Iza tamnih oblaka,Svetlost se uvek probije.Kapljica kiše svaka,Sunca zrak u sebi krije.Ništa nije sasvim crno,Kao što ni belo sasvim nije.U smehu, tuge se krije zrno.Suza sa osmehom bitku bije.U životu sve je mozaik,Izmešane su boje.Sve je isto i ništa nije nalik.Ti biraš koje su boje tvoje. Foto: Pinterest Autorka: Vesna Sekulić Izvor: Plavi krug
Izdavač: “Laguna“ Beograd 2020. Preveo: Živojin Vukadinović Kada sam bio dete dobio sam na čitanje jednu staru knjigu bez korica. Bila je to “Hajdi“, izdanje iz 1942. godine (ili 1943.) Radilo se, dakle, o integralnom izdanju u prevodu Živojina Vukadinovića. Delo je u međuvremenu postalo toliko poularno da je doživelo manje i više uspešne ekranizacije, čak smo skupljali i sličice. Ko je čitao zna. Mala Hajdi, curica od pet godina ostaje siroče. Tetka je odvodi dedi, Čiki Sa Planine, jer ga svi tako zovu. Starac je takođe siroče. Ostao je…
Postoje knjige kojima se čovek vraća ne zato što ih je zaboravio, nego zato što zna da ih nije do kraja razumeo ni pri prvom, ni pri drugom čitanju – „Uliksu“ se, kod mene, to dešava redovno, a poslednji povod bio je razgovor sa prijateljem oko poslednjih poglavlja Itaka i Penelopa, dovoljan da me vrati njenoj džojsovskoj verziji – onom danu u Dablinu koji se, kao i homerski ep, na kraju svodi na povratak kući.Elem, godinama sam „Uliksa“ doživljavao kao neku vrstu književnog maratona – knjigu koju treba pretrčati, poglavlje…
Osim što je dobar pisac, Murakami je i posvećeni maratonac, trkač na duge staze, pobornik zdravog načina života i ishrane. U ovoj knjizi želeo je da prenese sećanja na godine koje je proveo u trčanju. No, trčanje je samo paravan, metaforična pripovest o nečemu drugom, sasvim ličnom. Reč je o programskom tekstu u kome autor objašnjava razloge stvaranja, ali i stvaralačkih kriza, sumnje u sebe. Pisati roman znači uspinjati se na strmu planinu, puzati uz stene i, nakon rvanja sa preprekama i samim sobom, dosegnuti vrh. Ili ćete pobediti ili…
Atelje 212, april 2026. Tekst – Tanja Šlivar Režija – Đorđe Nešović Uloge: Ivan Jevtović, Natalija Stepanović Dragana Đukić Marko Grabež Tanja Šljivar je ranije za Atelje 212 po narudžbini napisala tekst za predstavu „Režim ljubavi“. „Režim isceljenja“ je druga drame iz planirane trilogije. Premijera je bila u jesen 2025. Tekst za „Režim isceljenja“ odnosi se na doba kovida, iako je to dato samo u naznakama. Poenta je u ljudskoj usamljenosti, strahu od bolesti, pogubljenosti. Tragikomična predstava; ako želite slatko da se zabavite, obavezno pogledajte kako se glavna junakinha bori…
Kada bih sve tuge usisala,Otvorila prozor da sete izađu,Prašinu nedoumica obrisala,Sklonila teskobe koje se u ćošku nađu…Kada bih promenila zavese sećanja,Maglu uspomena rasterala.Dobro provetrila osećanja,Nadu lepo izglancala…Osmehe bih zaturene pronašla,Čežnju očistila da bude k’o nova.U parkove radosti bih zašlаI donela pregršt snova.Disala bih slobodno, duboko,Mirise nadahnuća da udahnem.Vrata otvorila široko,Dolazećoj sreći da mahnem. Autorka: Vesna Sekulić Izvor: Plavi krug
Napiši mi pesmuO meniŽelim da ugledamSebeIz drugog uglaNepodmitljivog ogledalaMožda ja sebeVidim naopačkeA tvoje reči me preokrenuIli od mojih delićaSlomljenihtvoje reči me pretvoreU šareni prozračni vitražI moje senkeNove oblike dobijuI zatreperePod svetlom tvojih zenicaI dušeZanima me tvoj utisakMog otiska na srceI mog kretanjaKroz tvoje odajeTvoj krvotok i pulsI misaoNapiši mi pesmuO meniMožda samo želimU nekim rečima da prebivamReč da postanemDa osetimKako se čitamI učitavamO molim te, pesniče,Napiši mi pesmuO menikad izgubim sebeDa nađem tragovegde da se vratim. Autorka: Ivana Mitić Izvor: Plavi krug Foto: Pinterest
Ante Tomić Nada Kada ne znate šta biste čitali i kada želite da malo odmorite od teških tema, kada želite da se smejete toliko glasno da vas ukućani čudno gledaju, uzmite neku od knjiga Ante Tomića. Zabava i opuštanje su garantovani. Sve je otkačeno i sa modernim tendencijama koje se preklapaju sa naizgled mirnim životom na jednom ostrvu na kojem će se naći i jedan mladi sirijski izbeglica, kojeg je more izbacilo na plažu homoseksualaca, propali tajkun na jahti koja je ostala bez goriva sa nekoliko decenija mlađom partnerkom, supružnici…
Ovo je roman kojim dominiraju osjećanja. Široki dijapazon istih proteže se do posljednje stranice, a onda ostaju na prstima da se o njima dalje razmišlja. Ovo je priča o ljudima u malom gradu, maloj sredini kojom dominira rudnik i sve ono što uz rudnik ide. „Sepija“ iz naslova je naziv za crvenkasto braon boju, istu onu boju koju vjetar raznosi iz rudnika i spušta po Majdanpeku i njegovim stanovnicima. Na taj način sve postaje jednolično, ma koje godišnje doba da je u pitanju. Rudnik osim eksploatacije rude, eksploatiše i ljude…
Nikad neću visoko pevati nebesiOve će me strofe rđatiI glibati obraze zamahomStidomPepelnim mamuromGrižom savestiGnevomNjoj ću tajne i seme i noćSene i zeneŠirom kaverneI rastur u strahU krajU smirBiva da plačem tuđom stišanom decom i sramom i srmomDrumom kaldrmomO gleZublja kroz maglu osunčava lažnim prolećem što klijeU nekom bivšem životu gde imam behar u kosi i pege po licuLjubav sa vazda čistom kosomObelisk od gline i ticu vrh obrveA bol nedozvan osamanTuđ i grehovanPlaho negovanO mila davna mojaOkaj i ovaj pev i dihOdnesi grdan sanDa ne bolam jutar i zorU blesak…
Zašto si stalaSa zašivenim osmehomPo dnu obrazaNadjačala survaneGrađevinske alatkeA blizina okaSamo je pogoršalaStatus qvo stanjeOrgana za varenjeDvojica golijataSpodbila su meIspod pazuhaI pokriliNekim oštrim strnjikamaZašto ležiš pored putaPovređenaOd pretnji prolaznikaZašto si stalaKad drugi prolazeNismo tako hteliNebo je sklizaloNa tvoje nežne prsteA reći ćeš samoProći će Foto: Pinterest Autor: Dragoslav Babić Izvor: Plavi krug
