Poezija: Smisao nevinog sveta, Mravi i Divlji divlji

SMISAO NEVINOG SVETA
Nikiti Stanesku

Gde su munje
tu je i krik
hladnoća

MRAVI

Mravi iz našeg stana su nestali

primetili smo to tek kada smo se
probudili iz naših pamučnih snova

nestali su iz naše meke kuhinje
nestali su iz lamperije što krcka
nestali su sa bajkovitog poda
okrunjenih kiselih zidova
koje su tako veselo pomerali
kao vešti tesari i dunđeri

mi to nikad nismo uspeli

mravi su nestali iz našeg stana
istina je da im nismo zadali
nikakav udarac ništa što bi ih
poput ledenog talasa odbacilo
tamo otkuda su došli

ili su oni oduvek bili ovde

tek mislim da prstom kroz vazduh
nismo pokret napravili

viđali smo ih kako u veselim kolonama
trčkaraju za našim ostacima

jure kroz svoju viziju neprestanog rada
ili štete što mu često dođe isto

gnječili bi ih ravnodušno prstom
nismo bili od onih što ni mrava
ne bi nikad zgazili

možda su nas zato i napustili

DIVLjI DIVLjI

Divlji trenuci prate tvoje sećanje

na mladost snagu i opojno vino
zanosne mirise devojaka i žena
koje si tako lako uzimao

kao što se kida prezrela smokva
sa grma koji ti se nađe na putu

često odsustvovanje sa više nego
blatnjavog kućnog praga

noćne šetnje tuđim gradovima
plač sitne dece koju si viđao u prolazu

neznajući baš tačno koliko im je godina
stideći ih se ako te u prolazu slučajno
očeše kakva rasna opštinarka

sada samo podmukli jutarnji kašalj
prati tvoje tupe reči odapete u vremenu

misao utopljenu u iščekivanju smrti

Autor: Saša Skalušević Skala

Related posts

Leave a Comment