji redovno čita u našoj zemlji jako mali, ali da ti ljudi mnogo čitaju i kupuju knjige. Dokaz za to su nam društvene mreže – knjiške grupe na Fejsu i bukstagram profili na Instagramu. Neki od njih imaju zaista veliki broj pratilaca, a to valjda pokazuje da postoji određen broj ljudi koji se interesuju za novosti o knjigama. A o temama koje privlače najviše pažnje ne bih posebno komentarisao. Svako ima pravo da odabere ono što mu najviše prija.
Književna kritika je tvoje stvaralaštvo uvrstila u fantastiku. Šta je to što tvoju kreativnost i inspiraciju vuče baš prema ovom žanru?
Fantastika je moja velika ljubav od malena i jednostavno me novi, nepoznati svetovi uvek inspirišu. Moje knjige pripadaju fantastici (i uglavnom se služe demonologijama iz različitih mitologija što im daje neku dozu horor atmosfere), ali se temelje na društvenim temama poput vršnjačkog nasilja, porodičnih odnosa, razlika u društvenim slojevima ili sistema školstva. Upravo to je ona nit koja pronalazi put ka mnogim srcima kada je publika u pitanju. Fantastični elementi daju dodatan šmek i iščekivanje.
Koji su to književni uzori koji su inspirisali tvoje stvaralaštvo?
Postoje autori koje zaista volim, a još je više onih koje poštujem, ali nemam direktne uzore kada je samo pisanje u pitanju. Serijal Severna kapija su najčešće, potpuno očekivano, poredili sa serijalom Hari Poter, a onda i sa Letopisima Narnije, španskom serijom Internat i serijom Čari. Dok su Gospodinovu kuću, opet očekivano, poredili sa Alisom u Zemlji Čuda i Malim Princom. Zaire za sada nije imala neka veća poređenja.
S obzirom na to da si i pisac za decu, na koji način je najbolje zainteresovati mlade da zavole književnost?
Mislim da mi, kao spoljašni faktori, najmanje možemo tome da doprinesemo. Za početnu ljubav prema knjigama zaduženi su prosvetni radnici, bibliotekari i roditelji. Knjigu treba predstaviti na nenapadan, kreativan način i kroz igru. Nije tajna da deca danas sve manje čitaju i žao mi je što moram da kažem da nisam previše pozitivan kada razmišljam o budućnosti u tom smislu.
66. Međunarodni beogradski sajam knjiga obeležio je i tvoj šesti roman Zaire koji je objavila izdavačka kuća Otvorena knjiga. Reci nam nešto više o samoj radnji dela.
Tako je, moj novi roman Zaire doživeo je veliki uspeh na Sajmu knjiga, a reakcije nakon Sajma bile su još brojnije i još snažnije. Istoimena herojina ovog romana pobrala je mnoge simpatije i čitalačka publika je u njoj pronašla motiv da ne odustaje od svojih ciljeva i da teži ka boljem sutra jer je upravo to ono čemu nas Zaire uči. Ispostavilo se da je velika inspiracija i da je zauzela posebno mesto u srcu gotovo svake osobe koja je imala priliku da je upozna. Što se same radnje tiče, ona je smeštena u jedan nepoznat svet, podeljen geografskim celinama kroz koje junakinja prolazi, prožet elementima afričke mitologije koja daje određeni unikatni pečat ovog priči. Govori se o ugnjetavanog mladoj osobi, rođenoj u pogrešno vreme, unutar strogog ruralnog sveta, koja vođena željom za promenom čini gotovo nezamislivo. Radi se i o jednoj nesvakidašnjoj lisici.
Možemo li se nadati da će roman Zaire dobiti svoj nastavak ili možda biti pretočen u seriju ili film?
Zaire nije pisana sa idejom o nastavcima i za sada ih neće biti. Ukoliko razradim dovoljno efektnu priču, mogu se vratiti njenom svetu i predstaviti ga kroz oči nekog drugog lika i iz različite vremenske distance. Nastaviti priču ovde dokle nas je sama Zaire dovela, u ovom trenutku nije opcija.
Ukoliko još uvek niste naručili vaš primerak romana Zaire, to možete učiniti putem sajta izdavačke kuće Otvorena knjiga i na taj način obradovati vas ili vama drage ljude. 🙂
Autorka: Milica Milošević
