Intervju: Klub „SKAZ“ – „Želimo da snažno utičemo na našu umetničku scenu“

Kultura je u Srbiji je na dobrom putu. O tome najblistavije svedoče klubovi koji svoj rad usmeravaju ka promociji književnosti i umetnosti. Jedan od njih je upravo „Klub za kulturu i umetnost – SKAZ“, koji je osnovan u januaru 2016. godine. „SKAZ“ je za nešto manje od dve godine uspeo da aktivno učestvuje u krugu proučavalaca fantastike i na taj način još više probudi interesovanje za ovaj žanr.

Predsednica i osnivačica Kluba „SKAZ“, Marija Stanojević za naš sajt, između ostalog, otkriva koja se to simbolika krije u samom imenu kluba, kao i kakvo je generalno stanje na našoj kulturnoj sceni.

 

Koje su ideje i motivi bili presudni u osnivanju Kluba „SKAZ“?

 

Najpre smo počeli da delamo pod okriljem „Kluba studenata opšte književnosti i teorije književnosti – Kluba 128“, ali vremenom se izdvojila grupa istomišljenika i osnovala „Klub za kulturu i umetnost – SKAZ“ čiji je cilj da uključi ne samo kolege i ostale studente, već i mnoštvo saradnika iz različitih oblasti. Pored književnosti usresređeni smo i na fantastiku u načelu, ali želimo da se usmerimo i na druge sfere umetnosti, kao što su, recimo, muzika i film.

Klubu „SKAZ“ može da se priključi ko želi. Sarađivali smo sa programerima, grafičkim dizajnerima, novinarima, onima koji možda na prvi pogled nemaju uskostručne veze sa umetnošću, ali žele da se priključe. Pored toga, ne uslovljavamo ni članarinama, tako da je sve na dobrovoljnoj bazi.

 

Zbog čega vaš klub nosi baš ovakvo ime, ima li određene simbolike u tome?

 

Skaz je pripovedna stilizacija u ruskoj prozi, naročito kod Gogolja, dok je kod nas zastupljena u delima Janka Veselinovića i Milovana Glišića. Reč je o pripovedaču koji prilagođava pričanje tako da se stekne utisak o njegovom neposrednom učešću u događaju, iako je samo posrednik između likova i slušalaca. Takvo delo obiluje dijalektizmima koji ukazuju na pripadništvo određenoj društvenoj grupi. Tako se u umetničku prozu unosi duh živog usmenog kazivanja. Na sličan način smo i mi želeli da budemo posrednici između umetnosti i umetnika s jedne i publike s druge strane i da pričom utičemo na razvoj kulture.

Tražili smo zvučno ime koje bi upućivalo na ključne ideje kluba. Želeli smo da bude kao „OPOJAZ“, grupa lingvista i kritičara iz Petrograda, koja je nastala 1916, a ugašena je 1930. godine. Zajedno sa Moskovskim lingvističkim kružokom snažno je uticala na rusku umetničku scenu, što je jedna od namera našeg kluba – i mi želimo da utičemo na našu. Osnovani smo posle tačno sto godina, pa je i naziv našeg kluba registrovan velikim slovima da liči na skraćenicu. Time smo dobili i simbolično i zvučno ime koje se pamti.

 

Sa kime je sve Klub „SKAZ“ imao prilike da sarađuje?

 

Početkom ove godine realizovali smo ciklus tribina „Seminar o fantastici: Fantastika u fokusu“ u saradnji sa Domom kulture „Studentski grad“. Prva je bila posvećena Kafki, druga Murakamiju, a treća je tematizovala „strašno žensko“ u hororu. Potom smo u junu bili u organizaciji IV Festivala fantastične književnosti gde smo, zajedno sa ljudima sa sajta „Art-Anima“, koji promovišu fantastičnu književnost i unapređenje stvaralaštva, i časopisom za film i pozorište studenata dramaturgije „Armaturgija“, držali tribine o Tolkinu, Džordžu Martinu i razgovor sa piscem Zoranom Stanojevićem. Utisci sa festivala su veoma pozitivni, odziv publike je bio veliki, te u planu imamo da sledeće godine održimo V Festival fantastične književnosti.

 

Kako vidiš trenutno stanje na srpskoj kulturnoj sceni i kakvo „SKAZ“ zauzima mesto u njoj?

 

S obzirom na to da smo još mlad klub, jer smo nastali u januaru 2016. godine, imali smo znatan uspeh u krugu udruženja koja se bave proučavanjem fantastike, s kojima smo sarađivali i pre osnivanja. Trenutno je ideja da proširimo delatnost ka drugim ograncima kulture. Nemamo veliki uticaj, ali imamo u planu umrežavanje sa drugim klubovima i kulturnim krugovima.

Kultura u Srbiji i te kako postoji. Najveći uticaj trenutno ima NVO sektor, koji nije u striktnoj vezi sa institucijama koje, nažalost, vremenom počinju da se gase. Trenutno sve opstaje na dobrovoljnom radu i ljubavi. To je sjajno, ali ne bi trebalo da ostane samo na tome. Ono što je potrebno kulturi u Srbiji je stvaranje jedinstvene scene na kojoj bi svaki rad bio i materijalno vrednovan, zato što ljudi polako gube entuzijazam. Publika i umetnici zavise jedni od drugih, a „SKAZ“ upravo pokušava da posreduje između njih.

Nikome ne treba nametati kulturu na silu. Naš klub je počeo sa jednim vidom alternativne edukacije da bi ljudi sami izabrali ono što se poklapa sa njihovim načelima i sklonostima.

 

Šta za Klub „SKAZ“ predstavlja pojam kulturne dekontaminacije, postoje li indikacije ka povezivanju sa kulturnom scenom u regionu?

 

Svakako. Jedna od ideja jeste da se, makar na planu fantastike, međusobno povežemo i napravimo regionalni festival. No, da bi se to realizovalo neophodno je prvo da srpska scena bude jaka, da bismo mogli da proširujemo ideje.

Što se tiče samog termina „dekontaminacija“ – lično, smeta mi što je neko skovao taj termin želeći da to bude moderno i prijemčivo masama. Čini se kao da se taj termin ni najmanje ne tiče umetnosti, jer dolazi iz sasvim druge discipline. Mogla je da bude odabrana i deratizacija. S druge strane, izgleda previše pretenciozno. Mi se borimo za kulturu i umetnost, ne protiv onog što mi smatramo kičem – ako obrazuješ ljude, sami će znati i umeti da procene šta je dobro. Možda bi bilo najbolje da mi u regionu smislimo neki zajednički termin koji bi preneo takvu poruku. Na primer, mnogo lepše zvuči „produhovljenje“.

 

Kakvi su planovi za vaše buduće delovanje?

 

Jedna od ideja kluba „SKAZ“ je da pružimo besplatni vid obrazovanja svakome ko je zainteresovan za različite kulturne delatnosti. U skladu sa tim povezali smo se sa grupom „Zetetika“ koju čine starije kolege sa Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti, kao i ljudi iz različitih društvenih i kulturnih sfera. „Zetetika“ predstavlja alternativnu školu u kojoj bi studenti imali prostor da obrazuju kurseve i predaju određeno gradivo svim zainteresovanim srednjoškolcima. Sam termin „zetetika“ označava veštinu kritičkog postavljanja pitanja u cilju dolaska do istine, što je i jedna od misija ove škole. Time bi studenti dobili iskustvo, a srednjoškolci zanimljivo neformalno obrazovanje. U okviru tog koncepta „Zetetika“ je planirala da održi kurseve Kritičko mišljenje, Teorija igre, te Kurs pisanja projekata, ali ono što zanima „SKAZ“ je Fantastika u književnosti i na filmu.

Naš fokus je trenutno na fantastici, ali želimo da naše buduća stremljenja budu usmerena i na druge sfere kulture i umetnosti. Takođe, jedan od planova je i pokretanje zvaničnog sajta za koji bi mogli da pišu različiti umetnici i autori. Ne želimo da pričamo kako je u našoj kulturi sve isprazno i besmisleno, već želimo da aktivno učestvujemo u stvaranju.

 

Aktivacija i rad na polju kulture sa sobom nose veliku dozu odgovornosti i spremnosti. Entuzijazam često nije dovoljan da bi se u ovoj sferi sasvim istrajalo. Pre svega, potrebno je strpljenje, jer proces afirmacije može trajati veoma dugo.

Uprkos svemu tome, Klub „SKAZ“ spremno i odlučno dela ka svome cilju. Rad ovih mladih entuzijasta možete pratiti putem njihove Facebook stranice.

 

Autor: Milica Milošević

Related posts

Leave a Comment