Aktuelni konkursi „Autostoperskog vodiča kroz fantastiku“

Udruženje „Autostoperski vodič kroz fantastiku“ raspisuje stalni konkurs za rukopise romana i zbirki priča. Kao što do sada sigurno znate AVKF izdavaštvo je nezavisno i neprofitno; sva zarada ostvarena od prodaje naših knjiga upotrebljava se za pripremu novih izdanja. Ovaj princip rada znači da će objavljivanje Vašeg dela biti potpomognuto prodajom prethodno objavljenih, a Vaše delo će zauzvrat omogućiti produžetak ove plemenite misije. Dakle, malo veća kolegijalnost i trud oko promocije, kako svojeg dela tako i dela kolega, su neophodni.

Usled teške situacije sa papirom zbog geopolitičkih promena širom planete štampana izdanja su stopirana, jer je fluktuacija cena svakodnevna. Ali, nudimo prava elektronska izdanja u epub formatu kakva retko ko nudi kod nas i koja nimalo ne zaostaju za fizičkim primercima, čak su u mnogočemu više u duhu vremena i fantastike. No pošto znamo da se često i dalje ne broji ako knjiga nije ‘na papiru’, uredništvo zadržava pravo da se opredeli i za štampanu verziju ponajboljih autora.

KAKO DA PRIJAVIM SVOJ RUKOPIS?

Da biste se prijavili na naš konkurs, potrebno je da na mejl adresu: prijemrukopisa@fantasticnivodic.com pošaljete uz celi rukopis i izabrane delove teksta Vašeg dela i biografiju sa kontakt podacima i fotografijom dužine do dvesta reči.

• U slučaju da je delo roman, treba poslati najmanje jedan, a najviše tri odlomka dužine do 15000 slovnih mesta sa belinama;

• ako je u pitanju zbirka priča, do tri priče te dužine (s tim da ćemo prihvatiti i nešto duže priče ako onih koje se uklapaju u ograničenje nema).

Odlomke/priče treba izabrati tako da su reprezentativni za celinu i da dobro predstavljaju Vaše pisanje.

Poželjno je da pošaljete i sinopsis Vašeg dela. Pri pisanju sinopsisa, potrebno je da se pridržavate nekoliko smernica:

• jednostavno prepričavanje koje izlaže srž radnje

• izbegavanje nepotrebnih pojedinosti

• izbegavanje autorovih sudova o delu, namera i ciljeva

Sinopsis mora biti objektivan, koncizan i lišen svega što ne predstavlja prikaz fabule dela.

Napomena: Primaju se isključivo rukopisi napisani na srpskom ili jezicima sa kojih nije potreban prevod na srpski, u .doc ili .docx datoteci, formatirani na sledeći način: font Times New Roman, veličina fonta 12 pt, prored 1 pt, Justify poravnanje, uvučeni pasusi i srpski navodnici uz obavezno korišćenje slova đšćčž.

ŽANROVI SPEKULATIVNE FIKCIJE KOJE UZIMAMO U RAZMATRANJE

Naučna fantastika: biopank, klokpank atompank, stilpank, solarpank, nanopank, dizelpank, dekopank, stimpank, sajberpank, postsajberpank, apokalipsa, isekai, svemirska opera, teč noar, urbana fantastika, savremena fantastika, naučna fantazija, mitpank, manirpank, edisonada, detektivski i noar, feministička fantastika, roboti i veštačka inteligencija, libertarijanska fantastika, eskapizam, klimatska fikcija, prvi kontakt, putovanje kroz vreme, paralelni univerzumi, feudalizam, transrealizam, evolucija, filozofska NF, postmoderna, cinična NF, hipotetička tehnologija, svetovna NF, antropološka fantastika, romansa NF, matematička NF, međuzvezdani rat, teška fantazija, socijalna NF, umiruća planeta, virtuelna stvarnost, eksploatacija, rekurzivna NF, vanzemaljski život, sajbernoar, iracionalna fantastika, megalomanski barok, futurizam, slipstrim, nova iracionalnost, hrišćanska NF.

Epska fantastika: grimdark, mračna fantastika, stimpank, portal fantastika, manirska fantastika, magijski realizam, visoka fantastika, urbana fantastika, savremena fantastika, srednjovekovna fantastika, vusja, feudalizam, mač i magija, erotika.

Horor: proganjački, okultni, nadnaravni i paranormalni horor, avangardni, naučnofantastični horor, duhovi i demoni, savremeni horor, urbani horor, slešer, telesni horor, tortura, makabre, posednutost, magijski realizam, snovi i snoviđenja, postapokalipsa, komični horor, religijski horor, eksperiment, pronađeni snimak, analogni, mamblkor, đalo, iracionalni horor, romantizam i gotik, opstanak, splaterpank, groteska, biološki, erotika, veštice, psihološki.

ŽANROVI SPEKULATIVNE FIKCIJE KOJE NE PRIHVATAMO

Naučna fantastika: fanfikcija, latentna fantastika, teorija zavere, alternativna istorija, distopija, postapokalipsa, komična fantastika, superheroji, niska fantastika, pseudodokumentarna fantastika, ratna NF, treš i palp..

Epska fantastika: fanfikcija, latentna fantastika, alternativna istorija, komična fantastika, slovenska mitologija, bajke i narodna predanja, niska fantastika.

Horor: fanfikcija, latentni horor, vizije i proročanstva, ktulu mitos, folklorni, lavkraftovski horor, apsurdistički horor, zombiji, vampiri i vukodlaci, kosmička strava, slovenska mitologija, bajke i narodna predanja.

PRIJAVIO SAM SE – I ŠTA SADA?

Nakon što razmotri Vašu prijavu, urednik će Vam, ako bude zainteresovan poslati obavest o tome. Vaš rukopis će proći procenu, čije rezultate ćete saznati u roku od mesec do osam meseci. U slučaju prihvatanja, radićete na njegovom sređivanju sa našim timom: stoga, pre prijave, imajte na umu da je ovo proces koji zahteva posvećenost i ozbiljan rad. 

Prijem, procena i rad sa rukopisom poverljivi su, i detalji su poznati samo autoru i članovima Udruženja koji su direktno uključeni u rad.

Rukopise je moguće slati isključivo u ovom obliku i ovim putem. Svaki drugi način slanja rezultovaće odbijanjem rukopisa. Molimo Vas da to poštujete i naše urednike ne kontaktirate bez preke potrebe. Za sva pitanja smo, naravno, uvek tu. Srećno!

Novi talas

Imamo zadovoljstvo da vam saopštimo da pokrećemo još jednu serijsku zbirku, koja će se simbolično zvati Novi talas. Iz naziva je već jasno da će biti posvećena naučnoj fantastici i svim njenim podžanrovima. Za prvi broj smo odlučili da žanr bude iracionalna fantastika ili slipstrim, a teme:

Megalopolis devijantnih kiborga 

Ljudi su nužno zlo

Kvislinzi ne prolaze dobro

Za one koji ne znaju, iracionalna fantastika ili slipstrim: slobodno možemo nazvati i čudakom među čudacima. Ipak, trebalo bi da podrobnije objasniti pojam. Slipstrim označava tvorevine fantastične i nerealistične književnosti koje prelaze tipizirane žanrovske obode između naučne fantastike, epske fantastike i književnosti glavnog toka. Čajna Mijevil je iracionalnu fantastiku okarakterisao na sledeći način: „Uobičajeno i približno se osmišlja kao jeziva fikcija bez predaha i sa uopšte malo sigurnog tla, mračna fantastika (horor plus fantazija) u kojoj često sudeluju netradicionalna vanzemaljska čudovišta (stoga, plus naučna fantastika). Ovaj žanr eskivira ili na temeljno drugačiji način tumači tradicionalne negativne likove poput duhova, vampira i vukodlaka. Kao njen simbol se često koristi pipak, tip uda koji najveći broj čudovišta evropskog folklora i gotske fantastike nema, već se povezuje sa onima koja su stvorili autori poput Hodžsona i Lavkrafta. Osim zebnje, često teži da kao reakciju pobudi i strahopoštovanje prema svojim produktima i da izazove osećanje numinalnog. Iako se pojam „iracionalna fantastika“ koristi kao istorijski opis dela iz 1930-ih, od 1990-ih se učestalije upotrebljava, kao naziv za slipstrim fantastiku, u kojoj su pomešani horor, fantazija i naučna fantastika.

Naziv je skovao Brus Sterling u stručnom članku iz 1989. godine. Okarakterisao je to ovim rečima: „[…] to je ona vrsta dela koja vas jednostavno nagoni da se osećate veoma čudno: baš kao što vas na to nagoni način života u dvadesetom veku, ukoliko ste osoba određenog senzibiliteta.” Otuda je žanr i pokupio naziv „proza čudnovatog”, što zvuči kao podjednako dobra interpretacija. Urednici knjige „Veoma čudan osećaj” – poznate slipstrim antologije – uveravaju nas da u samom jezgru ovog žanra konvenira kognitivna disonanca, te da on nije toliko žanr koliko književna impresija, nalik stravi i užasu ili bufoneriji. Možemo ga smestiti negde između spekulativne fikcije i glavnotokovske književnosti. Neka od tih dela upotrebljavaju elemente fantastike. Kolektivni i ujedinjujući faktor jeste nedvosmisleno odmakli stadijum čudnovatog i neobjašnjivog.

Propozicije

Sve vremenske linije i njihovo preplitanje su dozvoljene. Mešanje žanrova je umereno dozvoljeno, dokle god su glavne niti i narativne linije smislene, naučna fantastika i slipstrim.

Priča ne sme biti ranije objavljivana u bilo kom obliku, već mora biti prvi put predstavljena u okviru zbirke. Hoćemo da budemo prvi koji će to sa vama ponuditi čitaocima.

  1. Ograničićemo dužinu teksta na 25.000 reči, sa proredom 1. obostranim poravnanjem i fontom Times New Roman veličine 12, pa se time vodite.
  2. Prihvatamo samo latinicu kao i sve jezike sa kojih nije potreban prevod na srpski, ali ne prihvatamo loše formatirane tekstove i šišanu latinicu (ščćž bez dijakritičkih znakova).
  3. Učešćem prihvatate rad sa urednikom i da ukoliko u nekom trenutku rešite da povučete priču, ne možete koristiti uređenu/lektorisanu verziju. Dakle, rad sa urednikom podrazumeva da je vaša priča poslata u „drugoj ruci“, ili malo više od toga, ali da ste otvoreni za sugestije i promene.
  4. Uz priču priložite fotografiju i biografiju do stotinu reči.
  5. Radove šaljite na mejl: konkurs@fantasticnivodic.com sa naznakom za Novi Talas 1.
  6. Konkurs traje do 30 jula 2024.

Želimo da vam kvalitet bude na prvom, drugom i trećem mestu, a Mjevilova mašta i književna umešnost neka vam dodiruje umove i podari da iznedrite inspiraciju podjednake vrednosti.

Tim urednika AVKF-a

Iz dima se rađa vatra pobune

Dragi naši autostoperi, da ne biste pomislili da smo odustali od Fantastičnog vodiča – daleko od toga– imamo za vas uzbudljive vesti. Iako nije išlo onom brzinom koju smo na početku zacrtali, sada kada je napokon izišao drugi grandiozni i isto toliko pehoviti i iščekivani broj Zov heroja i kada je treći broj Svemir bez granica u poodmakloj fazi pripreme, možemo sebi i vama da priuštimo luksuz konkursa za četvrti broj, za koji smo odlučili da se zove:

1. Diktatura per se

2. Zupčanici propasti

žanr: stimpank

No, prvo malo o prethodnom tek izašlom i po svemu posebnom izdanju. Kao što ste upoznati, broj je bio posvećen epskoj fantastici. Na konkurs, zaista je stigao izuzetno veliki broj radova, što priča, što tekstova, što pesama. Stiglo nam je čak 183 priče, 50 pesama i oko pedesetak tekstova. Zahvaljujemo se svim autorima, koji su učestvovali u konkursu na njihovoj posvećenosti, talentu i elanu. Međutim, nisu svi mogli biti izabrani budući da izdanje poseduje i ovako obiman broj stranica.

Na konkursu je prošlo 61 domaćih priča kao i 1 strana, 14 pesama i 27 tekstova. Odabrani radovi su se uklopili temom, kvalitetom i sadržajem. Urednici su zaista imali težak zadatak da od pristiglog materijala odaberu prave. Ako niste iz nekog razloga prošli na ovom konkursu, nadamo se da vas to svakako neće obeshrabriti da učestvujete na budućim konkursima. Pored ovog, u drugom broju nas očekuju i bogate ilustracije kao i strip na pomenutu temu. Dok se polako privode kraju pripreme trećeg broja u žanru svemirske opere – za koji ćemo naknadno objaviti sve podatke – lektura i korektura, očekuju nas gorepomenuti konkurs za četvrti broj.

Odlučili smo da žanr četvrtog broja bude stimpank, a naslovi teme su 1. Diktatura per se i 2. Zupčanici propasti. Za one manje upoznate: stimpank ili novoviktorijanstvo, je složenica skovana od steam i punk, ’dimni buntovnici’ uslovno rečeno po naški. Glavna odlika stimpanka je divljenje stvarima i izumima iz 19. veka, odnosno sa početka industralizacije. Ljudi tog pokreta se dive bučnim vozilima i mašinama zbog estetike viktorijanskog, ali i ulaska u novo doba. Pa su za njih dirižabl, parni voz, parobrod predmet lepote pa otud deo imena. Oni se ne odriču današnjeg već ga prilagođavaju sebi, te ponekad možemo videti nesvakidašnje izume i mašine napravljene sa namerno ogromnim ručkama i gomilom brojčanika. Posebna opsesija im je oružje iz tog perioda.

Propozicije konkursa:

KRATKA PRIČA

Kratka priča mora biti originalno i neobjavljivano* delo; do završetka konkursa ne sme biti ponuđena drugom izdavaču. Njena dužina ne sme prelaziti petnaest kartica teksta (27000 slovnih mesta sa belinama). Od autora se očekuje da teme broja – Diktatura per se/Zupčanici propasti – obrade pre svega u okviru stimpank žanra, ali i drugih žanrova spekulativne fikcije.

* U štampanoj formi ili na internetu. Ukoliko autor želi da ponovo objavi svoju već objavljenu priču, mora jasno naznačiti gde je prvobitno izašla i priložiti dokaz da ima saglasnost prvog/prethodnog izdavača.

NOVELA

Novela mora biti originalno i neobjavljivano delo: do završetka konkursa ne sme biti ponuđena drugom izdavaču. Njena dužina ne sme prelaziti 40 kartica teksta (72000 slovnih mesta sa belinama). Od autora se očekuje da teme broja – Diktatura per se/ Zupčanici propasti – obrade pre svega u okviru stimpank žanra, ali i drugih žanrova spekulativne fikcije.

POEZIJA

Pesme moraju biti originalne i neobjavljivane: do završetka konkursa ne smeju biti ponuđene drugom izdavaču. Njihova dužina ne sme prelaziti šezdeset redova teksta. Vrsta stiha i forma pesme nisu važni, ali pesme moraju sadržavati fantastične motive i doticati se teme broja.

STRIP

Stripovi moraju biti originalni i neobjavljivani: do završetka konkursa ne smeju biti ponuđeni drugom izdavačuNjihova dužina takođe ne sme prelaziti 30 B5 tabli. Vrsta forme nije važna, ali ilustrovane priče moraju sadržavati fantastičke motive i doticati se teme broja.

FOTOGRAFIJA

Fotografije moraju biti izvorne, dakle bez velikih intervencija u vidu montaže koja bi potpuno promenila izvornu fotografiju. Dozvoljena je osnovna digitalna obrada, poput korekcije boja/kontrasta itd. Minimalna dimenzija duže strane mora biti 3000 px, najmanje 150 dpi, u JPEG proformatu i da odgovara temi. Autori mogu da konkurišu sa crno-belim ili kolor fotografijama u digitalnom obliku. Fotografije koje su prethodno prodate drugom licu ili korišćene u marketinške ili humanitarne svrhe ne mogu biti deo konkursa. Svi radovi moraju biti propisno obeleženi prilikom slanja, sa imenom i prezimenom autora.

STRUČNI TEKSTOVI

Stručni tekst mora biti originalno i neobjavljeno delo; do završetka konkursa ne sme biti ponuđen drugom izdavaču. Preporučena dužina teksta je od deset do dvanaest kartica teksta (18000-21600 slovnih mesta sa belinama), ali primamo i kraće tekstove. Prihvatljive su sve vrste stručnih tekstova – akademski radovi, eseji, kritike, prikazi, novinarski tekstovi, itd. – pod uslovom da se dotiču fantastike u nekom od njenih oblika. U slučaju da tekst sadrži citate, obavezno je koristiti APA model citiranja.

Primaju se isključivo tekstovi napisani na srpskom ili jezicima sa kojih nije potreban prevod na srpski, u .doc ili .docx datoteci, formatirani na sledeći način: font Times New Roman, veličina fonta 12 pt, prored 1 pt, Justify poravnanje sa srpskim navodnicima. Uz tekstove priložiti kratku biografiju sa fotografijom (do 100 reči), formatiranu na isti način.

Potpisane radove slati do 01.1.2024. na mejl konkurs@fantasticnivodic.com. Mejl nasloviti „ZA KONKURS 4“, praćeno kategorijom za koju se konkuriše, npr. „ZA KONKURS 4 – POEZIJA“. Ako autor konkuriše u više kategorija, neka za svaku pošalje zaseban mejl. Komisija neće uzimati u razmatranje pristigle radove koji nisu potpisani ili koji se ne smatraju urednim.

*Slanjem teksta autor prihvata da će isti, u slučaju prihvatanja, proći uređivanje, lekturu i korekturu.

Radujemo se što ste deo naše autorske priče i što pratite i podržavate naš rad.

Vaš AVKF

Sasvim običan metafizički dan

Poštovani pratioci i saradnici, Fantastični vodič 3 je pred izlaskom, četvrti broj se polako kompletira samim tim, stekli su se svi preduslovi da objavimo konkurs i za peti broj časopisa. Iako nije išlo onako kako smo zacrtali, stimpank je pomalo žanrovski specifičan, pa je stigao mali broj rukopisa, ali veoma dobrih i od veoma talentovanih autora. Pošto će uskoro za nama biti Svemir bez granica i Iz dima se rađa vatra pobune, ispred nas je Sasvim običan metafizički dan sa temama:

  1. Čehovljeva nije opalila
  2. Izgubljeni razum ili nova fantazmagorična realnost (ne)obične familije

Žanr: magijski realizam

Za one manje upoznate: čarobni realizam, magijski realizam, ili čudesni realizam je žanr koji oslikava realističan pogled na savremeni svet i dodaje magične elemente. Katkad se naziva fabulizam, u odnosu na konvencije bajki, mitova i alegorija. Pojmovi su uglavnom opisni, a ne kritički rigorozni. Metju Štreher definiše magijski realizam kao: „ono što se dešava kada se detaljno, realistično okruženje napadne nešto što je previše nesvakidašnje da bi se moglo poverovati u to”. Magijski realizam se najviše povezuje sa latinoameričkom literaturom, posebno sa autorima, uključujući osnivače žanra, Gabrijel Garsija Markesom, Horhe Luis Borhesom i Izabelom Aljende. Odlike žanra su prikazivanje fantastičnih dešavanja u inače realističnom tonu. To su narodne priče i mitovi u ovovremenoj društvenoj relevantnosti. Fantastične osobine koje se daju likovima, kao što su levitacija, telepatija i telekineza, ali ne samo ove stvari već mnogo, mnogo toga iz drugih delokruga, pomažu da se obuhvate aktuelne političke realnosti koje mogu biti fantazmagorične. Postojanje fantazijskih/fantastičnih elemenata u stvarnom svetu pruža platformu za magijski realizam. Pisci ne izmišljaju nove svetove, već nam otkrivaju nadzemaljske stvari na ovom svetu, kao što je to učinio Gabrijel Garsija Markes napisavši temeljno delo žanra, Sto godina samoće u kom pustolovine porodice Buendija-Iguaran, sa njihovim čudima, fantazijama, opsesijama, patnjama, incestima, preljubama, pobunama, apsurdima, otkrićima i uverenjima, predstavlja, u isto vreme, mit i istoriju i tragediju i komediju. U svetu magijskog realizma, natprirodno carstvo se stapa sa prirodnim, poznatim svetom. Autorska rezervisanost je „namerno uskraćivanje informacija i interpretacija o zabrinjavajućem fiktivnom svetu”. Pripovedač je indiferentan, svojstvo pojačano odsustvom objašnjenja fantastičnih događaja; priča nastavlja sa „logičnom akuratnošću” kao da se nije desilo ništa nestvarno. Magične epizode su prezentovane kao obični događaji; stoga čitalac prihvata čudesno kao prirodno i sasvim uobičajeno ili normalno. Objašnjavanje natprirodnog sveta ili njegovo predstavljanje kao izvanrednog odmah bi splasnulo njegov legitimitet u odnosu na prirodni svet. Čitaoci bi stoga zanemarili natprirodno kao lažno svedočanstvo. Čarobne linije realizma distinktivno koriste hibridne višestruke ravni realnosti koje se odvijaju u „neharmoničnim arenama takvih oprečnosti kao što su urbana i ruralna, i zapadna i autohtona”. Metafikcija se fokusira na ulogu čitaoca u književnosti. Sa svojim višeslojnim stvarnostima i specifičnom referencom na čitalački svet, istražuje uticaj fikcije na stvarnost i stvarnosti na fikciju te ulogu čitaoca između; kao takva, adekvatna je za privlačenje pažnje na socijalnu ili političku kritiku. Štaviše, to je alat koji je najbitniji u izvršavanju srodnog i velikog magijskog realističkog fenomena: tekstualizacija. Ovaj termin definiše dva uslova – prvo, gde fiktivni čitalac ulazi u priču u priči dok je čita, čineći ih samosvesnima svog statusa čitalaca – i drugo, gde tekstualni svet ulazi u čitaočev (tj. „realni“) svet. Dobar rezon bi negirao ovaj proces, ali „magija” je fleksibilna konvencija koja to dopušta. Magijski realizam sadrži „implicitnu kritiku društva, posebno elite”. Kada je reč o latinskoj Americi, žanr se lomi od nepobitnog prikazivanja „privilegovanih centara šeste umetnosti”. Stoga, „alternativni svet” magijskog realizma ordinira na ispravljanju stvarnosti utvrđenih perspektiva (poput realizma, naturalizma, modernizma). Čarobni realistički tekstovi, pod ovom logikom, su subverzivni tekstovi, revolucionarni upereni protiv društveno dominantnih snaga. Alternativno, socijalno pretežan može implementirati magijski realizam kako bi se odvojio od njihovog „diskursa moći”.

Propozicije konkursa:

KRATKA PRIČA

Kratka priča mora biti originalno i neobjavljivano* delo; do završetka konkursa ne sme biti ponuđena drugom izdavaču. Njena dužina ne sme prelaziti petnaest kartica teksta (27000 slovnih mesta sa belinama). Od autora se očekuje da teme broja – Čehovljeva nije opalila i Izgubljeni razum ili nova fantazmagorična realnost (ne)obične familije – obrade pre svega u okviru magijskog realizma, ali i drugih žanrova spekulativne fikcije.

* Ukoliko autor želi da ponovo objavi svoju već objavljenu priču, mora jasno naznačiti gde je prvobitno izašla u štampanoj formi ili na internetu i priložiti dokaz da ima saglasnost prvog/prethodnog izdavača.

PRIPOVETKA

Pripovetka mora biti originalno i neobjavljivano* delo: do završetka konkursa ne sme biti ponuđena drugom izdavaču. Njena dužina ne sme prelaziti 40 kartica teksta (72000 slovnih mesta sa belinama). Od autora se očekuje da teme broja – Čehovljeva nije opalila i Izgubljeni razum ili nova fantazmagorična realnost (ne)obične familije – obrade pre svega u okviru magijskog realizma, ali i drugih žanrova spekulativne fikcije.

POEZIJA

Pesme moraju biti originalne i neobjavljivane* do završetka konkursa ne smeju biti ponuđene drugom izdavaču. Njihova dužina ne sme prelaziti šezdeset redova teksta. Vrsta stiha i forma pesme nisu važni, ali pesme moraju sadržavati fantastične motive i doticati se teme broja.

STRIP

Stripovi moraju biti originalni i neobjavljivani* do završetka konkursa ne smeju biti ponuđeni drugom izdavačuNjihova dužina takođe ne sme prelaziti 30 B5 tabli. Vrsta forme nije važna, ali ilustrovane priče moraju sadržavati fantastičke motive i doticati se teme broja.

FOTOGRAFIJA

Fotografije moraju biti izvorne, dakle bez velikih intervencija u vidu montaže koja bi potpuno promenila izvornu fotografiju. Dozvoljena je osnovna digitalna obrada, poput korekcije boja/kontrasta itd. Minimalna dimenzija duže strane mora biti 3000 px, najmanje 150 dpi, u JPEG proformatu i da odgovara temi. Autori mogu da konkurišu sa crno-belim ili kolor fotografijama u digitalnom obliku. Fotografije koje su prethodno prodate drugom licu ili korišćene u marketinške ili humanitarne svrhe ne mogu biti deo konkursa. Svi radovi moraju biti propisno obeleženi prilikom slanja, sa imenom i prezimenom autora.

STRUČNI TEKSTOVI

Stručni tekst mora biti originalno i neobjavljeno delo; do završetka konkursa ne sme biti ponuđen drugom izdavaču. Preporučena dužina teksta je od deset do dvanaest kartica teksta (18000-21600 slovnih mesta sa belinama), ali primamo i kraće tekstove. Prihvatljive su sve vrste stručnih tekstova – akademski radovi, eseji, kritike, prikazi, novinarski tekstovi, itd. – pod uslovom da se dotiču fantastike u nekom od njenih oblika. U slučaju da tekst sadrži citate, obavezno je koristiti APA model citiranja.

Primaju se isključivo tekstovi napisani na srpskom ili jezicima sa kojih nije potreban prevod na srpski, u .doc ili .docx datoteci, formatirani na sledeći način: font Times New Roman, veličina fonta 12 pt, prored 1 pt, Justify poravnanje sa srpskim navodnicima. Uz tekstove priložiti kratku biografiju sa fotografijom (do 100 reči), formatiranu na isti način.

Potpisane radove slati do 01.1.2025. na mejl konkurs@fantasticnivodic.com. Mejl nasloviti „KONKURS FV5“, praćeno kategorijom za koju se konkuriše, npr. „KONKURS FV5 – POEZIJA“. Ako autor konkuriše u više kategorija, neka za svaku pošalje zaseban mejl. Komisija neće uzimati u razmatranje pristigle radove koji nisu potpisani ili koji se ne smatraju urednim, kao ni one koji su pisani šišanom latinicom.

*Slanjem teksta autor prihvata da će, u slučaju prihvatanja, proći uređivanje, lekturu i korekturu.

Radujemo se što ste deo naše autorske priče i što pratite i podržavate naš rad.

Vaš AVKF

Izvor: AVKF

Related posts