SMISAO NEVINOG SVETA
Nikiti Stanesku
Gde su munje
tu je i krik
hladnoća
MRAVI
Mravi iz našeg stana su nestali
primetili smo to tek kada smo se
probudili iz naših pamučnih snova
nestali su iz naše meke kuhinje
nestali su iz lamperije što krcka
nestali su sa bajkovitog poda
okrunjenih kiselih zidova
koje su tako veselo pomerali
kao vešti tesari i dunđeri
mi to nikad nismo uspeli
mravi su nestali iz našeg stana
istina je da im nismo zadali
nikakav udarac ništa što bi ih
poput ledenog talasa odbacilo
tamo otkuda su došli
ili su oni oduvek bili ovde
tek mislim da prstom kroz vazduh
nismo pokret napravili
viđali smo ih kako u veselim kolonama
trčkaraju za našim ostacima
jure kroz svoju viziju neprestanog rada
ili štete što mu često dođe isto
gnječili bi ih ravnodušno prstom
nismo bili od onih što ni mrava
ne bi nikad zgazili
možda su nas zato i napustili
DIVLjI DIVLjI
Divlji trenuci prate tvoje sećanje
na mladost snagu i opojno vino
zanosne mirise devojaka i žena
koje si tako lako uzimao
kao što se kida prezrela smokva
sa grma koji ti se nađe na putu
često odsustvovanje sa više nego
blatnjavog kućnog praga
noćne šetnje tuđim gradovima
plač sitne dece koju si viđao u prolazu
neznajući baš tačno koliko im je godina
stideći ih se ako te u prolazu slučajno
očeše kakva rasna opštinarka
sada samo podmukli jutarnji kašalj
prati tvoje tupe reči odapete u vremenu
misao utopljenu u iščekivanju smrti
Autor: Saša Skalušević Skala
